Neretko su se predsednik i premijer Hrvatske čašćavali najprizemnijim uvredama a povod im, takođe neretko, nije ni bio potreban. Profesor Fakulteta političkih nauka u Zagrebu Goran Čular kaže za "Svet i mi" da takav odnos predsednika i premijera, do sada, nije viđen iako, podseća, imaju mnogo sličnosti; dolaze iz sličnih porodica iz vremena socijalizma, obojica su pravnici, obojica su u mlađim danima radili u Ministarstvu spoljnih poslova...&nbsp;
"Ima puno, puno, puno sličnosti koje su sigurno odgovorne &nbsp;za ovaj tip, dakle, njihovih, kako da kažemo, osobnih odnosa i osobnih prepucavanja. Međutim, postoji i nešto drugo. Očito je da je predsednik Milanović od prvog dana na neki način stavio sebi za cilj da prokazuje kod Vlade i premijera Plenkovića i HDZ, da prokazuje stvari koje do tada nisu bile dovoljno jasne, pogotovo u načinu na koji se ta stranka i sam premijer Plenković odnose prema institucijama u Hrvatskoj", kaže za "Svet i mi" profesor Čular.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2F6lsUmBGj-4g%3Ft%3D969&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Profesor Zagrebačkog univerziteta podseća da je Andrej Plenković dobio treće izbore u nizu iako, formalno gledano, HDZ nije dominantna stranka.
"Ali, to je jedna jako, jako velika dominacija, koja onda rezultira s druge strane time da je HDZ u nekoliko navrata ušao u stvari koje su dosta problematične s pozicije demokratskih institucija i funkcioniranja demokratskih institucija. Tako da mislim da je to jedan od najvažnijih razloga i uzroka njihovog sukoba", smatra prof. FPN-a u Zagrebu Goran Čular.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Uoči predsedničkih izbora u Hrvatskoj, prof. Čular za "Svet i mi": Loš odnos Milanovića i Plenkovića posledica njihove sličnosti (VIDEO)

On je tako u Pafosu na Kipru odgovorio predsedniku Hrvatske Zoranu Milanoviću koji je rekao da je samit Ukrajine i jugoistočne Evrope u Dubrovniku bio je šou Aleksandra Vučića koji tamo nije trebalo da bude pozvan.
Plenković je postavio pitanje, da li Milanovićevu "kampanju dezinformisanja" potencijalno finansiraju Rusi, prenela je agencija Hina, a optužio ga je i da želi da svrsta Hrvatsku uz "Rusiju, Belorusiju i Srbiju".
"Niko ko je bio na samitu, osim hrvatskih medija, nije to tako doživeo (kao Vučićev šou) niti je to tako bilo", rekao je hrvatski premijer.
Osvrnuvši se na Milanovićevu izjavu da je Vučić predsednik države koja i dalje ima direktne veze s Moskvom, ne uvodi joj sankcije i ima neki svoj put, Plenković je rekao da je dubrovački skup bio uspešan, kao i njegova završna deklaracija.
"Kad je reč o formulacijama o deklaraciji, one prvi put u ovom formatu pozivaju na važnost zajedničke i sigurnosne politike EU-a kao i na mere, koje EU usvaja. U jeziku EU-a podrazumevaju se i restriktivne mere, što je naziv za sankcije", rekao je Plenković.
„Fantastični, brilijantni, veliki umotvorni savetnici Milanovića i on sam to ne znaju pročitati u deklaraciji“, ocenio je Plenković i dodao da se Vučić usprotivio jedino njegovoj izjavi na početku skupa da je Hrvatska bila žrtva agresije.
"A da se Srbija ne slaže s tim, što svi ostali znaju, to znamo", zaključio je Plenković.
On je rekao da Milanović "lažima dovodi hrvatsku javnost u zabludu", poput tvrdnje da bi se Hrvatska učešćem u NATO-voj misiji uključila u sukob u Ukrajini.&nbsp;
Plenković je ocenio da Rusi "koriste" Milanovića da "širi njihovu propagandu" i dodao da Milanović ne širi svoje tvrdnje jer veruje da je to "korisno i značajno", nego jer vidi u anketama da je javnost zbog njegove "dezinformacijske" kampanje podeljena i da će mu to koristiti na izborima.
Izvor: Beta

