"Od danas pa nadalje - mi smo posvećeni formiranju vlade. Sa takvom pobedom možemo da prihvatimo kompromis, ali nećemo zaobići glasanje naroda. Naša agenda će biti fundamentalna za buduću vladu", rekao je Borisov.&nbsp;
On je zahvalio Bugarima za veliku izlaznost.&nbsp;
"Sa ovakvim odzivom možemo mirnije razgovarati o tome kako će novi parlament predstavljati volju naroda“, rekao je Borisov, javlja bugarska agencija BTA.&nbsp;
"Mnoge promene bi mogle da se dese do sutra ujutru, osim ko će biti jasni pobednik. Parlament je matematika. Broj partija je od ogromnog značaja. Ako sve ove stranke uđu, već znam da neće biti vlade", rekao je Borisov, komentarišući preliminarne rezultate.&nbsp;
Konačni rezultati se očekuju se dans, a ako se preliminarni podaci pokažu kao tačni, Borisov će dobiti mandat za formiranje svoje četvrte vlade, ali će morati da uđe u koaliciju kako bi oformio kabinet.&nbsp;
Politički analitičari predviđaju da bi čak i ovi rezultati, koji se ne razlikuju značajno od prethodnih šest izbora održanih u poslednje tri godine, mogli da dovedu do novog glasanja, objavio je Radio slobodna Evropa.&nbsp;
Na poslednjim izborima održanim u junu nije bilo jasnog pobednika, a sedam grupa izabranih u parlament nisu bile u stanju da sastave održivu koaliciju.
Izvor: FoNet&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Partija bivšeg premijera Borisova pobednik izbora u Bugarskoj

GERB je osvojila 26,4 odsto glasova, reformistička prozapadna koalicija Nastavimo promene (PP) 14,9 odsto, a ultra-nacionalistička proruska partija Preporod je na trećem mestu sa 12,9 odsto glasova, pokazuje anketa Alfa riserč, javlja Rojters. &nbsp;
Prema tim rezultatima, GERB bi dobila 74 mesta u 240-članom parlamentu, PP bi imala 42 poslanika, a Obnova 36 mandata. &nbsp;
GERB je najavila da će Borisov biti kandidat za premijera ako osvoji najmanje 80 mesta u parlamentu. &nbsp;
U izbornoj trci su bile 22 stranke i devet koalicija, a prema izlaznim anketama, sedam stranaka prelazi cenzus od četiri odsto, dok su još dve blizu tog praga, prenosi bugarski servis Radija Slobodna Evropa. &nbsp;
Koalicija Nastavimo promene/Demokratska Bugarska najavila je da neće podržati Borisova za premijera, zahtevajući nezavisnog kandidata sa snažnom antikorupcijskom agendom. &nbsp;
Ovo su sedmi izbori za četiri godine, a izazvani su neuspehom stranaka da formiraju koalicionu vladu nakon izbora održanih 9. juna, na kojima je zabeležena najniža izlaznosti birača ikada zabeležena u postkomunističkoj <a href="https://insajder.net/prenosimo/kriza-politickog-sistema-gradani-bugarske-izlaze-na-sedme-prevremene-izbore-u-poslednje-cetiri-godine">Bugarskoj</a> - samo 34 posto. &nbsp;
Predsednik Rumen Radev prihvatio je u avgustu predloženi kabinet vršioca dužnosti premijera Dimitra Glavčeva, čime je Bugarska, pogođena siromaštvom i korupcijom, dobila privremenu vladu. &nbsp;
Glavčev je imenovan za privremenog premijera nakon što je vlada pala u martu pod sličnim okolnostima. &nbsp;
Bugarsku vode vlade kratkog veka od 2020. godine, kada su protesti protiv korupcije pomogli da dođe do kraja koalicije predvođene strankom GERB.
Izvor: FoNet

