<p>Oxera ekonomska i finansijska konsultantska kuća koja inspiriše bolje odluke, pomaže vam da rešite složene izazove i izgradite jače strategije-tako se predstavlja ova kompanija sa kancelarijama u šest zemalja evropskog kontinenta i četiri decenije postojanja. &nbsp;&nbsp;</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FF-F6D_Nky6M&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>U odgovoru na pitanja Insajdera, potvrđuju da su uradili analizu kojom se procenjuje ukupan uticaj razvoja projekta Beograd na vodi na glavni grad i šire na privredu Srbije. Na pitanje šta to tačno znači, odnosno koji su parametri korišćeni da bi se izračunao ovaj uticaj, iz kompanije Oxera daju opisan odgovor redakciji Insajdera:&nbsp;</p>
<p>"Ovo je rezultat direktnog uticaja otvaranja radnih mesta na izgradnji i u maloprodaji, kao i potrošnje zarada zaposlenih na licu mesta na robu i usluge."</p>
<p>Posebnu pažnju privlači deo odgovora koji glasi: procenjujemo da će ovaj uticaj iznositi 9,7 milijardi evra tokom 15 godina.</p>
<p>To nije isto što je odgovarajući na pitanja Insajdera rekao ministar finansija Siniša Mali .</p>
<p>"Dakle, najbolja kompanija specijalizovana za merenje direktnih i indirektnih efekata ocenjuje da je<a href="https://insajder.net/teme/koliko-smo-zaradili-a-koliko-ulozili-u-beograd-na-vodi-izmedu-9-7-miliona-i-9-7-milijardi-evra-video"> uticaj samog projekta Beograda na vodi 9,7 milijarda evra u ovom trenutku</a>", istakao je Mali.</p>
<p>Razlika nikako nije beznačajna. Projekat Beograd na vodi počeo je da se razvija 2015 godina, odnosno pre devet godina. Iz odgovora kompanije Oxera može da se zaključi da se procena o ukupnom uticaju na srpsku ekonomiju u iznosu od 9,7 milijardi evra biti dostignuta tek 2030. godine. &nbsp;</p>
<p>Novinari Insajdera uputili su danas pitanje ministarstvu fianansija sa moblom za objašnjenje razliitih informacija. Odgovor nismo dobili.&nbsp;</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Šta o doprinosu Beograda na vodi za Insajder kaže "Oxera", a šta kaže vlast (VIDEO)

<p>Beograd na vodi će, po svemu sudeći, sve više da se širi, država uporno nastavlja da ulaže - i sve to bez jasne računice koliko je to građane koštalo, a šta i koliko dobijaju zauzvrat. Na pitanje šta tačno ulazi u proračun da je projekat uticao na srpsku ekonomiju 9,7 milijardi evra, ministar finansija nabraja lanac zarade na građevini, porast broja turista, nova radna mesta, ali i poreze. Ipak, uporno izbegava odgovor na pitanje koliko je država uložila, a koliko zaradila. </p>
<p>"Dakle, najbolja kompanija specijalizovana za merenje direktnih i indirektnih efekata ocenjuje da je uticaj samog projekta Beograda na vodi  9,7 milijarda evra u ovom trenutku. Ukupno sada, dakle, s obzirom da je Beograd na vodi kao preduzeće gde država ima manjinski udeo, kao što znate, posluje profitabilno, oni su isplatili 30 miliona evra dividende, od čega je 9,7 miliona evra ušlo u budžet Republike Srbije", rekao je ministar finansija odgovarajući na pitanje novinara Insajdera. </p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DyzU29tQw0Sc&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>Na konstataciju da to nije jasna računica na osnovu koje se zna koliko je uloženo imovine države i građana, odnosno koliko je vredelo zemljište, koliko je uloženo u infrastrukturu, ministar finansija odgovara:  </p>
