<p>Komentarišući to što je za Moskvu samit Briksa uspešan, jer je došlo više od 30 svetskih lidera, dok Zapad dve i po godine poručuje da je Rusija geopolitički izolovana zbog rata u Ukrajini, Vladisavljev je rekao da je Rusija otpočetka svoju bezbednosnu mrežu nalazila u partnerima sa Istoka.</p>
<p>"Rusija nije bila izolovana ni u jednom trenutku. Definitivno je da se nalazi pod vrlo visokim pritiskom zapadnih liberalnih demokratija, ali od samog početka je svoju bezbednosnu mrežu nalazila upravo u svojim partnerima sa Istoka. Činjenica da su neki od učesnika samita Briksa - uključujući i indijskog premijera i generalnog sekretara UN - poslali poruku da je neophodno raditi na razrešavanju situacije u Ukrajini ukazuje da i u ovoj grupaciji koja je bila prisutna u Kazanju, postoji razvijen nivo svesti da dešavanja u Ukrajini u ovom trenutku nisu u skladu sa onim što bi države i zapadnih liberalnih demokratija i većina onih koje su okupljene oko Briksa volele da vide; a to je razrešavanje onih sukoba koji onemogućavaju dalji razvoj i napredak država koje su uključene u rad ovog saveza“, naveo je on.</p>
<h2><b>Dedolarizacija ostaje važna tema</b></h2>
<p>Kako kaže, u situaciji kada je jedna od glavnih i vodećih država pod ovakvom vrstom pritisaka, i ostale države koje sa njom sarađuju su izuzetno oprezne do kog nivoa će saradnju razviti.</p>
<p>"Ono što se nametnulo kao tema pre samog samita jeste pitanje dedolarizacije i eventualnog povezivanja država u okviru Briksa koje će umanjiti ekonomsku snagu Zapada i na određen način Moskvi dati dodatni prostor za manevrisanje, ali do formalizacije toga nije došlo. Razgovori se svakako vode, interesi postoje“, dodao je Vladisavljev.</p>
<p>Stoga, kaže on, dedolarizacija i stvaranje alternative bankarskom sistemu SWIFT, iz kojeg je Rusija isključena zbog rata, teme su koje će verovatno biti na agendi i prilikom budućih samita.</p>
<p>"Jedna od nedostataka Briksa je to što ne postoji sekretarijat ili kontinuirana komunikacija između samita, gde se neki veliki projekat ili neke velike inicijative sprovode, a to znači - parkiramo ovu temu do nekog sledećeg samita. Postoji nacionalni interes država, a pre svega Rusije, s obzirom da je isključena iz jednog dobrog dela međunarodnih finansijskih tokova, što znači da će tema ostati relevantna i do tog nekog sledećeg puta“, kazao je gost Insajder televizije.</p>
<p>Prema njegovim rečima, celokupna tema ovog samita je bilo to što se on dešava u Rusiji, u Kazanju.</p>
<p>"I mislim da je to negde prevagnulo i po važnosti u odnosu na sve ostale teme o kojima su države razgovarale. Jedan od najvećih uspeha bi verovatno bio sastanak između Modija i Si Đinpinga, indijskog i kineskog lidera, i razgovor o sukobima na granicama koji su imali ishod i u žrtvama u prethodnom periodu. Takođe, imali smo neke države koje su na granici između Evrope i Azije, države koje su članice NATO, a tu mislim na Tursku, koje su izrazile spremnost za članstvo u ovom savezu. Sam savez je dovoljno labavo formulisan da on ima prostora da uključuje i države koje su možda i delovi nekih drugih alijansi. Sve ono što čini Briks posebnim u ovom trenutku jeste činjenica da nema onih liberalnih demokratija koje su bile dominantne političke i ekonomske sile u prethodnom periodu. Vidimo rađanje jednog novog saveza, vidimo rađanje jedne nove geopolitičke alternative, daleko smo još uvek od nekih blokovskih podela, ali je svakako važno sve ispratiti s obzirom da su države koje su deo Briksa države koje su i dalje izuzetno velike, izuzetno moćne, ali su i dalje u razvoju“, kazao je Vladisavljev.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DiZOKUbWOGmE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<h2><b>Briks ne može Turskoj da zameni EU</b></h2>