Bugarska stranka desnog centra GERB Bojka Borisova vodi na izborima

Bugarska, najsiromašnija članica Europske unije i jedna od njenih najkorumpiranijih država, ima problema sa rotirajućim vladama otkako su protesti organizovani 2020. protiv korupcije pomogli rušenju koalicije koju je predvodila stranka desnog centra GERB, preneo je Rojters.
Najnovije ankete ukazuju na to da nema jasnog pobednika ni očiglednih opcija za solidnu koaliciju.&nbsp;
Očekuje se da će odziv birača, koji se procenjuje na oko 30 odsto, biti najniži od pada komunizma.
Glasanje se završava u 20 časova, a rezultati na osnovu izlaznih anketa, trebalo bi da budu poznati u otprilike isto vreme.&nbsp;
Konačni rezultati će biti poznati nekoliko dana kasnije.
Ukoliko se ne pojavi neočekivano političko partnerstvo ili snažan lider koji bi mogao da ujedini koaliciju, većina analitičara predviđa da će zemlja ponovno ići na izbore početkom sledeće godine.
"Postoji duboka kriza političkog sistema", rekao je Ognjan Minčev, profesor političkih nauka sa Univerziteta u Sofiji.
Ovakva disfunkcija je zabrinjavajuća za Bugarsku u kojoj živi 6.4 miliona stanovnika.&nbsp;
Njeno pristupanje EU 2007. godine otvorilo je razdoblje optimizma obeleženo porastom životnog standarda i brzim ekonomskim rastom.&nbsp;
Međutim, globalna finansijska kriza, pandemija koronavirusa i rat u Ukrajini smanjili su strana ulaganja.
Bugarskoj je sada preko potrebno razdoblje stabilne vlade da bi se ubrzao priliv sredstava iz evropskih fondova u njenu prilično slabu infrastrukturu i zemlja približi uvođenju evra. &nbsp;
Predsednik Bugarske Rumen Radev je GERB-u dao mandat za sastavljanje vlade nakon poslednjih izbora u junu, na kojima je ta stranka osvojila najviše glasova i osigurala 68 mesta u parlamentu, koji broji 240 mesta.&nbsp;
GERB, međutim, nije uspeo da formira većinsku koaliciju.&nbsp;
Mandat je potom ponuđen drugim strankama, ali ni one nisu uspele da formiraju većinsku koaliciju, zbog čega su organizovani novi izbori.&nbsp;
Anketa koju je nedavno objavila agencija za istraživanje javnog mnjenja Alfa riserč pokazala je da GERB vodi sa 26,5 odsto glasova.&nbsp;
Reformistička stranka Nastavljamo sa promenama (PP) ima 14,9 procenata, a ultranacionalistička proruski orijentisana stranka Preporod ima 14,2 odsto glasova.
Podela u stranci Pokret za prava i slobodu (MRF), koja uglavnom predstavlja veliku etničku tursku manjinu u Bugarskoj i koja je na nedavnim izborima imala solidan birački blok, dodatno otežava stvaranje koalicije, navode analitičari.&nbsp;
Prema podacima Alfa riserča, očekuje se da će izlaznost biti između 30 i 32 odsto.
To je pad od više od 75 odsto nego 1990-ih i oko 50 odsto od pre samo tri godine.
Izvor: Tanjug

Kriza političkog sistema: Građani Bugarske izlaze na sedme prevremene izbore u poslednje četiri godine

Očekuje se da će članovi nove vlade odmah položiti zakletvu pred predsednicom Narodnog sobranja, prenosi Radio Bugarska.
Nova prelazna vlada ima jednog vicepremijera, ministra finansija Ljudmilu Petkovu.
Razlika između nove i i stare prelazne vlade Dimitra Glavčeva je smena ministra unutrašnjih poslova Kalina Stojanova, čije mesto će zauzeti dosadašnji šef Nacionalne policije Atanas Ilkov, prenosi Radio Bugarska.
Takođe, Glavčev više neće pored dužnosti premijera, obavaljti i funkciju ministra spoljnih poslova, već će šef bugaske diplomatije biti dosadašnji zamenik ministra spoljnih poslova Ivan Kondov.
Izvor: Tanjug

Vanredni izbori u Bugarskoj zakazani za 27. oktobar: Radev potpisao ukaz o imenovanju prelazne vlade