<p>"Što se tiče infrastrukture, ja vam kažem da je možda bilo par miliona evra, dakle, ne mogu da se setim iz glave tačne cifre. A vrednost te lokacije?  Evo, vi mi recite. Dakle, imali ste 500 i nešto, ako se ne varam, nelegalnih objekata, jel tako, i niko nije plaćao porez tu. Da li je neko mogao da gradi nešto? Nije. Koliko onda vredi to zemljište i kome vredi? Po meni, vredelo je nula, apsolutno."</p>
<p>Na konstataciju da zemljište nije dato na licitaciju, pa samim tim nije ni moguće znati koliko je zaista vredelo, ministar kaže da tu nema šta da se procenjuje jer su tu lokaciju zauzimale trošne barake, "pri čemu država od toga nije imala ništa je niko nije plaćao poreze." </p>
<p>Na pitanje da li to znači da država nema računicu koliko bi koštalo da je država to zemljište sama raščistila, pa ponudila lokaciju na licitaciji, ministar Mali odgovara kontrapitanjem: </p>
<p><b>"</b>Zašto bi radili tako? Zašto to niko nije uradio u decenijama iza nas?"</p>
<p>Kompanija na koju se pozivaju predstavnici vlasti je "Oxera", ali njihovu analizu do sada nismo videli. Naručilac analize je Kompanija "Beograd na vodi" u kojoj je država tek manjinski vlasnik, a većinski strani partner je iz Emirata, pa nisu dužni da studiju, na koju se pozivaju, daju na uvid javnosti. Odgovor na pitanje šta tačno znači doprinos srpskoj ekonomiji od 9,7 milijardi evra nismo dobili ni od Kompanije Oxera.</p>
<p>Bez uvida u analizu može da se pretpostavi, ali je teško pouzdano reći šta su sve uračunali, kaže za Insajder profesor Univerziteta FEFA Goran Radosavljević.  </p>
<p>"Ovaj projekat za državu ne možemo da kažemo da se isplatio. Država je uložila zemljište od nekoliko milijardi evra verovatno, uložila u infrastrukturu koja se verovatno meri istim redom veličina ili nešto neznatno manje, ali dobijaće neki profit u budućnosti koji je beznačajno mali. Ono što je dodatna vrednost ovog projekta je što je stvarno kultuvisao taj deo grada koji je bio na kvalitetnom mestu pored reke, skoro na Ušću, a bio je skoro devastiran. S druge strane, ono što verovatno nikada nećemo saznati je što je verovatno najveća negativna stvar ovog projekta, da li je to moglo bolje. U ovom trenutku efekti tog projekta su vidljivi kada se prošetate tamo. U finansijkom smislu, da li su efekti vidljivi za državu i za državni budžet, ja ne bih rekao da su toliko veliki, ali za samu ekonomiju, za investicije, za rast BDP-a - jesu", kaže profesor Radosavljević. </p>
<h2><b>Šta je uticaj na ekonomiju, a šta profit? </b></h2>
<p>Dok se govori o milijardama evra uticaja na srpsku ekonomiju, kada je reč o prodaji 7000 stanova po rekordnim cenama - zajedničko preduzeće u kojem država Srbija ima 33 odsto, a investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata 67 odsto -nema tako impresivnu dobit. </p>
<p>Zajedničko preduzeće je u prvim godinama beležilo očekivani gubitak, a prva dobit ostvarena je 2018. Sa izuzetkom 2020-te, kada je ceo svet bio pogođen pandemijom korona virusa, preduzeće je i u narednim godinama zarađivalo. Kad se podvuče crta, ukupna zarada za devet godina iznosila je 145,3 miliona evra. </p>
<p>Državi je iz te zarade samog preduzeća isplaćeno, kako je to danas rekao ministar finansija, 9,7 miliona evra. Velika razlika u odnosu na 9,7 milijardi evra ukupnog uticaja na srpsku ekonomiju. </p>
<p>Istini za volju, to nije jedini prihod države od projekta. Tu je porez na dobit, na promet stanova, na zarade zaposlenih... Ipak, i kad se sve to sabere, daleko od milijardi.   </p>
