"Nije problem u tome šta treba da potpišemo, već u tome što postoje pravni i finansijski rizici, od mogućih sankcija, do troškova tranzita i isporuke. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/bajatovic-hocemo-ugovor-sa-rusijom-za-gas-na-deset-godina">Do 20. septembra biće potpisan, ali moramo da sačekamo da vidimo kako ćemo da otvorimo tržište</a>, a da zadržimo kontrolu", rekao je Bajatović, gostujući na RTS. 
 
Upozorio je da bi otvaranje gasnog tržišta, kako zahteva Brisel, moglo dovesti do toga da Srbijagas više ne bude garant snabdevanja. 
 
"Ako dobijemo špekulativno tržište, može doći do manjka gasa, rasta cena i nesigurnosti za potrošače", ocenio je on. 
 
Evropska komisija je prošle nedelje predložila postepenu zabranu uvoza ruskih energenata, uključujući i gas do 2027. 
 
Mađarska i Slovačka, kako je rekao, traže da se ta odredba izbaci iz 18- tog paketa sankcija, u suprotnom će blokirati njegovo usvajanje. 
 
Dok Evropa razmatra zabranu uvoza ruskog gasa, Srbija, prema rečima Bajatovića, razmišlja o proširenju kapaciteta, otvaranjem još jednog skladišta u Tilvi. 
 
Vlada Srbije usvojila je ovog meseca preventivni plan snabdevanja gasom koji, kako objašnjava Bajatović, predstavlja standardnu godišnju meru. 
 
"Takav dokument sumira šta imate u zemlji – šta proizvodite, šta treba da uvozite, kakve su vam rezerve. <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/portparolka-eu-srbija-ce-moci-da-uvozi-ruski-gas-ali-on-ne-sme-da-zavrsi-u-madarskoj">Ako nema gasa, treba da bude mazut za elektrane</a>", naveo je Bajatović. 
 
Ključnu ulogu u realizaciji tog plana ima, kako je rekao, "Srbijagas", koji planira osnivanje novog nacionalnog skladišta u Tilvi, u okolini Beograda. 
 
"Mi ćemo to projektovati na 350 do 500 miliona evra, jer skladište mora biti i komercijalno – da se puni i prazni. To bi, uz Banatski dvor, stvarno obezbedilo energetsku sigurnost kada je u pitanju gas", rekao je Bajatović. 
 
Na evropskom nivou, u toku su pripreme za nova pravila o skladištenju, sa ciljem popunjenosti od 90 odsto između 1. oktobra i 1. decembra, a kako je rekao Bajatović, trenutno je popunjenost skladišta na nivou EU 55,7 odsto. 
 
"Lepo zvuči kad napišu 'biće pristupačne cene', ali skladišta ne snabdevaju – ona samo amortizuju vršnu potrošnju", kaže Bajatović uz ocenu da su te mere više "populističkog tipa". 
 
Evropa trenutno uvozi 91 milijardu kubika gasa iz Norveške, 56 iz Rusije i 45 iz SAD. 
 
"Amerikanci su na vrhuncu, ne mogu da isporuče više. Ako se usvoji zabrana za ruski gas, javiće se manjak i povećanje cene. To je suština", istakao je on. 
 
Što se tiče Srbije, moguća zabrana se, prema njegovim rečima, neće odnositi direktno, ali problem je u zahtevu EU za otvaranje tržišta. 
 
"Ako Srbijagas više nije garantni snabdevač već jedan od aktera, možemo dobiti špekulativno tržište, manjak gasa i neugovoreno snabdevanje", upozorio je Bajatović. 
 
Istakao je da će sankcije Naftnoj industriji Srbije (NIS) biti odložene, verovatno na dva do tri meseca. 
 
"Ako se reše pitanja unutar NIS-a, možemo tražiti delistiranje, odnosno da se te sankcije skinu. Bez NIS-a ne možemo da snabdevamo tržište, ako NIS ne radi – smanjiće se ponuda i povećaće cene", rekao je Bajatović.
Izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Bajatović: Srbija neće ostati bez gasa, novi gasni ugovor sa Rusijom do 20. septembra

