<article>"Ponovne kampanje o uvođenju obaveznog vojnog roka u Srbiji predstavljaju besmislenu i ciničnu propagandu: u funkciji su militarizacije, patrijarhalne kontrole i straha. Predstavnici režima – saučesnici i akteri u ratovima devedesetih zaboravljaju da je ogroman broj muškaraca odbio da bude sveden na topovsko meso i da na to neće pristati ni danas radi militarističkih pobuda režima", navedeno je u saopštenju.Organizacije mirovnih aktivista navele su da Srbija "ima iskustvo vođenja agresorskih ratova – onih koje je izazivala, povela i vodila van teritorije Srbije (Slovenija, Hrvatska, BiH, Kosovo)", kao i "dugu istoriju kažnjavanja svih onih koji su istu odbijali da učestvuju u osvajačkim ratovima kako iz razloga savesti tako i moralnih i političkih, kao i kulturnih uverenja".Organizacije su podsetile i da je Mreža za prigovor savesti predala 15. maja 2001. godine Skupštini SR Jugoslavije zakonodavnu inicijativu sa više do 30.000 potpisa sa zahtevom za priznavanje prava na prigovor savesti.Pravo na prigovor savesti priznato je 27. avgusta 2003. godine, zahvaljujući kampanji (2001-2003) civilnog društva, pre svega Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) i Žena u crnom, uz podršku ogromnog broja organizacija i građanstva u celoj Srbiji. Prvih 300 prigovarača savesti u septembarskoj klasi 2003. godine podnelo je zahtev za civilnu službu i od tada se stalno povećavao broj prigovarača savesti.Pravo na prigovor savesti predviđa i Ustav Srbije (član 45) na način da "lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja"."Ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka je faktor nestabilnosti i proizvodnje straha u regiji. Naoružavanje i obavezni vojni rok će samo povećati osećanje nebezbednosti koje postoji kod stanovništva u zemlji. Umesto u naoružavanje, a da pokaže da joj je stalo do stanovništva, Srbija bi sredstva koja troši na militarizaciju trebala da ulaže u zdravlje i znanje, pre svega", navele su organizacije civilnog društva, dodajući da neophodno "ulagati novac u ljudsku bezbednost – zdravstvo, obrazovanje, zaštitu životne okoline, zaštitu žena od nasilja, itd". "Sve za mir, zdravlje i znanje, ništa za naoružanje", poručile su Žene u crnom, uz podršku Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Autonomnog ženskog centra, Akademske inicijative Forum 10 iz Novog Pazara, Građanske akcije iz Pančeva, Duhovne republike Zicer iz Trešnjevca, Dečijeg centra iz Zaječara, Nene – grupe za mir i prava žena iz Leskovca, Ravangrada iz Sombora, Udruženja žena Peščanik iz Kruševca i SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja iz Vlasotinca. Izvor: FoNet</article>

"Ponovne kampanje o uvođenju obaveznog vojnog roka u Srbiji predstavljaju besmislenu i ciničnu propagandu: u funkciji su militarizacije, patrijarhalne kontrole i straha. Predstavnici režima – saučesnici i akteri u ratovima devedesetih zaboravljaju da je ogroman broj muškaraca odbio da bude sveden na topovsko meso i da na to neće pristati ni danas radi militarističkih pobuda režima", navedeno je u saopštenju.
Organizacije mirovnih aktivista navele su da Srbija "ima iskustvo vođenja agresorskih ratova – onih koje je izazivala, povela i vodila van teritorije Srbije (Slovenija, Hrvatska, BiH, Kosovo)", kao i "dugu istoriju kažnjavanja svih onih koji su istu odbijali da učestvuju u osvajačkim ratovima kako iz razloga savesti tako i moralnih i političkih, kao i kulturnih uverenja".
Organizacije su podsetile i da je Mreža za prigovor savesti predala 15. maja 2001. godine Skupštini SR Jugoslavije zakonodavnu inicijativu sa više do 30.000 potpisa sa zahtevom za priznavanje prava na prigovor savesti.
Pravo na prigovor savesti priznato je 27. avgusta 2003. godine, zahvaljujući kampanji (2001-2003) civilnog društva, pre svega Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom) i Žena u crnom, uz podršku ogromnog broja organizacija i građanstva u celoj Srbiji. Prvih 300 prigovarača savesti u septembarskoj klasi 2003. godine podnelo je zahtev za civilnu službu i od tada se stalno povećavao broj prigovarača savesti.
Pravo na prigovor savesti predviđa i Ustav Srbije (član 45) na način da "lice nije dužno da, protivno svojoj veri ili ubeđenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja uključuje upotrebu oružja".
"Ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka je faktor nestabilnosti i proizvodnje straha u regiji. Naoružavanje i obavezni vojni rok će samo povećati osećanje nebezbednosti koje postoji kod stanovništva u zemlji. Umesto u naoružavanje, a da pokaže da joj je stalo do stanovništva, Srbija bi sredstva koja troši na militarizaciju trebala da ulaže u zdravlje i znanje, pre svega", navele su organizacije civilnog društva, dodajući da neophodno "ulagati novac u ljudsku bezbednost – zdravstvo, obrazovanje, zaštitu životne okoline, zaštitu žena od nasilja, itd".
&nbsp;"Sve za mir, zdravlje i znanje, ništa za naoružanje", poručile su Žene u crnom, uz podršku Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Autonomnog ženskog centra, Akademske inicijative Forum 10 iz Novog Pazara, Građanske akcije iz Pančeva, Duhovne republike Zicer iz Trešnjevca, Dečijeg centra iz Zaječara, Nene – grupe za mir i prava žena iz Leskovca, Ravangrada iz Sombora, Udruženja žena Peščanik iz Kruševca i SOS telefona za žene i decu žrtve nasilja iz Vlasotinca.&nbsp;
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Vojska Srbije

Žene u crnom i mirovni aktivisti protiv vraćanja vojnog roka

DEACTIVATED-EmisijeTags

englishNavigation

FooterEnglish

Footer

mainNavigation

Info

Arhiva

footerPrim

Žene u crnom i mirovni aktivisti protiv vraćanja vojnog roka

Tagovi: