Pre ovog sastanka Petković se sastao sa visokim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom i njegovim timom, nakon čega se Lajčak sastao sa delegacijom Prištine, koju predvodi glavni pregovarač Besnik Bisljimi.
U Briselu se u utorak 3. juna održava nova runda dijaloga Beograda i Prištine na nivou glavnih pregovarača.&nbsp;
Do nove runde dijaloga dolazi nakon što su Lajčak i šef evropske diplomatije Žozep Borelj prošle nedelje bili <a href="https://insajder.net/prenosimo/vucic-kurti-ne-zeli-dijalog-zeli-de-jure-priznanje">domaćini predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i premijeru Kosova Aljbinu Kurtiju </a>na sastanku na visokom nivou u okviru dijaloga, a Lajčak je te razgovore opisao kao izazovne.&nbsp;
Portparol EU Peter Stano izjavio je da prioritet i agendu sastanka određuje "najveća hitnost početka primene Sporazuma na putu ka normalizaciji odnosa" Beograda i Prištine.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Počeo trilateralni sastanak delegacije Beograda sa delegacijama EU i Prištine

''Normalizacija odnosa između Kosova i Srbije je u središtu angažovanja EU na Zapadnom Balkanu. Neophodno je deblokirati evropsku budućnost za obe strane i ojačati bezbednost i stabilnost u regionu'', napisao je Borelj u autorskom tekstu objavljenom na portalu EEAS.&nbsp;
U osvrtu na događaje tokom svog mandata, Borelj je istakao da je u okviru dijaloga urađeno mnogo tokom proteklih godina, i dodao da proces dijaloga može napredovati samo onoliko koliko su na to spremne obe strane. 	'
'Posredovanje EU ne može doneti veću normalizaciju nego što Kosovo i Srbija žele. Za nekoliko meseci, različiti ljudi će biti zaduženi za ovu temu u Briselu, ali se očekivanja Evropske unije i njenih država članica neće promeniti. Obaveze Kosova i Srbije neće nestati'', &nbsp;istakao je Borelj, i dodao da se za vreme njegovog mandata radilo na pitanju uspostavljanja Zajednice srpskih opština (ZSO), ocenivši da je reč o jednom od ''najosetljivijih pitanja u dijalogu''. 	
Istakao je da je u cilju napretka procesa predstavljen je tzv. evropski nacrt statuta, koji se bavi pitanjem ZSO, ali i dodao da do sada nacrt nije postao stvarnost. 	
Kao najvažnije postignuće tokom svog mandata, Borelj ukazuje sporazum u Ohridu i aneks za njegovu implementaciju iz prošle godine, ocenivši da je ''u vreme neviđenog rata punog razmera na našem kontinentu'', to bilo značajno dostignuće. 	
''Po prvi put smo postavili jasan okvir za budućnost procesa. Nažalost, njegova implementacija tek treba da počne ozbiljno i obe strane snose odgovornost za neispunjenje onoga što su obećale da će uraditi pre više od godinu dana'', poručio je Borelj. 	
Podsetio je da je u aprilu 2020. imenovao Miroslava Lajčaka za specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine, i naveo da je leta te godine ostvaren napredak u različitim poglavljima sveobuhvatnog sporazuma, a da se napredak nakon toga, zbog različite političke dinamike u regionu i sve složenijeg geopolitičkog konteksta poklopio sa višestrukim krizama, tenzijama i eskalacijama. 	
''Međutim, uprkos ovim izazovima i poteškoćama, naši brojni sastanci, posete i pozivi takođe su doprineli važnim koracima napred, koji se ne smeju zaboraviti. Dijalog je doneo opipljiva poboljšanja života građana na Kosovu i u Srbiji'', naveo je on.&nbsp;
Borelj je sa žaljenjem konstatovao i da ovonedeljni sastanak u okviru dijaloga u Briselu nije doneo napredak u primeni i da su razgovori bili teški kao i uvek, kao i da čak nije ni došlo do sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija. 	'
'Srbija je bila spremna za sastanak, ali je Kosovo tražilo od mene da prenesem set preduslova. Trenutno su pozicije dveju strana i dalje udaljene. Ipak, posao će se nastaviti: glavni pregovarači strana dogovorili su se da iduće sedmice dođu u Brisel kako bi razradili konkretne korake za deblokadu implementacije sporazuma'', saopštio je Borelj.
 