<p>Ugovor o izgradnji Beograda na vodi radi se na osnovu međudržavnog sporazuma, što znači da se ne primenjuju zakoni Srbije, pa ni onaj o raspisivanju tendera. Strani investitori imali su obavezu da u startu ulože 150 miliona evra, i obezbede kredit u istom iznosu. Država je dala 177 hektara luksuznog zemljišta u zakup na 99 godina, bez naknade. Plan je da se projekat širi na još 327 hekatara, ali on još nije usvojen.  </p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Koliko smo zaradili, a koliko uložili u Beograd na vodi; između 9,7 miliona i 9,7 milijardi evra (VIDEO)

<p> Naručilac izmena prostornog plana je Preduzeće Beograd na vodi d.o.o, čiji je većinski vlasnik „Eagle Hills Waterforont Investment“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, dok je Država Srbija vlasnik 32 odsto akcija pomenutog preduzeća. Predlog izmena napisali su urbanisti Beogradskog zavoda za urbanizam.</p> <p>Prema planiranim izmenama i dopunama prostornog plana područja posebne namene, <a href="https://www.mgsi.gov.rs/sites/default/files/1_tekst_rju.pdf">dostupnim na sajtu </a>Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture , Beograd na vodi bi zauzeo prostor od više stotina parcela duž obe obale Reke Save, a područje je podeljeno na 13 prostornih celina. <a href="https://insajder.net/teme/sirenje-beograda-na-vodi-da-li-ce-drzava-ponovo-ustupiti-zemljiste-video">Zauzeo bi značajan deo priobalja Save</a> sa čukaričke strane, ali i uz novobeogradsku obalu.</p> <p>U narednih 15 dana, zainteresovani građani i pravna lica moći će da ulože prigovore na predlog tog plana elektronskim putem.</p> <h2>Urbanista Krešić: Nenadoknadiva šteta za ceo Beograd</h2> <p>Arhitekte i urbanisti, međutim, ne smatraju da bi primedbe stručnjaka i javnosti tokom ranog javnog uvida u izmene plana područja posebne namene mogle da utiču na konačnu odluku o njegovoj izmeni.</p> <p>„Na hiljade primedbi smo do sada dali na razne projekte, ali nijedna nikada nije bila usvojena, a moja suštinska primedba bi bila da treba poništiti odluku o planu izrade tog dokumenta jer on nije u skladu sa interesima Beograda i Beograđana“, kaže za Insajder arhitekta urbanista Marin Krešić.</p> <p>Krešić tvrdi da taj predlog izmena nije pisan u skladu sa stavom struke i urbanističkim potrebama grada, već u skladu sa interesom investitora za proširenjem Beograda na vodi.</p> <p>„U ambijentalnom smislu, ceo Beograd bi usvajanjem tog plana pretrpeo nenadoknadivu štetu jer to planirano širenje trajno menja celokupnu fizionomiju Beograda. Beograd će postati neprepoznatljiv jer oni na tom mestu planiraju da izgrade novi grad po svojoj meri. Planirana izgradnja ne vodi računa o urbanističkom razvoju grada, interesu grada i njenih građana“, ocenjuje u izjavi za insajder Krešić.</p> <p>Za Beograd, kao i za gradove uopšte, po zakonu i pravilima struke donose se urbanistički planovi, a ne prostorni planovi područja posebne namene, objašnjava urbanista i arhitekta Krešić za Insajder i dodaje da je donošenje tog dokumenta „ustupak koji se čini investitoru“.</p> <p>„Potpuno je besmisleno da se za jedno gradsko područje donosi i menja prostorni plan područja posebne namene. Takvi planovi se ne usvajaju za delove grada, već za velike infrastrukturne projekte van gradova, nacionalne parkove i slične sadržine. Za gradove se donose urbanistički planovi. Te izmene se time podižu na nivo donošenja državne odluke, kako bi se izašlo u susret investitoru. Urbanistički zavod Beograda, koji je sačinio predlog izmena i dopuna prostornog plana, to je učinio na osnovu prostornog rešenja koje mu je dao investitor, koji je i naručilac izmene plana, a ne na osnovu urbanističkih potreba Beograda“, kaže Krešić za Insajder.