Bajatović je na sednici Skupštine Srbije, tokom rasprave o amandmanima na Predlog zakona o zaštiti vazduha, rekao da se gradi potpuno nova kotlarnica i da u to investiraju i Krušik i Srbijagas.
"Čak ćemo raditi unutar fabrike i veštačku atmosferu, da bi dolazilo do manje incidenata. Očekujem da najkasnije do kraja marta sledeće godine, verovatno i ranije, &nbsp;Krušik dobije mogućnost, kao i toplana, da se priključe na gas'', rekao je Bajatović.
Kada je reč o gasifikaciji Valjeva, Bajatović je rekao da je ugovor potpisan, da je rok za završetak tri godine i da ''brže ne može''.&nbsp;
''Nije samo Valjevo, nego i sva naseljena mesta, i Divčibare, tako da ne može brže od tri godine da se izgradi i da se sve to završi. Ali građani Valjeva mogu da računaju da će najduže za tri godine moći da se eliminiše veliki broj individualnih ložišta, koji su pored Krušika najveći zagađivači u Valjevu'', rekao je Bajatović.
On je rekao da je završeno 70 odsto planirane gasifikcije Srbije, da su Beograd i Vojvodina potpuno gasifikovani, kao i da je u poslednjih deset godina urađeno 19.000 kilometara gasovodne mreže, bez Turskog toka.
''Sad imamo uslove dole i ispod Niša, trenutno se radi i Leskovac, i Valjevo će se raditi, a sve to se uglavnom radi iz tekuće likvidnosti Srbijagasa i to prosto ne može brže. Što se tiče Novog Pazara, ako se dogovorimo sa rukovodstvom opštine, nadam se da ćemo one najvažnije potrošače - bolnice, toplane uraditi u nekom tehničkom održavanju Srbija gasa, a za gasifikaciju Novog Pazara, koja je vrlo komplikovana i vrlo skupa, u ovom momentu nemamo dovoljno novca'', rekao je Bajatović.
Poslanik Jedinstvene Srbije Nenad Filipović kazao je da Predlog zakona o zaštiti vazduha predstavlja jedan od najvažnijih akata naglasivši da je čist vazduh temelj zdravog života i da ne postoji više obaveza države od očuvanja života i zdravlja građana.&nbsp;
On je kazao da je intenzivna urbanizacija i migracije stanovništva dovode do sve veće gustine gradnje u gradovima i da zatvaraju tzv. koridore vetrova koji bi inače pročišćavali vazduh u gradu.&nbsp;
''Druga stvar je gustina saobraćaja, povećanje broja vozila ne samo što povećava emisiju izduvnih gasova, već i dovodi do usporavanja saobraćaja, tako da ako duplo usporite saobraćaj, to će biti puta dva vozila, tako da to sve dodatno pojačava zagađenje vazduha'', rekao je Filipović.
Dodao je da se u pojedinim delovima gradova u zimskom periodu za grejanje koriste neprikladne sirovine, plastika, gume i drugi otpad što dramatično utiče na kvalitet vazduha, a kao faktor zagađenja naveo je i klimatske promene.
On je rekao da su zbog toga potrebni akti poput predloženog Zakona o zaštiti vazduha jer, kako je istakao, predviđaju sistemske mere na nivou države i na nivou lokalnih samouprava.
Filipović je rekao da neke od najvažnijih mera uključuju pošumljavanje i razvoj zelene infrastrukture, uvođenje gasa kao energenta umesto mazuta i lož ulja, pre svega u gradskim toplanama, kao i energetsku sanaciju objekata, podizanje svesti građana o značaju čistog vazduha.
Kao pozitivan primer naveo je Beograd koji je, kaže, najavio da će u predškolskim ustanovama i osnovnim i srednjim školama uvesti prečišćivače vazduha i dodao da je to dobar primer i za ostale lokalne samouprave.&nbsp;
''Postoje i mere koje nemaju odmah vidljiv efekat za prečišćavanje vazduha ili za zdraviji vazduh, ali dugoročno doprinose boljem kvalitetu vazduha. Jedna od njih je i besplatan javni prevoz, koji je među prvim,uvela Jagodina, a sada se primenjuje i u drugim gradovima,u Beogradu, Nišu..." rekao je Filipović.
Poslanik Zeleno-levog fronta Robert Kozma kritikovao je predloženi zakon da nije na sistemski način pristupio rešavanju problema zagađenja vazduha i kritikovao da pravi takozvanu ''rupu u zakonu'', odnosno, izuzeće za preduzeća i namenske industrije da ne moraju da sprovode mere na zaštiti kvaliteta vazduha.
Poslanica Narodnog pokreta Srbije Ana Eraković rekla je da je za ocenjivanje kvaliteta vazduha, pored već navedenih elemenata, potrebno meriti i koncentraciju žive i teških metala i dodala da je grad Bor najbolji primer zašto je to potrebno.
Poslanik Zeleno - levog fronta Radomir Lazović kazao je da bi trebalo skratiti vreme započinjanja merenja nakon incidenata i naveo da su predložili dva dana, ali da se može smanjiti i na 24 sata.
Izvor: Tanjug

Bajatović: Završen deo gasovoda do Valjeva, krajem marta priključuju se Krušik i toplana