Izvor: Tanjug

Borelj: Za napredak dijaloga Beograda i Prištine potrebni hrabrost i politička volja

<a href="https://insajder.net/prenosimo/duric-srbija-spremna-na-dijalog-kako-bi-region-prevazisao-naslede-proslosti-foto">Đurić</a> kaže ta koma nema veze sa specijalnim predstavnikom Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, već s tim da zemlje koje bi mogle da iskoriste svoj uticaj to ne čine.
On je najavio intenzivnu diplomatsku aktivnost, te istakao da je konstituisan novi Evropski parlament, da se neke stvari menjaju u Evropi i da bi "sledeća godina mogla da bude godina u kojoj će situacija biti povoljnija".
Upitan o hapšenju jednog Srbina na Kosovu, Đurić je rekao da se to dogodilo uprkos pisanim garancijama SAD i EU, da niko od ljudi koji su učestvovali na protestima i barikadama neće biti uhapšen.
"On je politički zarobljenik. Nadam se javnoj i jasnoj reakciji SAD i EU", rekao je Đurić.
On je ocenio da će, ako EU ukine mere protiv Kosova, to biti podstrek "za nove jednostrane poteze Kurtija".
Đurić je dodao da će u petak 21. juna sa visokim predstavnikom EU za bezbednosnu i spoljnu politiku Đuzepom Boreljom razgovarati i o Kosovu.
Izvor: Beta

Marko Đurić: Dijalog Beograda i Prištine u komi

Orban je za radio Košut rekao da "postoje neke alarmantne sličnosti između sadašnjeg vremena i vremena kada su se vršile pripreme za prvi i drugi svetski rat", prenosi agencija MTI.
"Ono što se danas dešava u Briselu i Vašingtonu, ili trenutno više u Briselu nego u Vašingtonu, stvara atmosferu za eventualni vojni sukob, koju bismo mogli opisati kao pripremu za ulazak Evrope u rat", rekao je mađarski premijer.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/orban-pretpostavke-o-vezi-atentata-na-fica-i-rata-u-ukrajini-su-opravdane">Orban</a> je naveo i da zbog toga postoji potreba za jačanjem vojske jer bi to samo po sebi moglo da odvrati od rata.&nbsp;
"Slabost je najčešći razlog za ratove, pa je potrebno imati vojsku i vojnike, vršiti pripreme i jačati sposobnosti samoodbrane", rekao je mađarski premijer.
Izvor: Tanjug

Orban: U Briselu u toku pripreme za ulazak Evrope u rat

U saopštenju Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) piše da zatvaranje i <a href="https://insajder.net/prenosimo/stejt-department-akcija-policije-u-bankama-na-severu-kosova-zaostrava-tenzije">konfiskacija tih kancelarija </a>bez najave ili koordinacije, a samo nekoliko dana nakon poslednjeg sastanka u okviru Dijaloga Beograda i Prištine na kojem je bilo reči i o tom pitanju, dovodi do eskalacije i suprotno je duhu normalizacije odnosa kroz Dijalog.
Nekoordinisano delovanje jedne od strana ponovo je ugrozilo je sprovođenje Sporazuma na putu normalizacije - upozorava se u saopštenju.
Operacija kosovske policije ugrožava i tekuće pregovore o privremenom rešenju za ljude na koje negativno utiče uredba Centralne banke Kosova o gotovinskom poslovanju, navodi se dalje i dodaje da će to, u konstantnom odsustvu održivih alternativa, negativno uticati na svakodnevni život kosovskih Srba i drugih zajednica koje spunjavaju uslove za finansijske transfere iz Srbije.
Jučerašnja operacija ponovo dokazuje da kosovske vlasti daju prioritet jednostranim i nekoordinisanim akcijama, a ne saradnji sa svojim prijateljima i saveznicima, saopštila je<a href="https://insajder.net/prenosimo/stano-o-upadu-kosovske-policije-u-filijale-postanske-stedionice-potez-koji-jako-odmaze"> EU</a>.
EU u saopštenju podseća da je predviđeno da se status svih struktura i službi koje podržava Srbija, reši u okviru Dijaloga pod okriljem EU, u vezi sa uspostavljanjem Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom i apeluje na Kosovo i Srbiju da se vrate za pregovarački sto i da se slože sa najnovijim kompromisnim predlogom koji je izneo posrednik EU i koji omogućava primanje finansijskih transfera iz Srbije.
Izvor: Beta&nbsp;