Prenosimo

1800x750

Plenković oštro kritikovao Milanovića zbog izjave o Vučiću

"Ovde je reč o jednom politikantskom pristupu koji mahom ima za cilj ponovnu manipulaciju i bacanje u etar laži. Kao što je (opozicionar Miro) Bulj pitao šaljemo li mi kao Vlada hrvatske vojnike u Ukrajinu, što je naravno besmislica. Tako i ovaj (Milanović) danas ponavlja da on nas štiti od neuvlačenja u nekakav sukob", rekao je Plenković.
Hrvatski premijer tvrdi da Milanović minira spoljnu politiku Vlade.
"Tu nema ničega nego kontinuirano miniranje spoljnopolitičkog stava Vlade o tome da je Rusija agresor, a Ukrajina žrtva", rekao je Plenković sinoć novinarima nakon sednice Predsedništva HDZ-a u Zagrebu.
Ocenjujući da Milanović manipuliše predstavljajući se kao zaštitnik hrvatskog naroda, Plenković kaže:
"Jedna potpuna manipulacija. Odeš na samit, tamo ne govoriš ništa. Onda sada ponovo pojašnjavaš hrvatskom narodu a si navodni zaštitnik od uvlačenja u sukob, a niko ne šalje hrvatske vojnike u Ukrajinu", rekao je Plenković nazivajući Milanovića ponovo "kršiteljem Ustava".
Dodao je da je ovde reč o aktivnosti koja se zove NSATU.&nbsp;
"Kao što smo imali onaj cirkus s njegovim nedavanjem saglasnosti na učešće Hrvatske u EU misiji vojne pomoći Ukrajini, koja jednako kao i ova bila, omeđena da nitko ne ide u Ukrajinu. Ova je aktivnost prihvaćena i usvojena na samitu NATO u Vašingtonu. Hrvatsku je na tom samitu predstavljao Milanović", naveo je Plenković.
Hrvatski predsednik Milanović ponovo je juče odbio da da prethodnu saglasnost za slanje pripadnika OSRH-a u misiju podrške Ukrajini.&nbsp;
"Vlada želi da pošalje pripadnike OSRH u misiju podrške Ukrajini, ali sprovođenje takve odluke u nadležnosti je Predsednika Republike kao Vrhovnog komandanta OSRH i on je u okviru svoje ustavne nadležnosti odlučio da neće dati prethodnu saglasnost na odluku", saopšteno je iz Kabineta Milanovića.
Navedeno je da učešće pripadnika OSRH u takvoj misiji može potencijalno štetno da deluje na nacionalne interese Hrvatske.
U saopštenju iz Kabineta predsednika Milanovića se navodi da je odluka o slanju pripadnika oružanih snaga članica NATO doneta na samitu Alijanse u Vašingtonu, kojem je on prisustvovao, ali se ukazuje da je u pitanju opšta odluka o kojoj svaka zemlja odlučuje posebno.
Nedavanje Milanovićeve prethodne saglasnosti na vladinu odluku o slanju pripadnika OSRH u misiju podrške Ukrajini ne znači da je na to pitanje stavljena tačka. Hrvatska će, uprkos tome, moći da pošalje svoje pripadnike u Ukrajinu, ako o tome odluči parlament dvotrećinskom većinom, predviđa Ustav Hrvatske.
Izvor: Tanjug

Plenković: Milanović kontinuirano minira stav Vlade da je Rusija agresor, a Ukrajina žrtva

"I mi bismo voleli da znamo ko je, ne zna niko i dalje. Ne zna Ambasada, ne zna ministar, ne zna Bezbednosno-obaveštajna služba (SOA), niko od nas ne zna - <a href="https://staging.insajder.net/prenosimo/dacic-potvrdio-hapsenje-osobe-osumnjicene-za-spijunazu-u-korist-hrvatske">špijun </a>zvani 'jeti' ", rekao je Plenković novinarima tokom 19. Strateškog foruma na Bledu u Sloveniji, prenela je Hrvatska radiotelevizija.
Na pitanje o odnosu na susednim zemljama, Plenković je odgovorio da je hrvatska politika uvek jasna: da otvorena pitanja treba rešavati na principijelan način u skladu s hrvatskim nacionalnim interesima i međunarodnim pravom.
Upitan da li će se danas sastati s premijerom Srbije Milošem Vučevićem, Plenković je rekao da nije predviđen zvaničan susret, ali da će se verovatno upoznati pošto dosad nisu.
On se osvrnuo i na nedavnu posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Srbiji rekavši da su Francuzi očito imali komercijalni interes i da su želeli da privuku Srbiju Evropi.
"S druge strane, dobili su izjavu da Srbija i dalje neće uvesti sankcije Rusiji. Ima puno tih napora u EU koji su u nekim elementima, po našem sudu, više 'Wishful Thinking' nego realnost”, ocenio je Plenković.
On je dodao da Hrvatska smatra da u pristupu Srbiji treba više realnosti i gledanja na stvari "onakvim kakve jesu".&nbsp;
Izvor: Beta

