U zajedničkoj akciji Federalne policije Australije i Policije Novog Južnog Velsa, uhapšeno je pet osoba nakon što je policija dobila obaveštajne podatke koji su usledili nakon "sumnjive kupovine" motornog čamca dužine 13 metara za gotovinu u Sidneju.
Plovilo je presretnuto u blizini mesta Saut Vest Roks dok se vraćalo ka obali.
Policija je na licu mesta uhapsila dvojicu muškarca, starosti 24 i 26 godina.
Na čamcu je pronađeno oko 1.110 paketa <a href="https://youtu.be/0Buu2d8kVfk">kokaina</a>, ukupne težine 1,039 tona.
Istovremeno su uhapšene još tri osobe, starosti 28, 29 i 35 godina, nakon što su istražitelji zaustavili dva vozila tokom pokušaja bekstva.
Sva petorica su optužena za trgovinu drogama u velikim komercijalnim količinama i učešće u kriminalnoj grupi.&nbsp;
Sud im je odredio zadržavanje u pritvoru, a naredno saslušanje zakazano je za 15. jul pred Lokalnim sudom u Kofs Harburu.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Kod Australije zaplenjeno više od tone kokaina vrednog skoro pola milijarde dolara

Projekcije Australijske izborne komisije predviđaju da će Albanezeova Laburistička partija levog centra osvojiti 70 mesta, prenosi AP.
Istovremeno, očekuje se da će konzervativna opoziciona koalicija Liberala i Nacionalista osvojiti 24 mesta u Predstavničkom domu, gde strankama treba većina da bi formirale vladu.
Nesvrstane manje stranke i nezavisni kandidati će verovatno osvojiti 13 mesta, dodaje AP.
Ranije danas, opozicionar Piter Daton je priznao poraz na izborima, istovremeno izgubivši mesto u parlamentu nakon 24 godine.
''Nije naše veče, kao što sam istakao, i ima dobrih članova i kandidata koji su izgubili svoja mesta, svoje ambicije i žao mi je zbog toga'', rekao je Daton.
On je priznao da njegova predsednička kampanja "nije bila dovoljno dobra", i dodao da je pozvao Albanezea i čestitao mu na pobedi, prenosi Rojters.
Glasanje u Australiji završeno je u 18 časova po lokalnom vremenu, a glasalo je oko 18 miliona ljudi.
Albaneze je prethodno u televizijskoj izjavi iz Melburna rekao da je njegova levičarska vlada "izgradila snažne temelje", preneo je Rojters.
On je obećao da će u svom drugom mandatu poboljšati pristup stanovanju i ojačati zdravstveni sistem.
Obe glavne australijske stranke fokusirale su se na pritiske vezane za troškove života.
Izvor: Tanjug

Albaneze, prvi premijer Australije sa dva uzastopno osvojena mandata u poslednjih 21 godinu

"Nećemo se držati za ruke sa Kinom u vezi sa bilo kakvim sukobom koji se dešava u svetu", rekao je za Skaj njuz zamenik premijera Ričard Marls, reagujući na predlog kineskog ambasadora da dve zemlje "zajedno rade" u oblasti trgovine.&nbsp;
On je rekao da će Australija graditi svoju ekonomsku otpornost jačanjem trgovinskih veza sa Evropskom unijom, Indonezijom, Indijom, Velikom Britanijom i Bliskim istokom, navodi Rojters.
Kineski ambasador u Australiji Sjao Ćijan pozvao je Kanberu da sarađuje sa Pekingom kako bi odbranili multilateralni globalni trgovinski sistem.
"U novim okolnostima, Kina je spremna da se pridruži Australiji i međunarodnoj zajednici kako bi zajedno odgovorili na promene u svetu", rekao je Sjao Ćijan.
Američki predsednik Donald Tramp juče je rekao da će <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/tramp-pauzirao-carine-za-vecinu-zemalja-na-90-dana-ali-kini-uveo-nove-od-125-odsto">privremeno smanjiti visoke carine za desetine zemalja, ali da će nastaviti da cilja Kinu, podižući tarifu na 125 odsto sa 104.</a>
To bi moglo predstavljati rizik za Australiju, koja izvozi skoro trećinu svoje robe u Kinu, ocenjuje Rojters.
Izvoz u SAD čini manje od pet odsto ukupnog izvoza robe Australije.
Premijer Entoni Albaneze je rekao da, iako carine za Australiju, ključnog bezbednosnog saveznika SAD u Indo-Pacifiku, "nema osnova u logici", njegova vlada neće uzvratiti Vašingtonu.
Kineske vlasti saopštile su juče 9. aprila da će <a href="https://www.insajder.net/prenosimo/kina-od-sutra-povecava-carine-na-americke-proizvode-za-84-odsto">podići carine na američke proizvode na 84 odsto</a>, umesto na prvobitno planiranih 34 odsto.
Izvor: Tanjug

