Sedam kutija otvoreno je u petak, a njihov sadržaj klasifikovan je, dokumentovan i sačuvan po nalogu Vrhovnog suda kako bi se utvrdilo da li mogu pružiti relevantne informacije u vezi sa događajima vezanim za Holokaust ili bekstvo nacista u Argentinu.
Mediji su preneli da je otkriveno postojanje nacističke propagande i fotografija.
Muzej Holokausta u Buenos Ajresu, čiji su predstavnici bili prisutni na otvaranju kutija u petak zajedno sa predsednikom Vrhovnog suda Orasiom Rozatijem (Horacio Rosatti), učestvuje u radovima na inventaru i konzervaciji.
Procenjuje se da su hiljade nacista prošle kroz Argentinu ili se tamo sklonile posle Drugog svetskog rata.
Najpoznatiji slučajevi su Adolf Ajhman (Eichmann), uhvaćen u Buenos Ajresu 1960. godine, kojem je suđeno i pogubljen je u Izraelu, potom Jozef Mengele (Joseph), lekar poznat po svojim eksperimentima na zatvorenicima, koji se skrivao u Argentini pre nego što je pobegao u Paragvaj i Brazil, gde je i umro.
Treći poznati slučaj je i Erih Pribke (Erich Priebke), odgovoran za masakr 1944. godine tokom nemačke okupacije Italije.
Pribke je uhapšen u Argentini i izručen Italiji 1995. godine, gde je umro u zatvoru 2013. godine, odsluživši doživotnu kaznu zatvora.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Nacistički dokumenti otkriveni u arhivi Vrhovnog suda Argentine

Prema podacima Američkog geološkog instituta (USGS), zemljotres se dogodio na dubini od 10 kilometara, u Drejkovom prolazu između Rta Horn i Antarktika, preneo je Rojters.
<a href="https://www.insajder.net/prenosimo/hiljade-ljudi-evakuisane-u-cileu-i-argentini-nakon-zemljotresa-i-upozorenja-na-cunami">Evakuacija je ranije sprovedena u Čileu i Argentini</a>, a tokom dana je ukinuto upozorenje na cunami.
Epicentar zemljotresa bio je 219 kilometara od Ušuaje, najjužnijeg grada na svetu.
Nakon što je povučeno upozorenje na cunami, čileanske vlasti su nastavile sa opreznim upozorenjima, savetujući da bi nivo mora mogao i dalje da raste, dok će nadležni organi nastaviti da prate situaciju.
Očekuje se da talasi visoki do tri metra stignu do čileanske obale tokom dana.
Prema podacima Nacionalne agencije za vanredne situacije (Senapred), više od 1.700 ljudi evakuisano je u viši deo zemlje u retko naseljenim područjima blizu Puerto Vilijamsa i Puerto Natalesa.
Nakon glavnog zemljotresa zabeleženo je najmanje 20 naknadnih potresa u pogođenim područjima.
Vlasti su saopštile da nije bilo prijavljenih smrtnih slučajeva ili ozbiljne materijalne štete.
Čile se nalazi u regionu gde su kretanja tektonskih ploča česta, navode stručnjaci.
Zemlja se nalazi unutar Pacifičkog vatrenog prstena – oblasti koja okružuje Tihi okean i odgovorna je za gotovo 90 odsto globalne seizmičke aktivnosti.
Čile je u prošlosti doživeo brojne velike zemljotrese, među kojima je najpoznatiji zemljotres u Valdiviji 1960. godine, jačine 9,5 stepeni, koji je najsnažniji zemljotres ikada zabeležen.
Zemljotres iz 2010. godine u Mauleu, snage 8,8 stepeni, izazvao je veliku štetu i ekonomske posledice.
Zemljotres iz 2014. godine u Ikikeu, jačine 8,2 stepena, izazvao je veliki cunami.
Izvor: Tanjug

Otkazane naredbe za evakuaciju nakon zemljotresa od 7,4 stepena u Čileu

Upozorenje na cunami izdato je za udaljeni region Magaljanes u Čileu i delove čileanske Antarktičke teritorije, a mere predostrožnosti su preduzete u argentinskom regionu Ognjena Zemlja.
Prema podacima Čileanske agencije za katastrofe (Senapred), više od 1.700 ljudi je do sada evakuisano na više terene u retko naseljenom području, uključujući 1.000 iz grada Puerto Vilijamsa i 500 iz Puerto Natalesa.
Oko 32 osobe su evakuisane iz čileanskih istraživačkih baza na Antarktiku.
Senapred je izdao najviši nivo uzbune za katastrofe, što znači da će svi resursi biti mobilisani da bi se reagovalo.
Lokalni mediji izveštavaju da je poziv na evakuaciju u bezbedna područja, koja se nalaze 30 metara iznad nivoa mora, mera predostrožnosti.
Za sada nema izveštaja o šteti ili povređenima.
Izvor: Tanjug