</p> <h2>Arhitekta Kovačević: Permanentni leks specijalis</h2> <p>Sa Krešićem je saglasan i arhitekta Bojan Kovačević, idejni tvorac i potpisnik Deklaracije o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba.</p>  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20231210121236_7a17c6ac76355a9d1aae0cbb6975c0c563593e85c4ca76f4c235cfaf3c42589c.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20231210121236_7a17c6ac76355a9d1aae0cbb6975c0c563593e85c4ca76f4c235cfaf3c42589c" data-rendition-name="original" width="1800" height="1200" loading="lazy" alt="Beogradski sajam hala 2"><figcaption>Beogradski sajam hala 2 , foto: Artemco/wikimedia/CC BY-SA 4.0 <span></span></figcaption></figure>  <p>„Planovi područja posebne namene donose se za auto-puteve, vojne poligone, hidrocentrale, dakle za projekte od nacionalnog značaja van gradova, a ne za projekte tog tipa. To što je država rešila da takvom projektu da takav status moglo bi da znači i da grupa ljudi za projekat od nacionalnog značaja može da proglasi bilo šta što smatra važnim za jednu zemlju, uz skrivanje delova istine od javnosti. U pitanju je sprovođenje jedne vrste permanentnog leks specijalisa“, ocenjuje Kovačević za Insajder.</p> <p>Iako je predlog plana područja posebne namene podeljen na 13 urbanističkih celina, urbanistička celina 7, koja obuhvata prostor Beogradskog sajma, izazvala je najveću pažnju stručne javnosti. Struka problem vidi u tome što je pod zaštitom države ostala jedino Hala <a href="https://insajder.net/prenosimo/io-sanu-sacuvati-komplekse-generalstaba-i-beogradskog-sajma">1 Beogradskog sajma</a>, dok su ostale predviđene za rušenje.</p> <p>„Uprkos upozorenjima kompletne struke, da ne sme da bude skinuta zaštita sa Hala 2 i 3 Beogradskog sajma, koje su u građevinskom smislu slične Hali 1 i koje bi, kao ambijentalna celina morale da ostanu pod zaštitom države kao kulturno dobro, oni su rešili da te hale sruše. Te hale imaju kupole slične onoj koju ima Hala 1“, podseća Kovačević. </p> <p>On smatra da je rušenje dve hale besmisleno.</p> <p>„Ne znam kako bih sada komentarisao plan da se na tom mestu podignu kule visoke od 70, do 120 metara. Rušenje te dve hale je besmisleno, prenebregava stav struke i govori da u ovoj državi može da se planira i gradi onako kako laicima padne na pamet, a ne onako kako stručna javnost smatra da treba“, kaže za Kovačević, potpisnik i jedan od idejnih tvoraca Deklaracije o sudbini Beogradskog sajma i Generalštaba, koju su podržala referentna stručna i naučna udruženja i profesori univerziteta.</p> <h2>Na Sajmu opstaje samo Hala 1</h2> <p>Komentarišući deo predloženih izmena koji se odnosi na područje Beogradskog sajma, prema kojima će jedino Hala 1 ostati neporušena, arhitekta urbanista Marin Krešić ocenjuje da je sa urbanističkog stanovišta besmisleno da zone koje su stekle tradiciju, istoriju i imidž potpuno menjaju namenu.</p> <p>„To je uništavanje kulturno – istorijskog nasleđa Beograda i izgradnja potpuno novog Beograda, po meri investitora. U toku je beskrupulozna privatizacija Beograda“, smatra Krešić.</p> <p>„Ta hala će ostati usamljena, prazna, napuštena i zaboravljena, baš kao i zgrada Železničke stanice“, smatra Krešić.