On je za RTS rekao da se razgovara o detaljima i da veruje da će naredni ugovor biti potpisan na deset godina.
Posle zvaničnih razgovora predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Rusije Vladimira Putina u Moskvi, timovi „Srbijagasa“ i „Gasproma“ nastavili su, kako je rekao, razgovore o preciziranju novog gasnog sporazuma.
„Postojeći sporazum ističe u maju. Sada se razgovara i o obostranim rizicima. Nije problem količina gasa koliko je problem fleksibilnost, jer je Srbija počela da troši 18 miliona kubnih metara dnevno u hladnim danima. Videćemo koliko će to da košta“, rekao je Bajatović.
Dodao je da se problem fleksibilnosti ogleda u transportnom kapacitetu u hladnim danima.
„Svi bi uzeli mnogo više. Mađari uzimaju 22 miliona kubika svakog dana i kupovaće narednih godina. Tu je i Slovačka, moramo da pomognemo i našim kolegama da bi imali odgovarajuće količine“, rekao je Bajatović.
Naveo je da Srbija traži ugovor na deset godina i da veruje da je moguća njegova realizacija.
„Oni pristaju, ali ima jedno veoma važno pitanje. Evropa hoće da zabrani ruski gas 2027. godine, ali će možda biti neki dogovor Rusa i Amerikanaca. Postavlja se pitanje šta je viša sila našeg ugovora ukoliko ga potpišemo na 10 godina, za nas i za rusku stranu. Da oni ne uđu u penale zato što ne mogu da nam isporuče, a da mi uđemo u penale zato što ne možemo da preuzimamo“, objasnio je Bajatović.
U skladištu u Banatskom Dvoru trenutno je popunjeno 76 odsto kapaciteta i u ovom momentu se utiskuje po jedan milion, iz tehničkih razloga, jer postoje i druge operacije vezane za pritisak u ležištu.
„Najvažnija stvar je da smo mi, u stvari, počeli formalno proširenje Banatskog Dvora“, rekao je Bajatović i istakao da je prva bušotina urađena.
Izvor: Beta

Bajatović: Srbija će od Rusije godišnje kupovati 2,5 milijardi kubnih metara gasa

"Može se desiti da dobijemo produženje i do tri meseca", rekao je Bajatović za RTS. 
 
 On je podsetio da će nove informacije o sankcijama NIS-u biti poznate sutra ujutru u 6 sati. 
 
 "Danas će biti poslednji razgovor advokata NIS-a i Vlade Srbije", kazao je <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/bajatovic-bice-jos-odlaganja-sankcija-nis-u-najvise-do-30-dana">Bajatović.</a> 
 
 On je objasnio da su sankcije trenutno jedan od najvećih izazova za naftnu industriju, ali da se sve radi kako bi se došlo do povoljenog rešenja. 
 
 Napomenuo je da je već došlo do jednog odlaganja sankcija, kao i da su promenjeni i vlasnički odnos NIS-a, s obzirom na smanjenje udela Gasproma u kompaniji. 
 
 "Prethodno smo dobili odlaganje, ali političke sankcije mogu biti nepredvidive. Pravno gledano, ova promena vlasničkih struktura NIS-a trebalo bi da bude dovoljno da izbegnemo sankcije", naveo je Bajatović. 
 
 Podsetio je da je Gasprom sada vlasnik samo 11 odsto NIS-a, dok Srbija ima oko 30 odsto, što bi trebalo da bude dovoljno u skladu sa propisima koji se odnose na sankcije. 
 
 Ukoliko se sankcije ne odlože, Bajatović je istakao da će u Srbiji biti dovoljno nafte i goriva. 
 
 NIS je, kako je istakao, dobro snabdeven, ali problem može nastati ako se rafinerije ne održavaju na maksimalnom kapacitetu, jer bi se u tom slučaju zalihe brže istrošile. 
 
 "Mi imamo dovoljno zaliha za oko 200 dana u skladu sa rezervama koje su na raspolaganju", rekao je Bajatović. 
 
 On smatra da će, ako sankcije budu uvedene, situacija biti ozbiljna, ali ne i katastrofalna, jer će država kontrolisati cenu goriva i izbegavati inflaciju koja bi mogla dodatno pogoršati ekonomsku situaciju u Srbiji. 
 
 Bajatović je naveo da će u tom slučaju Srbija koristiti devizne rezerve Narodne banke Srbije kako bi nastavila uvoz naftnih derivata. 
 
 SAD su 10. januara stavile NIS na listu sankcija zbog udela u vlasništvu ruske kompanije Gasprom njeft u cilju sprečavanja Rusije da prihode od energetike koristi za rat u Ukrajini. 
 
 Sankcije američkog Sekretarijata za finansije prema NIS-u, u sklopu mera protiv ruske kompanije Gasprom njeft, trebalo je da stupe na snagu 27. februara. 
 