Brisel zabrinut zbog upada kosovske policije u Poštansku štedionicu na severu Kosova

"Nas čeka težak posao, i da budem sasvim ličan, za mene možda najtežih sedam dana od kada sam premijer ili predsednik Srbije. Biću potpuno posvećen našoj borbi i već od nedelje uveče, ponedeljka, pa sve do tog četvrtka u popodnevnim ili večernjim satima provešću u Njujorku, gde ću se boriti za istinu, znajući da nemamo nikakvu šansu da pobedimo. Ama baš nikakvu", rekao je Vučić u Ruskom domu u okviru svog govora na temu "Revizija istorijskih činjenica i otpor slobodarskih naroda".
Kako je rekao, boriće se u Njujorku, znajući koliko je „moćna mašinerija kolektivnog Zapada i znajući koliko su bogati, silni, moćni i bahati“.
"Ali nemamo izbora. Saterali su nas u ćošak, a kada vas sateraju u čošak, onda više ne brinete o tome možete li da se sklonite ili možete li da izađete, jer iz čoška izlaza nema. Već se koncentrišete na ono što branite, a ono što branimo i ono što im nećemo dati da nam uzmu - to su čast, to je Republika Srpska i to je Republika Srbija. Borićemo se za Srbiju i snažnije i jače nego što su očekivali, kao što smo se borili do sada. I kad usvoje tu rezoluciju, borićemo se još snažnije", naglasio je Vučić.
Predsednik je govor u Ruskom domu zaključio sa rečima - sačuvaćemo i Srbiju i Republiku Srpsku.
Izvor: Tanjug

Vučić u Njujorku od četvrtka do nedelje: Predsednik najavio da će da se bori, iako Srbija nema šansu da pobedi

On je novinarima nakon više od devet sati razgovora rekao da srpska strana nije zatvorila vrata jer želi rešenje, kao i da će doći u Brisel koliko god bude trebalo.
"Još jedan dug i mučan dan. Više od devet sati razgovarali smo o upotrebi dinara i jednostranoj odluci Aljbina Kurtija koji je onemogućio Srbima da primaju svoje plate, penzije i socijalna davanja. Iako je naša strana ponovo bila konstruktivna, izašla sa novih šest predloga, Priština je sve odbila", rekao je Petković.
Istakao je da Beograd neće odustati niti biti strana koja zatvara vrata i da će se boriti za svakog našeg čoveka i institucije jer moramo da obezbedimo sigurnu budućnost.
Prema Petkovićevim rečima, specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak predložio je tri pitanja, ali ih je predstavnik Prištine Besnik Bisljimi ocenio kao trivijalna, kao i modele koji su primenjivani u prethodnim sporazumima.
"Oni nama nude manje u odnosu na dogovoreno i što je niihov legalni sistem dopustio. Oni nama u dijalogu nude manje u odnosu na njihove propise. A kada postavimo pitanje Lajčaku dokle ćemo da razgovaramo i na koji način ako Priština ne želi modele, Lajčak sleže ramenima", rekao je Petković.
Kako je ponovio Srbija nikada neće odustati i boriće se za rešenja koja svakako treba da pomognu našem narodu i koja omogućavaju kompromisno rešenje da bi opstali na KiM.
"Dijalog nam služi da obezbedimo opstanak, za razliku od Kurtija koji želi da protera Srbe", rekao je direktor Kancelarije.
On je rekao i da su na sastanku snažno protestvovali zbog zabrane posete patrijarha Porfirija Pećkoj patrijaršiji, kao i zbog zabrane predstave i ulaska na KiM glumcu Nenadu Jezdiću.
Istaknuto je i šta prištinska vlast radi srpskim novinarima istakavši slučaj lista Jedinstvo i novinara koji se suočavaju sa proterivanjem iz njihovog sedišta u severnom delu Kosovske Mitrovice.
"To rade drugi put - prvi put su ih proterali iz Prištine 1999. godine, a sada iz Kosovske Mitrovice", rekao je Petković.
On je naglasio i da je tema dijaloga bilo "pitanje nad pitanjima", odnosno osnivanje Zajednice srpskih opština koje čini okvir za opstanak srpskog naroda i što Priština drži embargo nad srpskom robom čime krši najosnovnije vrednosti.
&nbsp;"Očekujemo poziv Lajčaka za nastavak dijaloga, a kada će to biti to je na njemu. U međuvremenu ćemo pripremiti dodatne komentare", rekao je Petković.
&nbsp;Na pitanje albanskog novinara zašto je za Beograd Lajčakov predlog neprihvatljiv, Petković je istakao da ga nije odbio Beograd već druga strana.
&nbsp;"Lajčak je izašao sa tri modela EU. Ako u njemu stoji da se formira novi entitet da Poštanska štedionica dobije licencu, da svi Srbi imaju pravo da podižu primanja na KiM, nismo to odbili mi već druga strana. Pitajte Bisljimija zašto neće da dozvoli da Srbi primaju plate i penzije. Mi želimo rešenje, stvari su suprotne u odnosu kako ih vi vidite", rekao je Petković i podvukao da su naše predloge videli međunarodni partneri.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Petković: Izašli smo sa šest predloga, Priština sve odbila, nećemo odustati