<p>Na pitanje šta bi Briks značio Turskoj - zamena za EU ili možda samo dodatak, on je istakao da Briks ne može da bude zamena za EU.</p>
<p>"Prosto, radi se o dva različita tipa organizacija. EU je jedna vrlo jasno definisana, nadnacionalna tvorevina koja podrazumeva da države predaju jedan deo svog suvereniteta i procesa upravljanja nekim telima koja nisu nužno nacionalna. Sa druge strane, Briks još uvek ne prevazilazi nešto što bismo nazvali ekonomski savez iliti platformu za dijalog o različitim revalantnim temama. Za Tursku, koja je bukvalno država između Istoka i Zapada, to bi podrazumevalo intenzivniju komunikaciju i dijalog sa državama koje ona očigledno vidi kao svoje partnere“, naveo je Vladisavljev.</p>
<p>Činjenica je da, uprkos zajedničkim ekonomskim interesima, zemlje unutar Briksa nemaju iste stavove o geopolitičkim pitanjima, pa je tako Rusiji jasno da Kina neće stati uz nju kada je reč o bezbednosti. Stoga je pitanje i koliko ekonomski savez onda može da bude funkcionalan i jak.</p>
<p>"Činjenica je da se radi o izuzetno velikim ekonomijama i ekonomijama koje su i dalje u razvoju i koje traže modalitete kako da svoj razvoj ili održe ili čak i povećaju nivo. Prostor i dalje postoji. Neke od tih država nisu imale toliko intenzivnu komunikaciju pre stupanja u Briks još 2006. godine, dakle neki pomaci su već postignuti i moguće da su došli do određenih limita unutar grupacije i da se zbog toga razmatraju nova članstva i proširenja na ekonomije koje su takođe rastuće. Ono što je, sa druge strane, potencijalni izazov za Briks jesu bilateralni sukobi, na primer sukob Indije i Kine, ali takođe i sukob koji potencijalno može eskalirati ukoliko, na primer, Turska postane država članica Briksa, a članica je NATO“, naveo je Vladisavljev.</p>
<h2><b>Pritisci sa strane</b></h2>
<p>Kako kaže, važno je pomenuti da i oko Briksa postoje pritisci spolja.</p>
<p>"Tumači se da Saudijska Arabija najverovatnije nije postala članica, iako je pozvana, zbog pritiska i bliske saradnje sa SAD. Indija je dugo posmatrana kao kontrolni mehanizam s obzirom na blisko partnerstvo sa Vašingtonom po određenim bezbednosnim pitanjima. I kad uzmete sve te različite aspekte u obzir, mi u ovom trenutku uviđamo limite koje savez ima, što ne znači da se kroz određen intenzivni dijalog ne može promeniti, samo čini se ne u nekoj bližoj budućnosti“, kaže on.</p>
<p>Prema njegovim rečima, na osnovu poruka iz Kazanja, ali i poruka koje smo čuli iz Vašingtona kao reakciju na samit Briksa, radi se o jednoj novoj alternativi u okviru multipolarnog sveta kojem teže države koje su članice ovog saveza.</p>
<p>"Mi nakon pada Berlinskog zida očigledno više ne svedočimo kraju istorije i demokratiji kao jedinom sistemu uređenja. Većina država koje su članice Briksa nisu demokratije, barem ne u onom izvornom obliku ili u onom što bi bio vrednosni smisao. Meni se čini da se globalnom jugu, ali i državama koje su u ovom trenutku okupljene oko Rusije i Kine, te Indije na kraju krajeva, pruža jedna drugačija vrsta modela učestvovanja u globalnim sistemima upravljanja, a da li će se to institucionalizovati podizanjem Briksa na neki nadnacionalni nivo i stvaranjem blokovskih podela - u ovom trenutku se čini da neće, ali svakako je nešto što je važno pratiti i posmatrati kao veoma relevantan razvoj dešavanja na polju međunarodnih odnosa“, zaključio je Stefan Vladisavljev.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Vladisavljev o samitu Briksa: Rađanje nove geopolitičke alternative, ali daleko smo od blokovskih podela (VIDEO)