 Ta kompanija je početkom februara uputila zahtev Odeljenju za kontrolu strane imovine (OFAC) pri Vladi SAD za odlaganje sankcija, a zahtev da se sankcije odlože na minimum 90 dana kako bi se rešilo pitanje vlasničke strukture, podržale su Vlade Srbije i Mađarske. 
 
 Zahtev je prihvaćen i primena sankcija je odložena na 30 dana, a NIS-u je izdata specijalna licenca Ministarstva finansija SAD koja odlaže punu primenu sankcija prema kompaniji do 28. marta u ponoć, odnosno 29. marta u 6 sati ujutru po ovdašnjem vremenu. 
 
 U međuvremenu je promenjena vlasnička struktura NIS-a. 
 
 NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem, proizvodnjom i preradom nafte, kao i proizvodnjom prirodnog gasa.
Izvor: Beta &nbsp;

200x200

1800x750

Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u i do tri meseca

Bajatović je rekao da je Srbija u dosta teškoj poziciji jer se radi o njenim nacionalnim interesima i naglasio da NIS proizvodi 80 odsto derivata koji se prodaju u Srbiji, kao i da ta kompanija najviše puni budžet Srbije.
''Sa ovim rezervama koje NIS ima može da prerađuje do kraja marta. Državne rezerve su najmanje tri meseca, ali to nije rešenje. Moramo da imamo proizvođača derivata i nekog ko može da uvozi i prerađuje naftu u naftne derivate, inače će naše tržiste postati plen okolnih energetskih kompanija i Srbija će izgubiti deo suvereniteta. To moraju da razumeju i Rusi i Amerikanci'', rekao je Bajatović za Pink.
On je naveo da postoje dve vrste pravnog procesa za NIS i da je prvi delistiranje, ali da je teško sprovodiv jer su, kako kaže, izmenjeni zakoni u SAD i mora da se ide na Kongres.&nbsp;
Drugi proces je, kaže Bajatović, OFAC - američki regulator za sankcije i kontrolu međunarodne imovine i koji ima velika diskreciona prava.&nbsp;
''NIS je iskoristio jednu takvu međunarodnu praksu i obratili su se kao kompanija, uz podršku Vlade Srbije, koja ima veliki udeo u vlasništu, i Vlade Mađarske koja ima interes da NIS radi ili da pomogne Srbiji'', rekao je Bajatović.
<h2>„Srbija ima bolji kontakt sa administracijom Trampa nego sa prethodnom“</h2>
On je istakao da Srbija ima bolji kontakt sa administracijom Donalda Trampa nego sa prethodnom i da to može da bude korisno iako, kako kaže, SAD neće promeniti svoju politiku za 360 stepeni.
''To nije realno, ali kada imate uticaj na ljude koji odlučuju o politici u nekom momentu, to može biti vrlo korisno. Sad treba videti šta može da se uradi, ne vidim u ovom momentu aktivnosti sa ruske strane da se promeni vlasnička struktura'', rekao je Bajatović.
Kako je rekao, zanimljivo je da je prethodna američka administracija na odlasku uvela sankcije NIS kao kompaniji i da je meta bila ruska nafta, a da je NIS prestao da kupuje rusku naftu.
Bajatović je podsetio da su Amerikanci tvrdili da NIS finansira rusku ''meku moć'' i rat u Ukrajini iako je, kako tvrdi, najveći deo dobiti NIS-a reinvestiran i ulagan u Srbiju.&nbsp;
Naveo je da posebno brine finansijski aspekt sankcija i dodao da kompanija, bez obzira na vlasništvo, teško može da posluje u bankarskom sistemu u uslovima sankcija.
''Problem u tome je što nemamo naše banke, biće problem sa platnim prometom prema NIS-u ili sa NIS-om. Niko ne priča o tome koliko je NIS kreditno opterećen. Šta ako se desi ta vrsta sankcija do kraja'', pitao je Bajatović.
Dodao je da neće biti problem sa derivatima, ali da je pitanje šta će biti sa platama, sa penzijama, sa zaposlenošću, sa privrednom aktivnošću i istakao da budžet ne zavisi samo od NIS-a, te da ta kompanija ima stotine dobavljača, kao i da mnogo drugih kompanija radi za NIS.
Izvor: Tanjug

Bajatović

Bajatović: Srbija neće ostati bez gasa, novi gasni ugovor sa Rusijom do 20. septembra

Bajatović: Završen deo gasovoda do Valjeva, krajem marta priključuju se Krušik i toplana

Bajatović: Srbija će od Rusije godišnje kupovati 2,5 milijardi kubnih metara gasa

Bajatović: Nadam se odlaganju sankcija NIS-u i do tri meseca

Bajatović: Sankcije NIS-u mogu biti odložene najviše 90 dana, naći razumno rešenje