Vlada Republike Srbije, na predlog Ministarstva prosvete, 8. maja ove godine donela je Zaključak o formiranju Radne grupe za izradu Nacrta zakona o visokom obrazovanju, kao i za analizu trenutnog sistema finansiranja i performansi visokoškolskih ustanova. <a href="https://www.insajder.net/teme/dejan-vuk-stankovic-predvodi-radnu-grupu-za-zakon-o-visokom-obrazovanju">Radnu grupu predvodi ministar prosvete Dejan Vuk Stanković</a>, dok je zamenik predsednika ministar nauke Bela Balint. U njenom sastavu je još 20 članova, među kojima su i rektori univerziteta u Beogradu i Novom Sadu – Vladan Đokić i Dejan Madić. Međutim, r<a href="https://www.insajder.net/teme/rektor-dokic-za-insajder-u-radnoj-grupi-za-zakon-o-visokom-obrazovanju-bez-mog-znanja">ektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić</a> izjavio je za Insajder da nije bio unapred obavešten o svom imenovanju u Radnu grupu. "Tačno je da sam dobio rešenje o imenovanju, ali nisam znao da će do toga doći, niti sam bio upoznat s tim da postoji inicijativa za izradu novog Zakona“, rekao je Đokić. Prema zaključku Vlade, zadatak Radne grupe je da analizira postojeći sistem finansiranja i performanse visokog obrazovanja, definiše prioritete i indikatore za buduće finansiranje, predloži mere za uspostavljanje efikasnog, održivog i kvalitetom zasnovanog modela, s posebnim fokusom na studente, te da izradi Nacrt novog Zakona o visokom obrazovanju. Profesori Univerziteta u Beogradu. međutim, izražavaju zabrinutost povodom formiranja Radne grupe, uz ocenu da sam proces nije dovoljno transparentan i da bi mogao imati dalekosežne posledice po autonomiju univerziteta, ali i univerzitete u celini. <h2>Dekan Roglić: Radna grupa - još jedan vid pritiska </h2> <a href="https://www.insajder.net/teme/dekan-roglic-o-studentima-koji-idu-u-strazbur-vrhuska-evrope-gleda-svoje-interese-video">Dekan hemijskog fakulteta Goran Roglić</a> kaže za Insajder da od formiranja Radne grupe ne očekuje ništa dobro za državne univerzitete.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250411210416_5efc1f213286608ee78255a11295ca4e998efe0b20d78f7f7d591df3ed43ca65.png" data-media-id="editor_3" data-image-id="20250411210416_5efc1f213286608ee78255a11295ca4e998efe0b20d78f7f7d591df3ed43ca65" data-rendition-name="original" width="1800" height="1017" loading="lazy" alt="Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu Goran Roglić"><figcaption>Dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu Goran Roglić, foto: Insajder/skrinšot</figcaption></figure>  “Smatram da je ovo još jedan vid pritiska na univerzitete, U ovom momentu ne mogu da procenim šta su ideje Ministarstva, vreme će pokazati. Nadam se samo da će narod stati u odbranu svojih univerziteta”, ističe dekan Hemijskog fakulteta, <h2>Spaić: Destruktivan potez usmeren na devastaciju univerziteta</h2> <a href="https://www.insajder.net/teme/profesor-bojan-spaic-protesti-su-pokazali-da-je-poverenje-u-institucije-nepovratno-sruseno-video">Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Bojan Spaić</a> kaže za Insajder da je samo formiranje Radne grupe destruktivan potez usmeren na devastaciju univerziteta. “Jedini moj komentar u vezi sa delovanjem Radne grupe jeste da je reč isključivo o destruktivnim potezima koji su usmereni na devastaciju univerziteta u Srbiji, da bi se zadovoljila lična potreba za osvetom, koja je nedvosmisleno izražena u izjavama predsednika države”, ističe on.