</p> <p>Podsetimo, posle više sudskih postupaka koji su trajali do 2021. godine, između Preduzeća „Beogradski sajam“ i države Srbije, država je postala većinski vlasnik objekata tog preduzeća uz obalu Reke Save. </p> <p>Dve godine kasnije, u avgustu prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić saopštio je građanima da je pomenute objekte od države kupio „Beograd na vodi“. Kuporpodajni ugovor između države i tog preduzeća međutim do danas nije javno dostupan, pa je nepoznato po kojoj ceni su objekti Beogradskog sajma prodati pomenutom preduzeću.</p> <h2>Širenje i na područje Stare šećerane</h2> <p>Beograd na vodi bi se, prema predlogu plana područja posebne namene, za koji je danas počeo rani javnio uvid, proširio i uz parcele na kojima se nalazi zaštićeno kulturno dobro „Stara šećerana“.</p> <p>Kompleks Stare šećerane prostire se na 12 hektara zemljišta, na atraktivnoj lokaciji nadomak reke Save, takođe sa „čukaričke“ strane priobalja.</p>  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240514140520_5d1ec75afe09d018182a2cb0e7fb124d3be8672d5ffbf969328d11b43ef379d0.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20240514140520_5d1ec75afe09d018182a2cb0e7fb124d3be8672d5ffbf969328d11b43ef379d0" data-rendition-name="original" width="4000" height="3000" loading="lazy" alt="Šećerana"><figcaption>Foto: Insajder<span></span></figcaption></figure>  <p><br/></p> <p>Podsetimo, "Prva srpska fabrika šećera Dimitrije Tucović 1898", poznatija kao "Stara šećerana", prodata je na javnom nadmetanju 11. juna ove godine za oko šest miliona evra. Kupila ga je <a href="https://insajder.net/prenosimo/firma-vrenje-postala-vlasnik-stare-secerane-u-beogradu?amp=1">firma "Vrenje doo</a>", registrovana na adresi Šećerane. Iako je ministar građevinarstva Goran Vesić tada upozorio da je njen dotadašnji stečajni upravnik „požurio sa privatizacijom jer je država imala pravo preče kupovine“, krajem jula ove godine vlasnik „Stare šećerane“ postala je firma „Vrelo“ jer <a href="https://insajder.net/teme/zavod-za-zastitu-spomenika-kulture-za-insajder-nismo-dobili-instrukcije-za-kupovinu-stare-secerane">država nije iskoristila pravo preče kupovine</a>.</p> <h2> Beograd na vodi i sa druge strane reke</h2> <p>Prema predlogu izmena plana, Beograd na vodi planira da se proširi i na deo priobalja sa novobeogradske strane. Beograd na vodi bi se, prema tom predlogu prostirao na delu Starog sajmišta između Mosta Gazela i Starog tramvajskog mosta (tzv. Blok 18a), ali i na delu Bloka 69, preko puta bivše „buvlje pijace“, uz Most na Adi.</p> <p>Prema predlogu plana koji je na ranom javnom uvidu, zelene površine bi se prostirale na 12 odsto ukupnih površina, za razliku od trenutnih šest odsto. U odnosu na 20.000 građana koji su trenutno naseljeni na području na kojem je planirano proširenje Beograda na vodi, u njemu bi nakon izgradnje živelo oko 33.000 ljudi.</p> <p>„Plan da se na 300 hektara naseli 30.000 ljudi, ako se zna da je za izgradnju stanova za taj broj stanovnika potrebna mnogo manja površina pokazuje da je ovaj predlog rađen bez stručne analize, istraživanja i obrazloženja. Jedan od razloga za navođenje takvog podatka je da su urbanisti moguće prepisali okvirne kalkulacije investitora, a drugi da bi se prikrili trenutni infrastrukturni nedostaci i manjkavosti tog dela Beograda. Prekomerna gradnja bez povećanja kapaciteta komunalne i saobraćajne infrastrukture urušava infrastrukturu grada, stvara saobraćajne čepove, zagađenje i nestašice vode i struje“, upozorava Krešić.</p> <p>Rani javni uvid u pomenuti dokument traje do 21. avgusta. Ukoliko njegov predlagač, Urbanistički zavod Beograda na javnoj sednici odbije primedbe koje pristignu u narednih 15 dana, odluka o njegovom usvajanju biće doneta na zatvorenom delu sednice.</p> <p><i>Izvor: Insajder</i></p>