Portparol Evropske komisije <a href="https://insajder.net/prenosimo/stano-novi-sastanak-glavnih-pregovaraca-beograda-i-pristine-o-dinaru-u-sredu-u-briselu">Peter Stano </a>na brifingu za novinare u Briselu rekao je da Evropska unija očekuje da obe strane pokažu fleksibilnost i spremnost da postignu kompromis. Ima li dinara danas na Kosovu i primaju li ga u radnjama, pitali smo Srđana Simonovića iz "Humanog centra Mitrovica". "Dinara u pojedinim prodavnicama nema, ali u većini ima, međutim u značajno manjem broju. Primetni su veliki redovi ispred Poštanskih štedionica. Mi se nalazimo baš u samom centru grada Kosovske Mitrovice i 100 metara sa jedne strane nam je jedna filijala Poštanske štedionice, a 200 metara sa druge strane nam je glavna Poštanska štedionica. Znači, redovi su veliki i na jednom i na drugom šalteru, a imamo i izveštaje iz obližnjih mesta da su i tamo ogromni redovi“, objašnjava situaciju za naš portal Srđan Simonović. Prema njegovim rečima, dinari se više ne isplaćuju nego evri.&nbsp; "Do prošle nedelje je to moglo i tokom prošle nedelje, međutim, danas nismo našli nikoga ko je podigao dinare, već samo evre“, navodi Simonović.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230119110124_11c2088f27e9a4703ff926108f8c1b23ce2db5b7ba4717d12b70e13eec352b2c.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20230119110124_11c2088f27e9a4703ff926108f8c1b23ce2db5b7ba4717d12b70e13eec352b2c" data-rendition-name="original" width="3225" height="1950" loading="lazy" alt="kovanice gremlin dinari novac pokrivalica"> <figcaption>Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Na naše pitanje, da li postoji neko zvanično saopštenje u vezi sa tim kada će primenjivati zakonske odredbe u smislu kažnjavanja, ukoliko bude korišćena neka druga valuta osim evra, sagovornik Insajdera objašnjava: "Kao prvo, mi nismo upoznati sa kaznenom politikom. Pokušali smo da pročešljamo zakonske akte i normative, ali se ne predviđa kaznena politika. Mi ne znamo kakva će biti kaznena politika, šta će u stvari u prevodu biti sankcije za korišćen dinar i da li će ih uopšte biti. Znači, jednom kad to saznamo, moći ćemo nešto više da vam kažemo. Zvanične izjave o tome još uvek nema, osim onog što već svi znamo, a to je da od danas stupa na snagu uredba CBK, koja u stvari nema ovlašćenja da takve uredbe donosi“, poručuje Simonović. I dodaje da CBK ima tri glavna pravca delovanja a da se nijedan od njih ne tiče određivanja valuta. Podsećamo da je CBK krajem prošle godine donela Uredbu koja se, između ostalog, tiče regulisanja pitanja valuta na Kosovu. Njom se predviđa da je jedina dozvoljena valuta evro.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20230119130124_8d44b57ef8fcaeb778a1bcaafa70ca0b8752c01ff85f545ca6a4c6ab2151c141.