<p>"Kubi je čast da se pridruži BRIKS-u kao zemlja partner... Pet slova i velika nada za zemlje juga na teškom putu ka pravednijem, demokratskijem, ravnopravnijem i održivom međunarodnom poretku", napisao je predsednik Kube na platformi Iks.&nbsp;</p>
<p>Ranije je predsednik Rusije Vladimir Putin rekao da su članice BRIKS-a na samitu u Kazanju usaglasile listu država partnera te asocijacije.</p>
<p>Prema rečima bolivijskog predsednika Luisa Arsea, njegova zemlja je takođe dobila ovaj status.</p>
<p>BRIKS je međudržavno udruženje osnovano 2006. godine, a Rusija je preuzela predsedavanje udruženjem 1. januara 2024. godine.&nbsp;</p>
<p>Ova godina je počela prijemom novih članica, te pored Rusije, Brazila, Indije, Kine i Južne Afrike, BRIKS sada uključuje Egipat, Etiopiju, Iran, UAE i Saudijsku Arabiju.&nbsp;</p>
<p>Rusko predsedavanje BRIKS-om održava se pod sloganom jačanja multilateralizma za pravičan globalni razvoj i bezbednost.</p>
<p>Izvor: Tanjug</p>

Prenosimo

Kuba se pridružila BRIKS-u kao zemlja partner

<p>Još jedan susret u nizu koje je predsednik Srbije imao sa evropskim zvaničnicima poslednjih dana. Osim premijera Grčke koji je u prestonici bio juče, u poseti je i premijer Poljske – zemlje koja u januaru preuzima predsedavanje Savetom Evropske unije. Poseta premijera Poljske Donalda Tuska dešava se dan pre nego što će predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen doći u Srbiju u okviru zapadnobalkanske turneje.</p>
<p>„Poljska podržava evropski put Srbije. Bez Srbije EU nije kompletna. Pozdravljam ekonomski uspeh Srbije. Ekonomski jaka Srbije je dobit za Evropsku uniju. Podržavamo regionalnu saradnju, naročito inicijativu Otvoreni Balkan, kao i Berlinski proces. Svesni smo ambicioznih planova koje Srbija ima kada je u pitanju plan rasta kako bi ubrzala svoj evropski put“, izjavio je u Beogradu premijer Poljske Donald Tusk na zajedničkoj konferenciji za medije sa predsednikom Srbije.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FXUvgN4HAWf8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/>
Premijer Tusk kaže i da razume da Poljska i Srbija imaju različite poglede u odnosu prema Rusiji, ali da Srbija i Evropska unija imaju isti interes. Za predsednika Srbije, međutim, upravo je Tusk kriv što nije otišao na Samit BRIKS-a, na koji ga je pozvao predsednik Rusije Vladimir Putin.&nbsp;</p>
<p>„Pošto je on kriv što nisam u Kazanju na Samitu BRIKS-a onda je i on želeo da me sasluša. Jer, naravno, neću da krijem - premijer Tusk bi želeo da vidi punu usklađenost sa evropskim deklaracijama, odnosno u pogledu sankcija protiv Ruske Federacije i kao što vidite ja to uopšte ne krijem od vas. Ja sam se trudio da poziciju Srbije objasnim“, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.</p>
<p>A pozicija Srbije je, po svemu sudeći, takva da će se truditi da ostane &nbsp;okrenuta i ka Zapadu i ka Istoku. Iako je Vučić ostao u zemlji kako bi dočekivao evropske zvaničnike, Vulin - inače poznat kao jedan od najvećih pristalica Rusije u Vladi, predvodi delegaciju Srbije u Kazanju gde se danas završava Samit zemalja BRIKS-a.</p>
<p>Novinarka Bojana Stojanović</p>

Ko je kriv što je Vučić u Srbiji, umesto u Kazanju? (VIDEO)