200x200

Nova faza priprema za širenje Beograda na vodi: Umesto dve hale Sajma kule od 70 i 120 metara

<p>"Кako Republika Srbija, u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu, nije iskoristila pravo preče kupovine, stekli su se uslovi za proglašenje najboljeg ponuđača na javnom nadmetanju za kupca", navela je Agencija.</p>
<p>Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić poručio je, nakon što je na <a href="https://insajder.net/teme/prodata-stara-secerana-ministar-vesic-kaze-da-je-stecajni-upravnik-pozurio-sa-prodajom-video">javnom nadmetanju Stara šećerana</a> na Čukarici prodata za 690 miliona dinara, rekao da je očigledno da je stečajni upravnik žurio sa prodajom tog kompleksa za male pare, ali da država ima pravo preče kupovine koje će, uveren je, iskoristiti, kako bi taj prostor bio revitalizovan i očuvan.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DZkSwh23CmuI&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/></p>
<p>Stara šećerana poseduje 18 nepokretnosti, a među objektima je i onaj pod zaštitom države, u kom je pozorište KPGT,</p>
<p>Firma "Vrenje", koja se nalazi na istoj adresi kao i Šećerana, registrovana za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada.</p>
<p>Po pisanju medija ta firma je poznata po nizu poslova koje je radila za državu, među kojima je i rekonstrukcija zgrade policije u Ljermontovljevoj ulici.</p>
<p>Izvor: Beta</p>

Prenosimo

Firma Vrenje postala vlasnik Stare šećerane u Beogradu, država nije iskoristila pravo preče kupovine

<p>U oglasu je navedeno da u slučaju da Republika Srbija, kao imalac prava preče kupovine u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu, iskoristi to pravo i prihvati postignutu cenu na javnom nadmetanju, kupoprodajni ugovor će biti zaključen sa Republikom Srbijom, a depoziti vraćeni učesnicima javnog nadmetanja</p> <p>U stečanoj masi nalazi se i poznato beogradsko pozorište KPGT. Tvorac kultnog teatra, reditelj Ljubiša Ristić, tvrdi da će Šećeranu kupiti država.&nbsp;</p> <p>“Ovo je do sada sedma licitacija, samo ovog puta država je ozbiljno rešena da kupi pomenutu imovinu. Pozorište će ostati, a na ovom prostoru gradiće se veliki kulturni centar”, navodi Ristić za Insajder.&nbsp;</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240514140520_dacef52592abd768a98336545a36ce8355333314c53fa1d028c314eba7115cbb.jpg" data-media-id="editor_0" data-image-id="20240514140520_dacef52592abd768a98336545a36ce8355333314c53fa1d028c314eba7115cbb" data-rendition-name="original" width="3264" height="2448" loading="lazy" alt="Šećerena"> <figcaption>Foto: Insajder<span></span></figcaption> </figure>  <p>Na pitanje, da li će na na <a href="https://insajder.net/teme/sirenje-beograda-na-vodi-da-li-ce-drzava-ponovo-ustupiti-zemljiste-video">ovom delu </a>Čukarice da se gradi nastavak <a href="https://insajder.net/prenosimo/vlada-inicira-izmene-prostornog-plana-beograd-na-vodi-mogao-bi-se-prosiriti-vise-od-tri-puta">Beograda na vodi</a>, Ristić odgovara:&nbsp;</p> <p>“Ovoga puta se pojavljuje u javnosti priča o Beogradu na vodi, koji je dobio zaključak Vlade Srbije o proširenju na opštine Savski venac, Čukarica i Novi Beograd. Unutar tog proširenja, u tom prostornom planu, ubeležena je šećerana. To samo znači jednu stvar, da Grad Beograd i država pregovaraju sa Beogradom na vodi, da on učestvuje u finansiranju velikog projekta kulturnog centra, gde bi Beograd na vodi dobio neke benefite, na rubnim delovima tog kompleksa ili na nekim drugim mestima”.