Plenković: Navodni hrvatski špijun je poput "jetija“

"Ambasador ne zna ništa, ministar ne zna, Bezbednosno-obaveštajna agencija ne zna ništa. Još tragamo za imenom i prezimenom", rekao je Plenković novinarima u Zagrebu posle sednice Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).
Upitan o odnosu sa Srbijom, Plenković je rekao da ne zna šta Srbija želi "operacijom špijun".
"Nemamo pojma šta oni žele s tom operacijom. Kao predsedniku Vlade i čoveku mi je zaista zasmetalo <a href="https://insajder.net/teme/nove-varnice-izmedu-beograda-i-zagreba-pesmom-na-pesmu">šikaniranje gospođe (Severine) Vučković </a>na granici (Srbije u nedelju). Mislim da je to bilo nepotrebno i diskriminirajuće. To je za svaku osudu", istakao je hrvatski premijer.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije <a href="https://insajder.net/teme/posle-slucaja-severina-ko-i-po-kojim-kriterijumima-pravi-spiskove-zabrane-ulaska-u-srbiju">Ivica Dačić</a> rekao je u ponedeljak da je u Beogradu uhapšena osoba koja je špijunirala za Hrvatsku i potvrdio da je granična policija zadržala Severinu na osnovu spiskova osoba s "verbalnim deliktima", ali je i najavio da će tražiti njihovo ukidanje.
I predsednik Sabora Gordan Jandroković osvnuo se danas na te događaje rekavši da Srbija nije demokratska zemlja, da "sedi na dve stolice", da je neprincipijalna i izaziva regionalne kavge.
"Moramo biti vrlo otvoreni i reći da Srbija nije demokratska zemlja. Ovo što su učinili gospođi Vučković pokazuje način na koji se odnose prema svima onima koji imaju drugačije mišljenje nego što ga ima vadajuća struktura u Srbiji", izjavio je Jandroković novinarima.
On je kazao da Hrvatska ne sme da naseda na te provokacije i da treba da bude pametnija.
&nbsp;Izvor: Beta&nbsp;

Plenković: I dalje ne znamo ko je navodni špijun uhvaćen u Srbiji

Primorac je u vladama premijera Ive Sanadera od 2003. do 2009. bio ministar nauke, prosvete i sporta. On se 2007. učlanio u HDZ i bio izabran u Hrvatski sabor na listi za dijasporu, ali je podneo ostavku. U jesen 2009. godine se kandidovao za predsednika Republike, posle čega je automatski isključen iz HDZ. 
 
<a href="https://insajder.net/prenosimo/plenkovic-i-naredne-cetiri-godine-na-celu-hdz-a"> Plenković</a> je novinarima posle sednice Predsedništva HDZ rekao da Primorac ima sve kvalifikacije potrebne za dobijanje podrške većine birača, prenosi HINA. 
 
 "Reč je o čoveku koga dobro poznajemo, koji je bio član HDZ, ugledan je naučnik. Smatramo da ima sve kvalifikacije da dobije većinsku podršku birača", kazao je Plenković. 
 
 Dodao je da u prilog kandidaturi Primorca govore ispitivanja javnog mnjenja, u kojima je dobio pozitivne ocene građana. 
 
 "Mislim da u utakmici koja će uslediti ima velike izglede da postane predsednik Republike za idućih pet godina. U tome će imati podršku HDZ i velikog broja drugih političkih stranaka koje će, uveren sam, biti spremne da mu se priključe u ovoj važnoj demokratskoj utakmici", kazao je Plenković. 
 