"Pozivam bugarskog predsednika Radeva da ne potpisuje taj zakon. Vlasti moraju da se bore protiv diskriminacije i neprijateljske retorike prema LGBT zajednici, posebno uoči izbora", poručio je O'Flaerti.
Parlament Bugarske je 7. avgusta odobrio Nacrt spornog zakona, na inicijativu proruske partije Renesansa koju su podržale i neke proevropske stranke.
Odobreni propisi zabranjuju da se u školama sprovodi "promovisanje, popularizacija i podrška idejama i stavovima koji se odnose na netradicionalnu seksualnu orijentaciju ili seksualnu identifikaciju koja je drugačija od biološke".
Evropska komisija je, na fonu usvajanja Nacrta zakona o zabrani gej propagande u bugarskim školama, podsetila da se EU zalaže za borbu protiv diskriminacije.
U EU je sličnu borbu protiv LGBT propagande najavio i mađarski premijer Viktor Orban, zbog čega je ušao u oštar sukob sa Briselom.
Izvor: Tanjug

Savet Evrope pozvao Bugarsku da ne usvoji zakon o gej propagandi

Protest su organizovale feminističke, LGBT+ i druge grupe za ljudska prava koje su pozvale na poništavanje tog amandmana, zabranjujući ono što pristalice nazivaju "<a href="https://insajder.net/prenosimo/bugarska-zabranila-lbgtq-propagandu-u-skolama-odrzani-protesti-u-sofiji">LGBT+ propagandom u školama"</a>.
Mašući zastavom duge, demonstranti su uzvikivali slogane uključujući "Bugarska nije Rusija" i "Ćutanje znači smrt" dok je policija obezbeđivala skup.&nbsp;
Bugarski parlament odobrio je juče amandman na obrazovno zakonodavstvo u zemlji, koji je uvela proruska stranka Vazrazdane. 
 
 Amandman je, na iznenađenje, podržan od strane nekih proevropskih partija. Poslanici u parlamentu od 240 mesta glasali su sa 159 u korist promene.
Amandmanom se zabranjuje "promovisanje, popularizacija i podrška idejama i mišljenjima koja se odnose na netradicionalnu seksualnu orijentaciju ili seksualnu identifikaciju osim biološke" u školama.
U odvojenom glasanju juče, zakonodavci su takođe odobrili zakon kojim se "netradicionalna seksualna orijentacija" definiše kao ona koja se "razlikuje od opšte prihvaćenih i utvrđenih pojmova u bugarskoj pravnoj tradiciji o emocionalnoj, romantičnoj, seksualnoj ili senzualnoj privlačnosti između osoba suprotnog pola".
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;

Demonstranti ispred bugarskog parlamenta nezadovoljni zabranom predavanja o LGBT u školama

Zakon je usvojen nakon što je u sredu za njega glasalo 159 od 240 poslanika parlamenta.&nbsp;
Ispred zgrade parlamenta u Sofiji danas i u sredu održani su protesti protiv zakona, prenose lokalni mediji.&nbsp;
Grupa za zaštitu prava pripadnika LHBTQ+ zajednice širom EU Zabranjene boje (Forbidden Colours), sa sedištem u Belgiji, osudila je usvajanje zakona, za koji je rekla da predstavlja "direktan napad na osnovna ljudska prava LGBTIQ+ pojedinaca, posebno dece".
Bugarski zakon sličan je zakonima koji su usvojeni u Rusiji i Mađarskoj poslednjih godina, "a u kojima se napadaju prava pripadnika zajednice LGBTQ+ i ukida njihova viljivost u školama", prenosi Politko.&nbsp;
Mađarski zakon su pred Evropskim sudom pravde osporili Evropska komisija, Evropski parlament i više od deset zemalja EU.
Portparol Komisije rekao je za Politko da je Komisija upoznata sa zakonom, ali ne može da ga komentaiše, dodajući da ostaje "nepokolebljjiva u svojoj posvećenosti borbi protiv diskriminacije, nejednakosti i izazova sa kojima se suočavaju LGBTIQ pojedinci".
Izvor: Tanjug