</p> <p>Prema njegovim rečima, takva saradnja je već urađena sa NIS-om, oko bivšeg skladišta nafte i drugih derivata.&nbsp;</p> <p>“Više pojedinosti će se znati uskoro, jer će licitacija biti 11. juna. Ono što znam, s druge strane, Vlada Srbije formira jednu radnu grupu, koja će se baviti programom - šta bi trebalo da bude u tom kulturnom centru, kakav će biti način finansiranja. Takođe, treba da se raspiše međunarodni urbanistički konkurs”, navodi Ristić.&nbsp;</p> <p>Prema njegovim rečima, investitori su zainteresovani za čistu situaciju, i zbog toga niko do sada nije učestvovao u prethodnim licitacijama. A prostor Šećerane je spomenik kulture zaštićen zakonom.&nbsp;</p> <h2><b>Na dobošu 18 zgrada</b></h2> <p>Predmet prodaje stečajnog dužnika je imovinska celina koju čine građevinski objekti na lokaciji Radnička 3, odnosno upravna zgrada, porodična stambena zgrada -diskont sa stanovima, zgrada digestija, glavna hala i kockara, magacin rezanaca, još jedna zgrada, Andonović magacin, zgrada za skupljanje repe, sušara rezanaca, kao i garaža.</p>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20240514140520_9e339500c83edb3bffec3fdff785b1a2a49f74ebafff5c92c9642f39e709f37e.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20240514140520_9e339500c83edb3bffec3fdff785b1a2a49f74ebafff5c92c9642f39e709f37e" data-rendition-name="original" width="4000" height="2252" loading="lazy" alt="Šećerana"> <figcaption>Foto: Insajder<span></span></figcaption> </figure>  <p>Na prodaju su i kesoni za melasu i mazut, vatrogasno spremište sa garažom za lokomotivu, crpna stanica za prljavu industrijsku vodu, pretovaračka stanica za melasu, vaga, portirnica "kod Jugopetrola" i potencijalno pravo na zemljištu prema sukorisničkom udelu stečajnog dužnika na lokaciji Radnička 3, sa pravom korišćenja u korist AD Industrija špirita i kvasca Vrenje Beograd.</p> <p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Prodaje se Šećerana: Da li se širi Beograd na vodi ili se gradi kulturni centar

<p>Na prodaju se ne stavljaju samo objekti, već i deo nasleđa grada, ukazao je "Beograd u pokretu". &nbsp;</p>
<p>Navodeći da Srbija, u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu, ima pravo preče kupovine tog kulturnog dobra, organizacija "Beograd u pokretu" pozvala je <a href="https://insajder.net/prenosimo/vlada-inicira-izmene-prostornog-plana-beograd-na-vodi-mogao-bi-se-prosiriti-vise-od-tri-puta">Vladu Srbije</a> da iskoristi to pravo i da od Stare šećerane napravi novi kulturni centar Beograda. &nbsp;</p>
<p>Kako je istaknuto, Stara šećerana je deo identiteta Beograda i svedoči o periodu industrijalizacije grada. &nbsp;</p>
<p>"Njen potencijal da postane novi kulturni distrikt ogroman je i može da pruži prostor za umetnike različitih disciplina da stvaraju i izlažu svoja dela. &nbsp;Poput ljubljanske "Cukrarne", taj prostor bi mogao da postane centar kulturnih dešavanja, okupljajući slikare, vajare, muzičare i mlade arhitekte", navedeno je u saopštenju.</p>
<p>Izvor: FoNet</p>

"Beograd u pokretu": Zaustaviti prodaju Stare šećerane

<p>Vlada Srbije donela je 11. aprila Odluku o izradi izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene uređenja dela priobalja grada Beograda – područje priobalja reke Save za <a href="https://insajder.net/teme/sirenje-beograda-na-vodi-da-li-ce-drzava-ponovo-ustupiti-zemljiste-video">projekat "Beograd na vodi”</a>.&nbsp;</p>
