Najpoznatija kriptovaluta porasla je danas za više od 10 odsto, na 76.106 dolara, kada je Tramp obezbedio drugi mandat u Beloj kući, a republikanci osvojili Senat, uz velike šanse da osvoje Predstavnički dom.
Ovo povećanje je najveće od prethodnog skoka koji se dogodio u martu, kada su investitore obradovali prilivi u fondove koji prate cenu bitcoina na američkim berzama, navodi Blumberg. 	
Njujorška novinska agencija navodi da su bitkoin mnogi videli kao takozvanu "Trampovu trgovinu" jer je bivši predsednik usvojio digitalne aktive tokom svoje kampanje. 	
Kripto industrija je uspela da se probije na visoki politički nivo koristeći ogromna sredstva za finansiranje kampanja, kako bi promovisala svoje interese i uticala na donošenje odluka, dodaje se u tekstu Blumberga.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Bitkoin dostigao novi rekord - 76.231 dolar

Ukupan obim trgovine bitkoinima u poslednja 24 sata je bio 27,16 milijarde evra,što je nešto manje u odnosu na jučerašnji promet. 	
Indeks straha i pohlepe (Fear and Greed Index) vezan za bitkoin se danas nalazi na nivou 72 u kategoriji "pohlepa", a to znači da su investitori i dalje optimisti povodom daljeg rasta bitkoina.&nbsp;
Vrednost itirijuma (ETH) je porasla za 2,82 odsto na 3.362,17 evra, a vrednost bajnens koina (BNB) za 2,72 odsto na 579,31 evro. 	
Kripto valuta solana (SOL) je danas skočila za 3,75 odsto na 147,97 evra, a avalanš (AVAX) za 4,22 odsto na 30,80 evra. 	
Danas se najviše trguje bitkoinom, itirijumom i solanom. 	
Najveći rast danas trenutno beleže kripto valute IO,SYN i VIC.
Izvor: Tanjug

Bitkoin porastao na 64.090 evra, itirijum na 3.362 evra

Kao i svaki put do "brzog novca", trgovanje kriptovalutama nosi velike rizike – nepredvidivi usponi i padovi vrednosti.&nbsp;
Česti su hakerski napadi na računare koji poseduju kriptovalute ubacivanjem zlonamernih softvera ili virusa. Najopasnije su prevare samih vlasnika kriptovaluta.
Širom planete, na tržištu se trguje sa oko 5.000 različitih kriptovaluta.
Najpoznatije prevare dogodile su pre dve godine. "FTX" i "Celsius Network" su dve kompanije koje su se bavile kriptovalutama, a koje su doživele krah 2022. godine.&nbsp;
Osnivač kripto-berze "FTX" Sem Benkman-Frid, u četvrtak 28. marta, osuđen je na 25 godina zatvora, zbog prisvajanja osam milijardi dolara.
U regionu, najpoznatiji je slučaj Ruže Ignatove. Nemačka državljanka rođena u Bugarskoj, preko svoje kompanije "OneCoin", za samo tri godine rada, prisvojila je čak četiri milijarde dolara. Ruža je sada među 10 najtraženijih FBI begunaca.
<h2>Kriptovalute nisu za neobaveštenog čoveka</h2>
Berzanski stručnjak Vladimir Đukanović upozorava da trgovina <a href="https://insajder.net/teme/bitkoin-dostigao-istorijski-maksimum-zasto-se-dogodio-zemljotres-na-trzistu-kriptovaluta">bitkoinima</a> nije samo zarada, već može da bude i veliki gubitak.
“Ništa nije sigurno. Kriptovalute nisu investicije, to su čista špekulacija. Kupiš i moliš boga da vrednost raste. Verujem da će bitkoin imati svoju ulogu u svetu, ali jednostavno bitkoin nije investicija. Kriptovalute nemaju prihod, a investicija je samo kapital koji može da ima realan prihod”, za Insajder navodi Đukanović.
Prema njegovim rečima, za ljude koji ne poznaju kako funkcionišu kriptovalute, veoma je opasno da sa njima trguju. Iskusni berzanski stručnjak podvlači da je zlatno pravilo u ekonomiji – "da se ne pipa ništa, u šta se ne razumeš".
"Bitkoin je jedan dobar izum, za koji verujem da će tek imati svoju ulogu u budućnosti. Blokčejn je brilijantna tehnologija, zato i bitkoin funkcioniše dobro. Naglašavam, građani ne trebaju da se zalete. Na prvu informaciju, svima to deluje kao brzo zarađen novac. Međutim, ako neko baš želi da trguje, a ima 100.000 evra ušteđevine, nikako ne treba da uloži više od 2.000-3.000 evra. A ističem, ni slučajno da se zadužuju", zaključuje Đukanović.
<h2>Šta su kriptovalute i blokčejn?</h2>
Kriptovalute su digitalne valute koje u realnom svetu nemaju fizički oblik kao što su novčanice ili kovanice. Sve one vezane su za blokčejn sistem transakcija.
Blokčejn se često predstavlja kao virtuelna knjiga koja se nalazi na internetu, i u kojoj su zapisane informacije o sprovedenim transakcijama. Svaka stranica knjige je povezana sa sledećom, a svaki korisnik te mreže ima pristup toj knjizi.
Blokčejn je decentralizovani finansijski sistem. Pandan izdavanju kriptovaluta bi bile neke centralne banke. Tehnologija je u slučaju bitkoina ta koja je definisala i programski jezik je taj koji je definisao ukupnu količinu bitkoina koji će biti izdata.
Najpoznatija kriptovaluta je bitkoin, koja puštena u opticaj 2009. godine.
<h2>Kako su kriptovalute regulisane u Srbiji</h2>
U Srbiji je od juna 2021. primenjiv Zakon o digitalnoj imovini koji reguliše i oblast izdavanja, trgovine i pružanja raznih usluga povezanih sa digitalnom imovinom u Srbiji.
Kripto menjačnice su pod stalnim su nadzorom Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, kao i Narodne banke Srbije. A građani koji misle da su prevareni na kripto-tržištu mogu da se obrate Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal i policiji.
Izvor: Insajder