Australija odbila predlog Kine da se zajednički suprotstave carinama SAD

Predsednik SAD-a Donald Tramp nave o je da će se ovi porezi primenjivati na "svaki čelik i aluminijum koji uđu u SAD" i dodao da će u "utorak ili sredu" objaviti "recipročne carine" za određene zemlje koje će stupiti na snagu "skoro odmah" nakon objave.
"Vrlo jednostavno, ako oni nama naplaćuju, mi njima naplaćujemo", rekao je Tramp novinarima, prenosi BBC.&nbsp;
Iako nije precizirao koje će zemlje biti na meti, naveo je da to neće imati veliki uticaj na zemlje koje već imaju "slične carine" kao i SAD.
<h2>Makron: Da li je Evropska unija vaš prvi problem?</h2>
Reagujući na ovu izjavu francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da je Evropa saveznik Sjedinjenih Američkih Država, te da, ukoliko SAD žele da Evropa bude angažovana na većim investicijama, bezbednosti i odbrani, "ne bi trebalo da povrede evropske ekonomije preteći im carinama".
"Moje prvo pitanje za SAD glasi: Da li je Evropska unija vaš prvi problem? Ne, ne mislim tako. Vaš prvi problem je Kina. Drugo, Evropa je za vas saveznik. Ako želite da Evropa bude angažovana na većim investicijama i bezbednosti i odbrani… ne treba da povredite evropske ekonomije preteći joj carinama'', rekao je francuski predsednik, preneo je CNN.
Tramp na Svetskom ekonomskom forumu u januaru kritikovao trgovinski deficit SAD sa Evropskom unijom, koji je porastao za 26,9 milijardi dolara na 235,6 milijardi dolara u 2024. godini, prema podacima američke vlade.
"Sa stanovišta Amerike, EU nas tretira veoma, veoma nepravedno, veoma loše", rekao je on za Svetskom ekonomskom forumu u januaru.
Ipak, Makron tvrdi da trgovinski deficit "ignoriše značajnu potrošnju Evrope na digitalne usluge, koja se često isključuje iz takvih proračuna".
Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro rekao je da će Francuska pozvati Evropsku uniju da odgovori na najnovije poteze SAD-a, te da "evropski partneri ne bi trebalo da oklevaju u odbrani svojih interesa pred pretnjama američkim carinama".
<h2>Premijer Australije: Pokušaćemo da nagovorimo SAD da nam ne uvode carine</h2>
"Vlada Australije će nastojati da nagovori SAD da izuzmu Australiju iz grupe zemalja kojima će biti uvedene carine na izvoz aluminijuma i čelika", izjavio je danas u australijskom parlamentu premijer te zemlje Entoni Albanez.
Australijski ministar trgovine Don Farel poručio je da australijski izvoz čelika i aluminijuma u ​​SAD obezbeđuje "dobro plaćene američke poslove" i ključan je za zajedničke odbrambene interese, prenosi Rojters.
Ministar odbrane Australije Ričard Marles sastao se u petak sa svojim američkim kolegom Pitom Hegsetom u Vašingtonu u vezi sa dogovorom za prvu isplatu od 500 miliona dolara za nabavku američkih podmornica.
<h2>Tramp uvodio carine i tokom prvog mandata</h2>
BBC navodi da su Kanada i Meksiko dva najveća trgovinska partnera SAD kad je o čeliku reč, a da je Kanada najveći snabdevač SAD aluminijumom, te da će ona biti najviše pogođena novim merama.
Tokom prvog mandata, Tramo je uveo carine od 25 odsto na uvoz čelika i od 10 odsto na uvoz aluminijuma iz Kanade, Meksika i EU, ali je godinu dana kasnije postignut dogovor sa Kanadom i Meksikom da se te tarife ukinu, dok su porezi na uvoz iz EU ostali na snazi do 2021. godine.
<h2>Anketa: Carine na robu iz Meksika, Kanade i Evrope nepopularna ideja među Amerikancima</h2>
Prema novoj anketi CBS news-a sprovedenoj od 5. do 7. februara nad 2.175 punoletnih građana SAD, 53 odsto Amerikanaca odobrava ono što radi američki predsednik Donald Tramp, dok se 70 procenata ispitanika složilo da on na funkciji radi ono što je obećao tokom kampanje.
Ipak dok je većina anketiranih - 56 odsto, podržala Trampove carine na uvoz iz Kine, planovi za uvođenje carina na robu iz Meksika, Kanade i Evrope su uglavnom nepopularni, a protiv njih se izjašnjavalo između 56 i 62 odsto anketiranih, u zavisnosti od zemlje na koju se carine odnose, navodi CBS news.
Izvor: Tanjug