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250317230316_6a31d7c2e34d7fcfb59a0bf8c856a80b30742a6de8753b8e96e69683617cf880.png" data-media-id="editor_5" data-image-id="20250317230316_6a31d7c2e34d7fcfb59a0bf8c856a80b30742a6de8753b8e96e69683617cf880" data-rendition-name="original" width="1800" height="1027" loading="lazy" alt="Bojan Spaić"><figcaption>Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Spaić, foto: Insajder/skrinšot</figcaption></figure>  Spaić se osvrnuo i na situaciju u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, “Ako svemu ovome dodamo devastiranje osnovnog i srednjeg obrazovanja, koje je preduzela ova vlast, postaje jasno da je konačan cilj potpuno potčinjavanje celokupnog obrazovnog sistema hiru nekolicine pojedinaca”, navodi on. Spaić smatra da je Zakon već odavno pripremljen, te da je sve što se dešava samo paravan za njegovo donošenje. “Radna grupa je samo paravan koji stvara privid da Zakon, kojim se razaranje univerziteta sprovodi, nije već odavno pripremljen, farsa koja treba da učini da jedan deo javnosti poveruje da je reč o reakciji na društvenu krizu, a ne o delu plana koji vlast pokušava da sprovede već godinama. Ako vlast uspe u svojim namerama, visokog obrazovanja u Srbiji više neće biti”, dodaje profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Spaić. <h2>Jovanović: Radna grupa "strašilo“ za kolebljive na univerzitetu</h2> Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miodrag Jovanović ocenjuje da je formiranje Radne grupe za izradu novog Zakona o visokom obrazovanju pokušaj zastrašivanja akademske zajednice, podsećajući na negativna iskustva sa Zakonom iz 1998. godine. "Radna grupa je strašilo za one ljude na Univerzitetu koji su kolebljivi i koji na "igru đonom" koju ova vlast praktikuje nisu uvereni da treba odgovoriti istom merom.", ističe on.  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/2023122617124_918d3f080c9370af638b177983b88ad1411d9ca193152bb2c4728a6766e41a67.jpg" data-media-id="editor_6" data-image-id="2023122617124_918d3f080c9370af638b177983b88ad1411d9ca193152bb2c4728a6766e41a67" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="Miodrag Jovanović GREMLIN"><figcaption>Miodrag Jovanović, foto: Srđan Ilić </figcaption></figure>  Jovanović podseća i na Zakon iz 1998. godine. "Za nas koji smo preživeli naopaki Zakon iz 1998. godine, ove pretnje univerzitetima samo su znak da je režim u svojoj terminalnoj fazi. Naravno da se nerazumnim i neustavnim merama, poput postojeće uredbe ili nekog novog zakonskog teksta, univerzitetski život može ozbiljno unazaditi, ali Univerzitet je preživeo i prethodni autoritarni režim, preživeće i ovaj. Za to je, ipak, potrebno ne napuštati princip solidarnog i zajedničkog delovanja univerzitetske zajednice", dodaje profesor Jovanović. <h2>Petrović: Možemo očekivati da će nacrt zakona ličiti na Zakon iz 1998. godine</h2> <a href="https://www.insajder.net/teme/petrovic-radna-grupa-za-izmenu-zakona-o-visokom-obrazovanju-kaznena-ekspedicija-usmerena-protiv-univerziteta-video">Univerzitetski profesor sociologije Dalibor Petrović </a>rekao je ranije za Insajder da je Radna grupa za izmenu Zakona o visokom obrazovanju i analizu trenutnog stanja finansiranja i performansi visokog obrazovanja formirana sa ciljem da "uništi jedini snažan otpor vlasti - Univerzitet".  <figure><img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2staging/swp/aw6325/media/20250416210424_84df9844a4a4e63f08ddc404dcfd6d2c7e70b96f0ef3b93cd38c5dc59169cb8d.png" data-media-id="editor_8" data-image-id="20250416210424_84df9844a4a4e63f08ddc404dcfd6d2c7e70b96f0ef3b93cd38c5dc59169cb8d" data-rendition-name="original" width="1800" height="1029" loading="lazy" alt="Dalibor Petrović"><figcaption>Sociolog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Dalibor Petrović, foto: Insajder/printskrin </figcaption></figure>  Petrović je dodao da je Radna grupa za izmenu Zakona o visokom obrazovanju - kaznena ekspedicija koja je formirana sa ciljem da uništi institucija koja se smatra "jedinim snažnim otporom režimu, u situaciji kada ni opozicione partije nemaju takvu moć". "Zato možemo da očekujemo da će nacrt zakona ličiti na zakon iz 1998. godine a to znači da će dekani biti direktno imenovani možda od strane ministara, da će profesori biti poziciji da potpisuju ponižavajuće anekse ugovora o radu. Šta god bude sa blokadama, za dva ili tri meseca će Univerzitet morati da reaguje ako ima ideju da obrani svoju autonomiju", zaključuje profesor Petrović. novinar Rajko Martinović