<p>On je istakao da je planirano da deklaracija bude dosavljena UN kao zajednički dokument, prenosi RIA.</p>
<p>''Pripremljena je konačna deklaracija koja sadrži opšte ocene stanja u svetu, sumiranje rezultata ruskog predsedavanja BRIKS-om i postavlja smernice za dugoročnu saradnju'', rekao je Putin.</p>
<p>Ministar spoljnih poslova Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i predstavnik te zemlje na Samitu Ahmed bin Ali Al Sajeh rekao je da će deklaracija biti važan korak u jačanju saradnje, ''uspostavljanjem opšte prihvaćenog okvira za suprotstavljanje budućim izazovima i postizanje naših zajedničkih ciljeva''.</p>
<p>Putin je prethodno predložio da se u tekst deklaracije uvrsti i spisak zemalja - partnera BRIKS-a a njegov pomoćnik Jurij Ušakov je dodao da su dogovreni kriterijumi za države - partnere, i da je prema njima usaglašen spisak na kojem se nalazi 13 zemalja, ali da on još nije objavljen.</p>
<p>Samit organizacije BRIKS održava se u ovom ruskom gradu do 24. oktobra, a na njemu učestvuju predstavnici 36 zemalja, kao i šest međunarodnih organizacija.</p>
<p>Grupu BRIKS su 2006. godine osnovali Brazil, Rusija, Indija i Kina, a Južna Afrika joj se pridružila 2011. godine.&nbsp;</p>
<p>Od 1. januara 2024. godine BRIKS-u su se kao unopravni članovi pridružili Egipat, Etiopija, Iran, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.</p>
<h2>Stano: Učesnici samita BRIKS-a da pozovu Putina da prekine rat</h2>
<p>Evropska unija poručila je danas da bi učesnici samita organizacije BRIKS trebalo da od ruskog predsednika Vladimira Putina zatraže da, kako navode, prekine rat u Ukrajini.</p>
<p>Portparol EU Peter Stano je osudio rusku “zloupotrebu” predsedavanja organizacijom BRIKS i konstatovao da postoji nalog za hapšenje Putina.</p>
<p>"Očekujemo da svi učesnici samita u Kazanju iskoriste taj događaj da od Putina ponovo zatraže da odmah prekine rat protiv ukrajinskog naroda", rekao je Stano.</p>
<p>On je naveo da EU pruža podršku generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Antoniju Guterešu, koji prisustvuje samitu, javlja Rojters.</p>
<p>"Verujemo da će Gutereš ojačati zahtev Rusiji i Putinu da bezuslovno zaustave brutalnu agresiju na ukrajinski narod", izjavio je Stano.&nbsp;</p>
<p>Izvor: <i>Tanjug, FoNet</i></p>

Zemlje učesnice Samita BRIKS-a usvojile završnu deklaraciju

<p>Gutereša je dočekao šef parlamenta ruske republike Tatarstan, Farid Muhamečin.</p>
<p>Generalni sekretar UN će se sastati sa "velikim brojem lidera koji učestvuju na samitu", saopštile su UN.</p>
<p>Kremlj je najavio za sutra sastanak predsednika Rusije Vladimira Putina i Gutereša, koji je prvi put u Rusiji od aprila 2022.</p>
<p>Izvor: <i>Beta</i></p>

Generalni sekretar UN na Samitu BRIKS-a u Rusiji

<p>"Za 15 godina, BRIKS je zauzeo specijalnu poziciju u svetu. Danas mnoge države žele da nam se pridruže, a o budućnosti širenja BRIKS-a razgovaraćemo na Samitu", izjavio je Narendra Modi, premijer Indije pred Samit u Kazanju.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F5jgcnCAf6xM&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Od svog nastanka 2009, BRIKS predvođen drugom svetskom ekonomijom – Kinom - postao je privlačan takozvanom globalnom jugu, nekada ekstremno siromašnim državama sa južne zemljine hemisfere. U trci sa Zapadom, da bi pridobile te države, zemlje BRIKS-a formirale su niz finansijskih institucija koje nude povoljne zajmove. Među njima je i Nova razvojna banka.</p>
<p>"Nadam se da će se BRIKS proširiti na zemlje globalnog juga, kako bismo imali više mesta za ulaganje u narednim godinama. Širenje BRIKS-a, zajedno sa obezbeđivanjem dovoljno sredstava za razvoj država članica, naši su glavni ciljevi", izjavila je Dilma Rusef, bivša predsednica Brazila i direktorka Nove razvojne banke.</p>
<p>Rat u Ukrajini dodatno približio države BRIKS-a – ignorisale su sankcije Rusiji i, uprkos pozivima Zapada, nastavile da produbljuju saradnju sa Rusijom. Savez je privukao pažnju i bogatih zalivskih monarhija koji su najveći prodavci energenata; pored Emirata, u članstvo je pozvana i Saudijska Arabija. Dok na Zapadu odbacuju da BRIKS može da postane globalni rival, pre svega jer države članice imaju različite stavove o mnogim geopolitičkim pitanjima, jedna od vodećih država NATO-a – Turska - ozbiljno razmišlja o članstvu.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