Teme

Kriptovalute – put do brzog bogatstva ili prosjačkog štapa

Ova prva decentralizovana digitalna valuta, nastala 2009. godine, može se kupiti, prodati i razmeniti direktno, bez posrednika poput banke. Za prethodnih 15 godina, pored bitkoina, pojavilo se još čak 5.000 kriptovaluta, a na berzama se najviše se trguje itirijumom i doužkoinom. Trenutno, rast beleže kriptovalute YGG, OM i LTO. U utorak, 26. marta, vrednost itirijuma je porasla za 3,63 odsto, bajnens koina (BNB) za pet odsto, a kriptovaluta solana (SOL) je vrednija za 9,35 procenata. Avalanš (AVAX) je skočio na berzama za 9,51 odsto. <h2>Skok zbog Volstrita</h2> Prema rečima osnivača ECD-a Aleksandra Matanovića, glavni uzrok rasta je to što se bitkoin u formi ETF-ova pojavio na Volstritu. “Sada možete na regularnim berzama da kupujete bitkoin. Istina, te transakcije se sada obavljaju tako što investitori kupuju jedinice fonda, koji investira u bitkoin. Što se tiče cene, to ne pravi veliku razliku. Taj fond prati kretanje cene naravno. Ako raste cena bitkoina, onda raste i cena tih jedinica fonda koji u njega ulaže”, za Insajder priča Matanović. &nbsp; Ovaj stručnjak za trgovanje kriptovalutama navodi da se kretanje na tržištu dogodilo početkom jeseni 2023. godine. &nbsp; “Tada je već bilo izvesno i očekivano da je odobrenje tih ETF-ova od strane američke Komisije za hartije od vrednosti samo pitanje vremena. &nbsp;Kada su u januaru dali zeleno svetlo, to je ujedno bio i glavni pokretač rasta vrednosti kriptovaluta. Upliv kapitala kroz te fondove, koji se meri milijardama dolara, dominantno je uticao na cenu”, navodi Matanović. Podsećamo, finansijsku injekciju za rast bitkoina dao je fond milijardera Pitera Tila, jednog od tehnoloških giganta, suosnivača Pejpala, koji je uložilo čak 200 miliona dolara u bitkoin neposredno pre nego što je on počeo da raste. Piter Til je bitkoin kupovao kada je vredeo manje od 30.000 dolara.&nbsp; Osim Tila, veliko ulaganje u bitkoin imao je <a href="https://insajder.net/prenosimo/osnivac-kripto-berze-ftx-sem-bankman-frid-proglasen-krivim-za-prevaru">kriptoinvestitor</a> i softverska kompanija "Mikrostratedži", koja je krajem decembra uložila u bitkoine u vrednosti od 615 miliona dolara, a sredinom marta ove godine kupila je još 3.000 bitkoina za 155 miliona dolara. Prema rečima kripto analitičar Davida Veselinovića, na vrednost kriptovaluta uticala je i relaksirana monetarna politika Kine. Iako su kriptovalute i dalje zabranjene u toj zemlji, zahvaljujući novim olakšicama, povećana je kupovina deonica i bitkoina. <h2>Rudarenje više neće biti tako unosno</h2>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20220825160844_11f1ea21b8b9ed82d186971f150890ebebf6fd50b82249a6fde938d3020cd25a.