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20230119130124_8d44b57ef8fcaeb778a1bcaafa70ca0b8752c01ff85f545ca6a4c6ab2151c141" data-rendition-name="original" width="3500" height="2333" loading="lazy" alt="evri koverta evro unsplash"> <figcaption>Foto: Markus Spiske/Unsplash</figcaption> </figure>  "Valuta je određena Ustavom, a u Ustavu piše da je valuta jedinstvena, ali ne piše koja je. Nema nikakve sumnje da se te odluke mogu doneti za 15 minuta i da se to pravno može regulisati jer apsolutna većina je na albanskoj strani, a Srbi nemaju mehanizam institucionalne zaštite. Kad to kažem, mislim na predstavnike u parlamentu ili i ono malo članova vlade što ima, ja mislim da je to vrlo diskutabilno, njihova efikasnost u smislu zaštite nekih interesa Srba“, ocenjuje Simonović. Ne čudi što je, kako sagovornik našeg portala kaže, <a href="https://insajder.net/teme/radakovic-za-insajder-gradani-nedovoljno-informisani-o-uredbi-o-ukidanju-dinara-na-kosovu">narod &nbsp;prilično zbunjen</a> pokušavajući da se "snađe“ u svemu. Uveren je da nije jednostavno ni lako ni vlasnicima prodavnica i drugima koji posluju sa dinarima. "Jednostavno, u ovom trenutku prilično je teško jer s jedne strane strepe ukoliko budu uhvaćeni u poslovanju sa dinarima, a sa druge strane, mislim da trenutno nema dovoljno ni evra u opticaju, a sve manje i dinara, tako da situacija je poprilično komplikovana“, pojašnjava Simonović. Simonović je stava i da je pitanje sata, kako kaže, koliko će još moći da se koristi dinar.&nbsp; "Mislim kada prvi policajci uđu, pošto se ovde ništa ne radi bez policije, znači doći će verovatno neko iz te finansijske inspekcije, policija i upozoriti. A kada se to desi, mislim da će trgovine jednostavno prestati da primaju dinare, mislim to je čist pragmatizam. Bojeći se kazni koje nisu još uvek javno propisane, bar mi još uvek ne znamo šta će biti kazne za, ukoliko se dinari koriste", smatra sagovornik Insajdera sa Severa Kosova. Na naše pitanje da li veruje da Beograd može nešto da uradi u najnovijoj rundi dijaloga u Briselu, Simonović je skeptičan. "Verujte mi, kada prosečnom Srbinu na Kosovu, pomenete reči dijalog, on je spreman na neku vrstu gubitka. Od početka tog famoznog Briselskog dijaloga, Srbi na Kosovu nisu imali apsolutno nijedan, ni jednu jedinu beneficiju. Odnosno, više sam nego siguran da ćemo izgubiti sve čemu se nadamo. Takva je bar bila praksa do sada. Jednostavno, ja nisam siguran, vodeći se praksom, vodeći se šta se desilo sa tablicama, šta se desilo sa našim vozačkim dozvolama, šta se desilo sa graničnim prelazima, protokolom robe... Jednostavno, ja nisam video da su ti dogovori doneli bilo kakve rezultate. Mislim da će se u tom duhu nastaviti i dogovor o dinaru", zaključuje Simonović. Podsećamo, Uredba CBK trebalo je da stupi <a href="https://insajder.net/prenosimo/centralna-banka-od-1-februara-jedina-valuta-na-kosovu-za-gotovinske-transakcije-evro">na snagu 1. februara.</a> Direktor Kancelarije za KiM <a href="https://insajder.net/prenosimo/petkovic-sa-ambasadorima-kvinte-pitanje-upotrebe-dinara-na-kim-sto-pre-resiti">Petar Petković</a> posle razgovora sa ambasadorima zemalja Kvinte u Beogradu i sa šefom Delegacije EU u Srbiji o predstojećoj novoj rundi dijaloga u Briselu, istakao je da se pitanje upotrebe dinara na Kosovu i Metohiji mora što hitnije rešiti jer, kako je ocenio, odluka o ukidanju njegove upotrebe ugrožava opstanak srpskog naroda u pokrajini i dovodi u pitanje funkcionisanje i postojanje svih srpskih institucija. Izvor: Insajder