BRIKS - kako je i zašto nastao (VIDEO)

<p>Rjabkov je u naveo da će se na Samitu BRIKS-a, koji počinje danas u Kazanju okupiti više od 30 svetskih lidera i međunarodnih organizacija i izrazio nadu da će tokom trodnevnog skupa biti doneta odluka o uvođenju kategorije ''države-partnera''.</p>
<p>Pojasnio je da se BRIKS do sada razvijao kao organizacija koja se postepeno širila, ali koja je istovremeno praktikovala formate ''Autrič'' i BRIKS plus.</p>
<p>''Autrič podrazumeva blisko susedstvo: na primer, kada je predsedavala Južna Afrika , ona je pozivala uglavnom afričke zemlje. A BRIKS plus znači pridruživanje država iz drugih regiona, između ostalog i po principu koordinacione uloge koje te države imaju u istovrsnim multilateralnim strukturama'', naveo je Rjabkov.</p>
<p>Kako je rekao, BRIKS sada želi da otvori vrata zemljama koje su zainteresovane za produbljenu saradnju u sferama zanimljivim za njih , kako bi, kaže, mogle da uzmu maksimalno učešće u efektivnom radu.</p>
<p>''Srbija je naravno kao jedan od naših najpouzdanijih partnera u Evropi, na Balkanu, tradicionalno prijateljska zemlja koja je s Rusijom povezana mnogim nitima u raznim oblastima, među onima koji su nam dobrodošli kao partneri'', naveo je Rjabkov.</p>
<p>Naglasio je da BRIKS podrazumeva poštovanje suverenog izbora i da nikoga ni na šta ne primora, iako je u interesu da se dinamika približavanja BRIKS-u nastavi.</p>
<p>Komentarišući želju Turske da se pridruži tom savezu, Rjabkov kaže da o prijemu novih članova u punom smislu te reči tokom ove godine nema govora i dodaje da se od 1.januara 2024.godine broj članova BRIKS-a gotovo udvostručio, a da se članice koje su se tek pridružile još nisu u potpunosti akomodirale. </p>
<p>''Nije lako kombinovati dalje proširenje i efikasnost na delu. Poštujemo želju Turske da se pridruži BRIKS-u i drago nam je što će predsednik Erdogan doći u Kazan'', istakao je ruski zvaničnik.</p>
<p>Na konstataciju da Rusija tradicionalno podržava Srbiju u vezi sa najvažnijim pitanjima kao što je pitanje KiM, glasanje o rezoluciji o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, Rjabkov je istakao da je ta zemlja uvek bila i da će biti među onima koji prednjače u promovisanju stava u međunarodnoj zajednici da Srbija i Srbi žele mir i normalan suživot sa svima. </p>
<p>Kako kaže, ne sme se dozvoliti da Srbija i srpski narod budu i dalje apsolutno neprihvatljivo stigmatizovani. </p>
<p>Rjabkov smatra da ideja o kolektivnoj odgovornosti čitavih naroda i država, ishodeći iz savremenih iskustava, mora biti odbačena i da Zapad mora da shvati da je vreme takvog diktata prošlo. </p>
<p>Dodao je da će se Rusija na svim platformama - u Savetu bezbednosti i Generalnoj skupštini UN, u OEBS-u držati tog stava.</p>
<p>''Postkonfliktna normalizacija na Balkanu bila bi uspešnija da je nisu toliko kočili zapadnjaci koji su zainteresovani za podele i koji žele da kosovska rana boli, a ne da zaraste, koji žele sve da potčine svom diktatu i da ozvaniče članstvo u strukturama iz kojih nema izlaza'', kaže Rjabkov.</p>
<p>Poručio je da će Rusija nastaviti da brani interese Srbije i srpskog naroda uz ocenu da je neophodno pokazati političku volju i čvrstinu kako bi se razgovaralo i zajednički doći do potrebnih rešenja.</p>
<p>''Tada će šanse za napredak i izlaz iz kriza biti znatno veće'', zaključio je Rjabkov.</p>
<p>Izvor: Tanjug</p>