Tramp najavio carine na uvoz čelika i aluminijuma; Makron poručuje "Evropa je saveznik", Albanez traži izuzeće

Torpova je prekinula ceremoniju u Kanberi uzvikujući tokom celog minuta "Ti nisi moj kralj", a potom je intervenisalo obezbeđenje i odvelo je, prenosi BBC.&nbsp;
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DVjC9sjdtibQ&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Kralj je upravo napustio govornicu kako bi se ponovo pridružio kraljici Kamili, koja je sedela na bini, kada je senatorka Torp počela da viče i približava se govornici iz pozadine parlamentarne sale.&nbsp;
Nakon što je iznela optužbe o genocidu protiv "australijskog naroda", moglo se čuti kako viče: "Ovo nije tvoja zemlja, ti nisi moj kralj".&nbsp;
Ceremonija je završena bez pominjanja incidenta, a kraljevski par je krenuo ka izlazu iz zdanja parlamenta u susret okupljenim gradjanima.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2Fxt2wmX5jx0E&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Izvor: Tanjug/ Insajder

"Ti nisi moj kralj": Senatorka prekinula govor kralja Čarlsa u australijskom parlamentu (VIDEO)

Australija će te tehnički zastarele tenkove zameniti sa 75 tenkova nove generacije M1A2.
U februaru je Marles rekao da isporučivanje tenkova Ukrajini nakon što su povučeni iz upotrebe u australijskoj vojsci, "nije na dnevnom redu" vlade. Ali danas je rekao da je došlo do promene stava.
"Mi stalno razgovaramo sa ukrajinskom vladom o tome kako najbolje možemo da ih podržimo", rekao je Marles za australijske medije.
Ambasador Ukrajine u Australiji Vasil Mirošničenko zahvalio se vladi Australije na donaciji.
Ukupna vrednost australijske vojne pomoći Ukrajini od početka ruske invazije 2022. godine je na preko 1,3 milijarde australijskih dolara (800 miliona evra).
SAD su pristale da pošalju 31 tenk Abrams u Ukrajinu u januaru 2023. godine.
Izvor: Beta

