<article>Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, "antimikrobna rezistencija (AMR) nastaje kada se bakterije, virusi, gljivice i paraziti menjaju tokom vremena i više ne reaguju na lekove, što otežava lečenje infekcija i povećava rizik od širenja bolesti, teške bolesti i smrti". Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) procenjuje da u Evropskoj uniji, Islandu i  Norveškoj godišnje umre više od 35.000 ljudi zbog antimikrobne rezistencije, a da takve infekcije stvaraju dodatnih 1,5 milijardi troškova u zdravstevnoj zaštiti i gubicima produktivnosti u EU. U izveštaju ECDC objavljenom 17. novembra navodi se da je od 2016. do 2020. zabeleženo značajno povećanje infekcija i smrtnih slučajeva zbog antimikrobne rezistencije, a da se njen uticaj na zdravlje može porediti sa uticajem grupa, tuberkuloze i HIV/AIDS zajedno. Antimikrobna rezistencija, upozorava se u saopštenju, predstavlja jedna od tri najveća rizika po ljudsko zdravlje i jedna je od tri najveće zdravstvene pretnje koje je identifikovama Agencija za pripravnost i odgovor na zdravstvene krize (HERA) koja zahteva koordinacione mere na nivou EU. Prema specijalnom istraživanju Eurobarometar, svaki drugi Evropljanin i dalje pogrešno misli da se antibiotici koriste protiv virusa, ali istovremeno je 23 odsto ispitanika reklo je da je protekle godine uzelo antibiotik, što je najmanji broj od 2009. „To jasno pokazuje da se isplati rad članica i Komisije u podizanju svesti građana o rizicima preterane upotrebe antibiotika. Ipak još dosta toga treba da se uradi", saopštila je Evropska komisija. Međutim, istraživanje Eurobarometar, čiji su rezultati objavljeni 17. novembra, pokazuje da broj ljudi koji su uzimali antibiotike varira od 42 odsto na Malti do 15 odsto u Švedskoj i Nemačkoj. Oko osam odsto antibiotika uzimano je bez recepata, a veliki procenat Evropaljana je pio te lekove bez opravdanja. Istraživanje je pokazalo i zabrinjavajući nedostatak svesti građana o adekvatnoj upotrebi antibiotika. Samo polovina ispitanika zna da su antibiotici neefikasni protiv virusa. Tek tri od 10 anketiranih je znalo da nepotrebno korišćenje antibiotika umanjuje njihovu efikasnost, da sa uzimanjem antibiotika treba prestati tek po završetku cele terapije, da često imaju neželjena dejstva, kao što je dijareja, i da nisu efikasni u lečenju prehlada. Iako se ukupno korišćenje antibiotika smanjilo za 23 odsto, ECDC je upozorio da se u velikoj meri povećala upotreba najefikasnijih antibiotika, posebno u bolnicama.izvor: Beta</article>

Po definiciji Svetske zdravstvene organizacije, "antimikrobna rezistencija (AMR) nastaje kada se bakterije, virusi, gljivice i paraziti menjaju tokom vremena i više ne reaguju na lekove, što otežava lečenje infekcija i povećava rizik od širenja bolesti, teške bolesti i smrti". 
 
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) procenjuje da u Evropskoj uniji, Islandu i &nbsp;Norveškoj godišnje umre više od 35.000 ljudi zbog antimikrobne rezistencije, a da takve infekcije stvaraju dodatnih 1,5 milijardi troškova u zdravstevnoj zaštiti i gubicima produktivnosti u EU. 
 
U izveštaju ECDC objavljenom 17. novembra navodi se da je od 2016. do 2020. zabeleženo značajno povećanje infekcija i smrtnih slučajeva zbog antimikrobne rezistencije, a da se njen uticaj na zdravlje može porediti sa uticajem grupa, tuberkuloze i HIV/AIDS zajedno. 
 
Antimikrobna rezistencija, upozorava se u saopštenju, predstavlja jedna od tri najveća rizika po ljudsko zdravlje i jedna je od tri najveće zdravstvene pretnje koje je identifikovama Agencija za pripravnost i odgovor na zdravstvene krize (HERA) koja zahteva koordinacione mere na nivou EU. 
 
Prema specijalnom istraživanju Eurobarometar, svaki drugi Evropljanin i dalje pogrešno misli da se antibiotici koriste protiv virusa, ali istovremeno je 23 odsto ispitanika reklo je da je protekle godine uzelo antibiotik, što je najmanji broj od 2009. 
 
„To jasno pokazuje da se isplati rad članica i Komisije u podizanju svesti građana o rizicima preterane upotrebe antibiotika. Ipak još dosta toga treba da se uradi", saopštila je Evropska komisija. 
 
Međutim, istraživanje Eurobarometar, čiji su rezultati objavljeni 17. novembra, pokazuje da broj ljudi koji su uzimali antibiotike varira od 42 odsto na Malti do 15 odsto u Švedskoj i Nemačkoj. 
 
Oko osam odsto antibiotika uzimano je bez recepata, a veliki procenat Evropaljana je pio te lekove bez opravdanja. 
 
Istraživanje je pokazalo i zabrinjavajući nedostatak svesti građana o adekvatnoj upotrebi antibiotika. Samo polovina ispitanika zna da su antibiotici neefikasni protiv virusa. 
 
Tek tri od 10 anketiranih je znalo da nepotrebno korišćenje antibiotika umanjuje njihovu efikasnost, da sa uzimanjem antibiotika treba prestati tek po završetku cele terapije, da često imaju neželjena dejstva, kao što je dijareja, i da nisu efikasni u lečenju prehlada. 
 
Iako se ukupno korišćenje antibiotika smanjilo za 23 odsto, ECDC je upozorio da se u velikoj meri povećala upotreba najefikasnijih antibiotika, posebno u bolnicama.
izvor: Beta

Prenosimo

Lekovi. Ilustracija, foto: Volodymyr Hryshchenko/ Unsplash

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

U Evropi zbog antimikrobne rezistencije godišnje umre 35.000 ljudi

DEACTIVATED-EmisijeTags

englishNavigation

FooterEnglish

Footer

mainNavigation

Info

Arhiva

footerPrim