Teme

Dinar i dalje prisutan na Kosovu

"Srbija u potpunosti primenjuje svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji između Srbije i Kosova, u skladu sa implementacionim aneksom, dogovorenim 18. marta 2023. godine", navodi se u usvojenom tekstu, u koji je Tanjug imao uvid, a koji postaje sastavni deo pregovora u okviru pregovaračkog poglavlja.
U ažuriranom tekstu, koji je prethodno usvojen bez diskusije na sastanku Odbora stalnih predstavnika vlada država članica EU (COREPER), odnosno na nivou ambasadora država članica EU, navodi se da će se sve rasprave u vezi sa primenom sporazuma odvijati u okviru dijaloga Beograda i Prištine, koji se vodi uz posredovanje EU.&nbsp;
Nakon što je Savet ministara EU odobrio ovaj tekst, on će biti zvanično upućen Beogradu kao tekst pregovaračke pozicije EU za <a href="https://insajder.net/prenosimo/ambasadori-eu-usvojili-azurirani-tekst-za-poglavlje-35-koji-ukljucuje-ohridski-aneks-o-primeni-sporazuma">poglavlje 35</a>.&nbsp;
Evropska komisija i Evropska služba za spoljnu akciju (EEAS) u februaru su predali predlog kojim bi obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, kao i aneks njegove primene, usaglašen u <a href="https://insajder.net/teme/ohridski-sporazum-se-mora-ispuniti-ako-srbija-zeli-u-evropsku-uniju-video">Ohridu</a>, formalno postale sastavni deo pregovaračkog procesa o članstvu Srbije u EU.
Prema tom predlogu, od Beograda se očekivala potpuna primena Sporazuma na putu normalizacije odnosa sa Prištinom, uključujući aneksa o njegovoj primeni, a u poglavlju 35. tačka 3. pod nazivom "Dalji sporazumi i napredak u normalizaciji odnosa", postaje tačka 4.
Podsećamo, Savet ministara EU je u decembru prošle godine zatražio od Evropske komisije da uvrsti te obaveze u pregovarački okvir Beograda i Brisela.
"Savet traži od Komisije i visokog predstavnika da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije", navedeno je u tom zahevu.
Poglavlje 35 u pregovaračkom okviru o članstvu Srbije u EU, koje se naziva "ostala pitanja", u slučaju Srbije obuhvata i normalizaciju odnosa s Prištinom. Kako bi pratili napredak u normalizaciji, ovo poglavlje je među prvima otvoreno - još 14. decembra 2015. godine.
Beograd i Priština su 27. februara 2023. postigli Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa. U Ohridu je 18. marta dogovoren Aneks primene tog Sporazuma, koji nije potpisan. Ti dokumenti su u međuvremenu postali sastavni delovi procesa pridruživanja Evropskoj uniji.
&nbsp;Izvor: Tanjug

Šefovi diplomatija EU potvrdili izmene poglavlja 35 u pregovorima sa Srbijom

Kako prenosi Politiko, farmeri su gađali policajce jajima, palili gomile sena i guma, trubili i palili petarde, ali su demonstracije ipak bile nešto mirnije nego februarski protesti kada je došlo do sukoba sa policijom.
U demonstracijama su učestvovali članovi Federacije mladih farmera (FJA) i levičarske Ujedinjene federacije uzgajivača i poljoprivrednih grupa (FUGEA) koja je partner organizacije Evropske koordinacije Via Campesina (ECVC).
"Poljoprivrednici su očajni. Ne dolazimo ovde zbog naše zabave. Situacija za farmere u Evropi je zaista loša", rekao je za Politiko član odbora ECVC-a, Leonardo van den Berg.
Farmeri širom Evrope već mesecima protestuju protiv birokratije Evropske unije, globalnih trgovinskih sporazuma i novih ekoloških zahteva u okviru Zajedničke poljoprivredne politike (CAP) EU.
"Mi smo i danas ovde jer mislimo da je važno zadržati pritisak i nadam se da će sada konačno poslušati naše zahteve", dodao je van den Berg.&nbsp;
Demonstranti, između ostalog, zahtevaju fer cene poljoprivrednih proizvoda, prekid sporazuma o slobodnoj trgovini i reformu Zajedničke poljoprivredne politike.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Brisel