Bugarska zabranila "LBGTQ+ propagandu" u školama, održani protesti u Sofiji

ITN, koja je na izborima 8. juna bila tek šesta po broju osvojenih glasova, dobivši samo 16 od 240 poslaničkih mesta, dobila je mandat 29. jula za formiranje vlade, nakon što vodeća stranka desnog centra GERB i reformisti PP nisu uspeli da sastave vladu.&nbsp;
Radev sada treba da imenuje vršioca dužnosti premijera i u naredna dva meseca raspiše izbore, sedme od 2021, podseća Rojters.
Antivladini protesti zbog korupcije doveli su 2020. godine do smene vladajuće koalicije koju je vodio GERB.&nbsp;
Poslednji izbori, održani u junu, raspisani su pošto se u martu raspala koalicija koju su vodile PP i GERB, koja je uglavnom na vlasti u poslednjih 15 godina.
GERB je na izborima u junu osvojila 68 glasova, a PP 39. Obe stranke su proevropski i protržišno orijentisane, ali je njihova koalicija uzdrmana ličnim rivalstvima.
Izvor: Tanjug

Bugarska ponovo ide na izbore, stranka ITN vratila mandat za formiranje vlade

Pored toga, još jedno dete se leči zbog uzimanja opijata i kokaina, kaže Tanja Vaškova, predstavnik za odnose s javnošću u zdravstvenoj ustanovi, prenosi Novinite.
Ova deca su u protekla dva dana hospitalizovana na Klinici za toksikologiju dodala je Vaškova.
"Deca su primljena u teškom stanju sa kvantitativnim i kvalitativnim poremećajima svesti. Podvrgnuti su reanimaciji, detoksikaciji i specifičnim tretmanima. Trenutno su im vitalni znaci stabilni, ali su i dalje pospani", navela je ona.&nbsp;
Prema njenim rečima, obavešteni su nadležni organi, a uviđaj je u toku.
"Sva obolela deca su iz Plevena i navodno su dobila pakete keksa od nepoznatih osoba. O situaciji su obavešteni policija, Odeljenje dečije zaštite i Dečija pedagoška soba", dodala je Vaškova.
Načelnica Toksikološke klinike Evgenija Burzaška upozorila je da je ovo ozbiljno pitanje koje zahteva pažnju i akciju.
"Ključno je da budemo na oprezu i da osiguramo bezbednost dece. Uvek moramo da pratimo šta jedu i sa kim komuniciraju. U ovom slučaju, moramo istaći važnost izbegavanja bilo kakvih prehrambenih proizvoda koje nude nepoznate osobe", dodala je ona.
Vlasti pozivaju roditelje i staratelje da edukuju svoju decu o rizicima i da pomno prate njihovu interakciju i hranu koju konzumiraju.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Šestoro dece hospitalizovano u Bugarskoj nakon konzumiranja keksa od kanabisa

Željazkov, advokat i bivši predsednik parlamenta, koji je bio na različitim ministarskim pozicijama u prethodnim vladama, rekao je da je novi kabinet sastavljen od "tima stručnjaka i iskusnih političara iz GERB". On je istakao stabilizaciju javnih finansija kao prioritet i naglasio potrebu za kontinuitetom u evropskoj perspektivi Bugarske.
Koalicija GERB-UDF završila je prva na junskim izborima, ali nije mogla samostalno da formira vladu. Koalicija je izabrala Željazkova da predvodi novu vladu umesto svog lidera Bojka Borisova, koji je vodio tri vlade između 2009. i 2021. godine, kada je njegov treći kabinet podneo ostavku nakon velikih antikorupcijskih protesta.
Pokušavajući da pronađe koalicione partnere, Borisov je odmah posle izbora rekao da ne želi da bude premijer i pozvao svoje političke protivnike na razgovore. Ali osim Pokreta za prava i slobode etničkih Turaka koja ima 47 poslanika, nijedna druga grupa nije dala čvrstu podršku vladi, koju za izbor treba da podrži prosta većina poslanika u parlamentu.
Reformistička koalicija koju vodi stranka "Nastavljamo promenu", koja je stvorena pre nekoliko godina sa ciljem da pobedi korupcionašku vladu Borisova, saopštila je u četvrtak da neće podržati Vladu u kojoj učestvuje GERB.
Očekuje se da će parlament glasati o predlogu za sastav vlade kasnije ove nedelje. Ako GERB-UDF ne dobije dovoljnu podršku za svoju vladu, Radev će dodeliti mandat drugoplasiranom na izborima.
Izvor: Tanjug

Bugarska