Hiljade ljudi evakuisane u Čileu i Argentini nakon zemljotresa i upozorenja na cunami

U glavnom gradu Buenos Ajresu jutro je bilo mirno, dok su autobusi gradskog javnog prevoza saobraćali kao i obično, preneo je Rojters.
Banke i škole su zatvorene, a javne bolnice i vladine agencije radile su sa minimalnim brojem zaposlenih.
Radnici su se juče, uoči štrajka, pridružili protestu penzionera ispred Kongresa.
Penzionerima su smanjeni penzioni fondovi, a njihovi protesti su se poslednjih nedelja završili nasilno jer su se grupe koje su im dale podršku, poput fudbalskih navijača, sukobile sa policijom.
Sindikati traže od vlade da vrati otpuštene zaposlene na posao, ponovo otvori razgovore o platama i ukine planove za privatizaciju nekih javnih preduzeća, između ostalog.
Izvor: Tanjug

Najveći argentinski sindikati počeli 24-časovni štrajk protiv oštrih mera vlade

Kako je objavio Evropsko-mediteranski seizmološki centar (EMSC), epicentar zemljotresa jačine 5,9 stepeni po Rihteru, bio je na dubini od 129 kilometara.
Izveštaji o eventualnoj šteti još nisu objavljeni.
Izvor: Tanjug

Jak zemljotres potresao Argentinu

Demonstranti tvrde da će mere naneti štetu milionima Argentinaca jer predviđaju <a href="https://insajder.net/prenosimo/argentina-zbog-inflacije-stampa-novcanicu-od-10-000-pezosa-koja-vredi-10-dolara">smanjenje budžeta i socijalnih davanja</a>.&nbsp;
Lokalni mediji izveštavaju o brojnim povređenima, a scene su opisali kao "bojno polje".&nbsp;
Demonstranti su na suzavac i vodene topove policije uzvratili bacanjem kamenica i zapaljivih sredstava, pri čemu je zapaljeno nekoliko automobila, prenosi BBC.
Paket reformi, koji je predložio desničarski predsednik Milej za oživljavanje usporene ekonomije zemlje, uključuje proglašavanje privrednog vanrednog stanja, smanjenje penzija i liberalizaciju tržišta rada, što mnogi ocenjuju kao najavu narušavanja radničkih prava.&nbsp;
Merama se protive levičarske političke stranke, radnički sindikati i društvene organizacije.
Predlog reformi, koji je u početku bio izjednačen u Senatu (36-36), preliminarno je usvojen nakon što je predsednica Doma i potpredsednica Viktorija Viljaruel, dala odlučujući glas.
"Za one Argentince koji pate, koji čekaju, koji ne žele da vide da im deca napuštaju zemlju, moj glas je potvrdan", rekla je ona.&nbsp;
Zakon mora da prođe i u donjem domu parlamenta kako bi bio usvojen.
Uoči usvajanja zakona u Senatu, demonstranti su skandirali "Zemlja nije na prodaju, zemlja se brani", dok je na jednom transparentu pisalo "Kako šef države može da mrzi državu?"
Sukobi su izbili ranije tokom dana kada su demonstranti pokušali da probiju put do Kongresa kroz ograde, a neki od njih su bacali kamenice na policajce.
Predstavnici opozicije i očevici rekli su da su nekoliko desetina učesnika protesta i nekolicina poslanika morali da prime lekarsku pomoć, dok vlasti navode da je i najmanje 20 policajaca povređeno.
Snage bezbednosti saopštile su da su uhapsile 15 ljudi.&nbsp;
Podsećamo, kontroverzni Milej došao je na dužnost predsednika prošle godine nakon obećanja da će drastično smanjiti javnu potrošnju. Od tada je prepolovio kabinet vlade, ukinuo 50.000 javnih radnih mesta, obustavio nove ugovore o javnim radovima i ukinuo subvencije za gorivo i prevoz dok se godišnja inflacija u Argentini približava stopi od 300 odsto.
Izvor: Tanjug

Argentina

Nacistički dokumenti otkriveni u arhivi Vrhovnog suda Argentine

Otkazane naredbe za evakuaciju nakon zemljotresa od 7,4 stepena u Čileu

Hiljade ljudi evakuisane u Čileu i Argentini nakon zemljotresa i upozorenja na cunami

Najveći argentinski sindikati počeli 24-časovni štrajk protiv oštrih mera vlade

Jak zemljotres potresao Argentinu

Neredi na protestima u Buenos Airesu zbog predsednikovih reformi