<p>"Te parcele su izabrane po nekim funkcionalnim, da kažemo, karakteristikama. I nešto što je u javnosti bilo vrlo zanimljivo, gde se izašlo s pretpostavkom da će se sada graditi na zelenim površinama - ne, apsolutno to neće biti predmet izgradnje. Mi kad radimo plan, mi pre svega definišemo u osnovno tri segmenta - korišćenje, uređenje i zaštita", objašnjava Milić.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FXsu4vN6o3lk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p><br/>
Prema rečima sagovornika Insajdera, jedna od najvažniji nadležnosti Agencije je "priprema koordinacije praćenja izrade planskog dokumenta".</p>
<p>"To podrazumeva da je Agencija pripremila ovu odluku na osnovu inicijative prirodnog društva Belgrade Waterfront. Tu odluku je poslala na mišljenja. Svi resori su dali svoje mišljenje. Vlada je donela odluku i sad je počela izrada planskog dokumenta. Naravno, to je tek inicijalna faza", ističe on.</p>
<p>Na pitanje Insajdera da li će taj prostor biti u vlasništvu preduzeća Beograd na vodi, Milić odgovora da neće.</p>
<p>"Ostaju kao površine javne namene i tu moramo da napravimo jednu malu razliku. Dosta se meša šta su to javna dobra i dobra u javnoj upotrebi. I javna dobra i dobra u javnoj upotrebi imaju javnu namenu i one mogu biti predmet nekih privatnih interesa i oni moraju da zadovolje taj javni interes", ističe Milić.</p>
<p>Prema rečima sagovornika Insajdera jedan od delova koji će sigurno biti deo zaštite je Savski rukavac, dok će celokupna zaštita određenih delova znati kada se bude izradio prostorni plan i ta zaštita će biti definisana u skladu sa uslovima. &nbsp;</p>
<p>"Pitaće se Zavoda za zaštitu prirode, pitaće se odgovarajući Zavodi za zaštitu spomenika kulture i moraće da se onda ugrade takva planska rešenja koja će pored izgradnje omogućiti uređenje javnih prostora i naravno zaštitu prirodnog i kulturnog nasleđa", istakao je Milić.</p>
<p>Takođe dodaje da će se sa izradom prostornog plana znati i koji objekti će biti srušeni.&nbsp;</p>
<p>"U ovoj sada ranoj fazi ne znamo, ali se nadam da posle ranog javnog uvida, rani javni uvid je faza u kojoj se pribavljaju uslovi imalaca ovlašćenja, da ćemo tu već moći da imamo definisano šta je to potrebno od objekata de se sačuva, šta od objekata eventualno da se rekonstruiše, šta od objekata da se izvrši totalna rekonstrukcija ili njihova zamena sa obzirom na dotrajalost građevinskog fonda. To se u tom planskom procesu pokazuje", navodi Milić.</p>
<p>Na samom početku realizacije projekta Beograd na vodi jedno od glavnih zamerki bilo je to da javnost nije uključena u dovoljnoj meri u taj projekat. Milić odgovora da nije saglasan sa ocenom da je ponovo napravljena greška.&nbsp;</p>
<p>"Do javnog interesa ne dolazi se sa biranjem individualnih interesa. I kada se radi planski dokument, ne mogu se zadovoljiti svi akteri. Uvek ima nekih nezadovoljnih, ali je važno da mi sada vodimo ovu proceduru i kao institucija koja je zadužena, nova institucija koja je osnovana izmenama Zakona prvih izgradnji prošle godine u 2023. Ali koja opet nastavlja rad nekadašnje Republičke agencije za prostorno planiranje koje je radila od 2003. do 2014. godine, da maksimalno damo sve od sebe, da ova procedura bude transparentna, da imamo strpljenje, da čuvamo sve primedbe i sugestije i da dođemo do optimalnih rešenja", zaključuje Milić.</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>