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20220825160844_11f1ea21b8b9ed82d186971f150890ebebf6fd50b82249a6fde938d3020cd25a" data-rendition-name="original" width="6048" height="4024" loading="lazy" alt="Kriptovaluta, bitkoin"> <figcaption>Bitkoin je nastao 2009. godine</figcaption> </figure>  Na rast kriptovaluta uticala je smanjenja stope Fed-a. A jedan od važnih faktora, prema rečima Davida Veselinovića je "halfing" - nagrada za rudarenje bitkoina je prepolovljena. Novi "halfing" se na tržištu kriptovaluta dešava na svake četiri godine, a sledeći se očekuje sredinom aprila. "Halfing" znači da će oni koji rudare kriptovalute moći za isti uloženi "rad" da dobiju tek polovinu u odnosu na period pre "halfinga". Jednostavnije rečeno, za uslove u kojima je nekad iskopavao jedan bitkoin, sada će <a href="https://insajder.net/prenosimo/drzava-njujork-na-korak-od-zabrane-rudarenja-bitkoina">rudar</a> dobiti pola, čime se smanjuje ponuda, što bi trebalo da doprinese rastu cena. Tragači za kriptovalutama do sada su „izrudarili“ 90 odsto od ukupnog broja raspoloživih bitkoina odnosno ukupno 18,9 miliona od mogućih 21 milion.&nbsp; <h2>Analitičari očekuju da će bitkoin vredeti 80.000 dolara</h2> Najnovija najava Coinbase-a, vodeće kripto-berze u SAD, o planu za prikupljanje milijardu dolara putem emisije obveznica privukla je pažnju brokera. Spekuliše se da bi deo tog novca mogao da bude usmeren na kupovinu bitkoina. Majkl Sejlor, izvršni direktor kompanije MicroStrategy, navodi da će Bitkoin nadmašiti zlato zbog svojih jedinstvenih karakteristika. On tvrdi da će tokom 2024. godine doći do masovnog transfera kapitala iz zlata u bitkoin. Zapadni ekonomski analitičari predivđaju da će ove godine bitkoin vredeti 80.000 dolara. “Verujem da je to vrednost koja će biti dostignuta u nekom trenutku. Da li je to za nedelju dana, u decembru ili za tri godine, to je teško da prognoziram. Deluje da bi to moglo da se desi uskoro. Ipak, istorija kretanja cene nas uči da su neke neočekivane nagle promene trenda moguće” navodi Matanović. Prema njegovim rečima, uprkos drastičnom povećanju vrednosti bitkoina, u Srbiji se nije u toj meri povećala trgovina kriptovalutama, kao što je to bilo u ranijim slučajevima kada je vrednost značajno varirala.&nbsp; S druge strane, neki smatraju da je ovo tek početak ciklusa rasta i da se ozbiljno povećanje aktivnosti može očekivati nešto kasnije. To ima uporište u istoriji, jer je i tokom 2017. i 2021. godine prava euforija nastajala tek kad cena značajno premaši prethodni rekord. “Za razliku od nekih prethodnih ciklusa, ovog puta na kretanje cene, barem za sada, dominantno utiče kupovina ETF-ova koja se dešava mimo, da kažem, klasičnih kripto menjačnica berzi, već se dešava preko tradicionalnih berzi, pa treba biti oprezan u oslanjanju na podatke iz tih ranijih ciklusa”, objašnjava Matanović.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240327140316_d6641fb6e6c96ea49c400203b2b25fcaaa38308bd892e3d7d2e502d68b85bbe5.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20240327140316_d6641fb6e6c96ea49c400203b2b25fcaaa38308bd892e3d7d2e502d68b85bbe5" data-rendition-name="original" width="1605" height="1080" loading="lazy" alt="Bitkoin, cena"> <figcaption>Cena bitkoina u dolarima</figcaption> </figure>  &nbsp;Izvor: Insajder

Bitkoin dostigao istorijski maksimum - zašto se dogodio "zemljotres" na tržištu kriptovaluta?