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

"Kaznena ekspedicija" nad univerzitetima: Zašto profesori smatraju da je Radna grupa pretnja visokom obrazovanju

Istoričarka kaže da je Srbija imala "kratka intermeca u kojima smo mislili da smo postigli diskontinuitet".
"Međutim, jedno od glavnih pitanja kada je Zoran Đinđić formirao vladu u januaru 2001. bilo je pitanje kontinuiteta ili diskontinuiteta s Miloševićevom državom. (Bivši predsednik Vojislav) Koštunica je bio za kontinuitet, a Zoran Đinđić za diskontinuitet zbog opstrukcija Koštunice nikada nije napravljen. Tako da, mi živimo u više-manje vrlo sličnoj državi kao onoj kojom je upravljao Slobodan Milošević", ocenila je ona. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DYdf0DzqnHvs&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Juče se navršilo 26 godina od ubistva novinara Slavka Ćuruvije. Prpa je bila pored njega kada je ubijen zgradi haustora u kojoj je živeo. Slavko Ćuruvija je najozbiljniji sukob ušao upravo zbog spornog zakona o univerzitetu 1998. godine, u kome je autonomija univerziteta bila poništena.&nbsp;
Na pitanje da li je javnost svesna važnosti autonomije Univerziteta, s obzirom da je pre nekoliko dana dekan pozvao policiju na fakultet u Nišu, <a href="https://www.insajder.net/teme/branka-prpa-u-marker-razgovoru-koliko-god-oni-ocekuju-da-je-ovo-njihova-pobeda-ovo-njihov-veliki-poraz-video">Prpa</a> odgovara da je pitanje autonomije univerziteta uvek bilo važno.&nbsp;
"Zakon o autonomiji Beogradskog univerziteta donet 1905. godine, prema tome jako puno je bilo studentskih protesta i blokada i zatvaranja u zgradu Rektorata od tada do danas. Nije to bila nikakva nova kategorija. Demokratija počiva na dva ključna stuba - na javnosti, pre svega novinarsku profesiju koja preispituje vlast i univerzitet čije akademske slobode podrazumevaju ključnu kategoriju demokratije a to je sloboda mišljenja", naglasila je on.
Prpa podseća da policija nije ušla na Filozofski fakultet u Beogradu, odnosno u Rektorat ni tokom protesta 1968. godine.&nbsp;
"To se ne radi. Policija nema šta da traži na univerzitetu, policija ne sme da ulazi na univerzitet po Zakonu, kao što ne sme da ulazi ni u crkve. To jednako zaštićen teren. Univerzitet je jedna od najstarijih civilizacijskih kategorija Evrope i od njega je jedino starija hrišćanska crkva", dodala je ona.
Istoričarka navodi da su svi studenti izgubili akademsku godinu.
"Međutim, ima onih koji ne žele da izgube akademsku godinu. Znate, sloboda je dvosmerna ulica. To što idemo u jednom pravcu, neko će ići u suprotnom. Moramo malo da se pomaknemo da neko drugi prođe. Blokada koja traje ovoliko meseci dovela je u pitanje slobodu drugih koji neće da izgube godinu. Tu je problematično arbitrirati da li je to moralno ili formalno-pravno pitanje... Uvek treba da se vodi računa da ne misle svi isto kao mi i da drugi imaju prava ona koja mislimo da samo mi imamo", naglasila je ona.
Povod za ove proteste je takođe bio tragičan događaj i pogibija 16 građana kada je <a href="https://www.insajder.net/teme/tuzilac-milovanovic-o-slucaju-nadstresnica-nije-neuobicajno-da-optuznica-moze-da-se-vrati-tuzilastvu-video">pala betonska nadstrešnica u Novom Sadu</a>. Prvi zahtev studenata upućen je tužilaštvu, koje po mišljenju onih koji protestuju jeste jedna od institucija koja ne radi svoj posao. Prpa kaže da je zahtev studenata da institucije treba da rade svoj posao - preblag.
"To što ćete reći: 'potrebno je sada da počnete da radite svoj posao', a onda morate da kažete kakve reforme vi predlažete, koji sledeći korak predlažete da biste došli do toga da te institucije rade svoj posao. Morate napraviti još nekoliko koraka unapred", kazala je Prpa.
Najmasovniji protesti poslednjih godina gotovo uvek bili vezani za izuzetno traumatične događaje, a ne za neke političke događaje. Prpa ocenjuje da to pokazuje "do koje je mere nesposobna politička opozicija da artikuliše ideje za budućnost".
Ivica Dačić, političku karijeru počeo je kao portparol Miloševićeve Socijalističke partije Srbije. U međuvremenu je postao jedan od političara sa najdužim stažom, bio premijer i više puta, pa i sada ministar. Juče, na prvom danu skupa vlasti je podsetio da "samo sloga Srbina spasava" i istakao da je to "skup snage jedinstvene Srbije koja brani nacionalne i državne interese". Ovih dana se čulo i da će baš na današnjem skupu ti nacionalni interesi biti i definisani. Istoričarka Prpa navodi da se iste političke floskule ponavljaju 35 godina, na isti način.
"One ne prolaze. Da prolaze, narod ne bi šetao po ulici i bunili se studenti. Imate one koji imaju interes da budu deo tima predsednika Vučića, koji su se tu adaptirali. Kontramitinge je imao i Milošević i autobusima je dovodio ljude iz unutrašnjosti Srbije. Sve je već viđeno", rekla je Prpa.
Izvor: Insajder

Branka Prpa: Nije napravljen otklon od devedesetih, autonomija univerziteta uvek važno pitanje (VIDEO)

Autonomija Univerziteta

"Kaznena ekspedicija" nad univerzitetima: Zašto profesori smatraju da je Radna grupa pretnja visokom obrazovanju

Branka Prpa: Nije napravljen otklon od devedesetih, autonomija univerziteta uvek važno pitanje (VIDEO)