Australija šalje Ukrajini 49 tenkova Abrams

"Što se tiče pada zelenih, to je pre svega uslovljeno visokim troškovima zelene tranzicije, to je nešto što je u vreme krize skupo i nije dostižno svakom građaninu Evropske unije i mnogo toga je više opterećenja nego nešto gde su građani osetili neku dobit i iz tog razloga su razočarani zelenim strankama", izjavio je za Marker Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FtxaA66h-5-E&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
S druge strane, krize imaju suprotan efekat na politike desnice. Inflaciju, povećane migracije i spoljno - političke tenzije, evropske desničarske partije iskoristile su da povećaju uticaj - postale su dominantne snage u vodećim evropskim državama poput Francuske i Italije, a u nedelju i u Austriji.
"Desnica nije evropski fenomen, da može jednostavno da se objasni - već se objašnjava od države do države. U zavisnosti od konteksta, zavisi za šta se desnica hvata pa je to u Poljskoj katolicizam, u Irskoj je kriza nekretnina jer su neodržive cene stanovanja, a u Francuskoj, Nemačkoj i Austriji se hvataju za migrantsku krizu zato što je došlo do bezbednosnih rizika koje su uslovile migracije", naveo je Dimitrov.
Pad ili rast popularnosti određenih stranaka i politika, kaže Đorđe Dimitrov iz Centra za evropske politike – prirodan je u politici, tako da ne može da se govori o propasti politike zelenih, niti o ulasku Evrope u vreme desničarskih politika.
Izvor: Insajder

Teme

Posle izbora u Austriji: Rast desnice i pad zelenih u Evropi (VIDEO)

Prema proceni policije, oko 1.200 pripadnika grupa Studenti za Palestinu i Distrapt vors (Distrupt Wars) okupilo se ispred hale u kojoj je u toku izložba oružja.
Demonstranti su na policiju bacali flaše, kamenje, konjski izmet i prskali ih tečnostima koje su identifikvane kao kiselina.
Policijske snage odgovorile su korišćenjem suzavaca, šok bombama i gumenim mecima.
Najmanje 24 policajca zatražilo je medicinsku pomoć, dok je 39 učesnika protesta uhapšeno zbog napada i blokiranja puteva.
Koordinatorka pokreta Studenti za Palestinu Džasmin Daf okrivila je policiju za nasilje.
"Korisitili su ozbiljno oružje protiv mirnih aktivista koje treba da bude zabranjeno za upotrebu nad demonstrantima, uključujući suzavac, koji se klasifikuje kao hemijsko oružje", rekla je Daf.
Oko 1.800 pripadnika policije raspoređeno je oko hala sajma u Melburnu, dok se saobraćaj odvija otežano zbog protesta.
Australijski premijer Entoni Albaniz pozvao je demonstrante da pokažu poštovanje prema policiji.
Izvor: Beta/ AP

Sukob demontranata sa policijom na antiratnom protestu ispred sajma oružja u Melburnu

Australijski premijer Entoni Albaneze rekao je da će Vlada uskoro isprobati tehnologiju za verifikaciju uzrasta, sa ciljem da se deci zabrani otvaranje naloga na društvenim mrežama, preneo je AP.&nbsp;
Granica bi trebalo da bude između 14 i 16 godina.&nbsp;
Nekoliko zemalja i američkih saveznih država pokušavaju da donesu zakone kako bi decu poštedeli uticaja društvenih mreža, prvenstveno zbog maltretiranja.
Izvor: Tanjug

Australija uvodi starosnu granicu za pristup društvenim mrežama

Međutim, još uvek nije utvrđeno kako će uzrast biti verifikovan, a premijer Entoni Albaniz rekao je da će vlada uskoro isprobati tehnologiju za verifikaciju uzrasta.
Granica bi bila između 14 i 16 godina.
Nekoliko zemalja pokušava da mladima ograniči pristup mrežama zbog, kako navode, štetnog uticaja i onlajn maltretiranja.
"Obavezali smo se da ćemo pre kraja ove godine usvojiti zakone za proveru starosti kako bismo bili sigurni da ćemo mlade ljude udaljiti od štetnog sadržaja. Ovo je pošast. Znamo da postoje posledice po mentalno zdravlje onoga sa čim se mladi susreću, roditelji žele odgovor", rekao je Albaniz australijskom javnom servisu ABC.
Stručnjakinja za informacione tehnologije na Kraljevskom tehnološkom institutu u Melburnu Liza Given kritikovala je potez kao problematičan jer bi vlada, kako je navela, uskratila mlade i korisnog sadržaja.
Izvor: Beta/ AP

Australija