 Naveo je da će Primorac biti predsednik koji će poštovati Ustav, zalagati se za vladavinu prava i sarađivati s institucijama. 
 
 "Biće potpuna suprotnost onom čemu je javnost svedočila prethodnih godina u ponašanju kršitelja Ustava, još uvek aktuelnog predsednika (Zorana) Milanovića", ocenio je Plenković.
Izvor: Beta&nbsp;

Plenković saopštio ko će biti predsednički kandidat HDZ-a

Prema nezvaničnim rezultatima, glasala su 84.993 člana HDZ, oko 10.000 više nego na prethodnim izborima, a Plenković je dobio 84.786 glasova, tako da će na čelu najveće hrvatske partije biti i u naredne četiri godine, prenosi HRT.&nbsp;
Kandidat za zamenika predsednika bio je Tomo Medved, a kandidati za potpredsednike su bili Ivan Anušić, Branko Bačić, Zdravka Bušić i Oleg Butković.&nbsp;
Medved je dobio je 84.349 glasova, Anušić 80.995, Butković 78.090, Bačić 77.396 i Bušić 65.460 glasova, saopšteno je.
Izvor: FoNet

Plenković i naredne četiri godine na čelu HDZ-a

Dokument upućen Jandrokoviću je objavio generalni sekretar HDZ-a Krunoslav Katičić, preneli su hrvatski mediji. 	
Plenković je na evropskim izborima u Hrvatskoj održanim 9. juna izabran za evroposlanika. Hrvatska demokratska zajednica je pobedila na tim izborima i osvojila polovinu, odnosno ukupno šest od 12 mandata.
Izvor: Tanjug

Plenković ostaje premijer Hrvatske, neće u Evropski parlament

“To je loš i nepotreban potez, posebno jer je <a href="https://insajder.net/prenosimo/hrvatska-rezolucija-o-jasenovcu-neprihvaljiva-neprimerena-i-nepotrebna">Hrvtaska</a> bila vrlo konstruktivna u rešavanju otvorenih bilateralnih pitanja, a ovaj potez prema nama šalje signal – a to je pitanje poverenja i namere”, rekao je Plenković novinarima.
Komentarisao je i hakerski napad na KBC Zagreb i poručio da "nema šanse" da državne institucije budu ucenjene na bilo koji način, te da sve službe analiziraju situaciju.&nbsp;
"Koliko mi je poznato, sve funkcioniše normalno, sve baze podataka su u ovom trenutku dostupne lekarima. Da li su oni uspeli da uzmu neke podatke pa ih objaviti, to je neetički, ako to naprave, neće ništa dobiti od Hrvatske, Hrvatska ne prihvata ucene kriminalaca. Ne pregovramo sa nekim ko krade podatke”, naveo je Plenković, preneli su hrvatski mediji.
Izvor: Tanjug

Plenković: Rezolucija o Jasenovcu Hrvatskoj šalje signal – a to je pitanje poverenja i namere

On je na konferenciji za novinare rekao da je praksa da Klub nacionalnih manjina predloži predsednika odbora i da su se partneri usaglasili ko bi to trebalo da bude, prenosi hrvatski portal "24sata". 	
"Hoće li iko da bude protiv? Izglasaće se. Ne vidim problem tu. Nismo se ništa dogovarali, ali pretpostavljam da će i opozicija glasati za", rekao je Plenković. 	
Kako je rekao DP će zauzvrat za to što neće praviti probleme oko Pupovca kao predsednika saborskog odbora dobiti deo u muzeju koji će se baviti komunističkim zločinima i da će se menjati zakon o grobljima zbog spomenika Vukašinu Šoškočaninu u Borovu Selu. &nbsp;&nbsp;	
"U koaliciji smo, a to podrazumeva malo napred, malo nazad, na način da na kraju sve funkcioniše i da se krene napred. Ono što je DP-u važno je pitanje traumatskih trenutaka poput istorijskog muzeja, deo koji se odnosi na zločine komunizma, u vezi toga ćemo da intenziviramo saradnju. Druga tema je pitanje pogrebnih spomenika, time će se baviti ministar (prostornog planiranja, graditeljstva i državne imovine Branko) Bačić", rekao je Plenković.
Izvor: Tanjug

Andrej Plenković