Težak položaj pacijenata na dijalizi: Mali broj transplantacija i ograničeno pravo na rad
Ograničeno pravo na rad, sloboda kretanja i pristup terapiji, mali broj transplantacija, oslikavaju težak položaj blizu 5.000 pacijenata na dijalizi u Srbiji, zaključak je panel diskusije „Dostojanstvo za sve“, održane danas u Medija centru. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, prosečan pacijent na dijalizi ima 62 godine, ali među njima je i 29 dece.
Svetlana Knežević, pacijentkinja koja je više od jedne decenije na dijalizi objašnjava da je pacijente posebno pogodila vest o premeštanju dijaliznih centara iz Beograda u Batajnicu.
„Naši životi su već u velikoj meri uslovljeni aparatima, a svako dodatno otežavanje, poput ove promene, značajno komplikuje svakodnevnicu i narušava kvalitet života, šta više otežava ga“, rekla je Knežević na diskusiji u organizaciji Udruženja dijaliziranih, transplantiranih i pacijenata na listi čekanja “Donorstvo je herojstvo”.
Savetnica za podršku pri zapošljavanju Milica Glišić istakla je da osobe sa nevidljivim invaliditetom imaju problem i sa zapošljavanjem.
„Pronalaženje i zadržavanje posla može biti izazovno zbog predrasuda, nedostatka bazičnog poverenja, nerazumavanja potreba za prilagođavanjima radnog mesta i radnih zadataka za osobe sa nevidljivim invaliditetima“, istakla je Glišić.
Viša savetnica u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Svetlana Đorđević naglasila je tokom diskusije da su sve osetljive društvene grupe vrlo slojevite, i da unutar svake postoji niz specifičnosti zbog kojih su dodatno ranjive.
Istakla je da resorno ministarstvo, pored unapređivanja zakonskog okvira, radi na poboljšanju saradnje sa civilnim društvom.
„Jedan od najznačajnijih alata koje smo u prethodnom periodu promovisali je društveni dijalog i smatramo da bi svakako bilo korisno organizovati društveni dijalog koji bi doprineo podizanju svesti zajednice, kao i pronalaženju rešenja za unapređenje položaja osoba sa nevidljivim invaliditetom“, ocenila je pomoćnica ministra.
Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava podsetio je da je, prema Ustavu i međunarodnim ugovorima koje je Srbija ratifikovala, država obavezna da građanima osigura pravo na najviši mogući standard zdravstvene zaštite.
„Savremena medicinska sredstva koja se koriste za usporavanje napretka hroničnih bubrežnih bolest za jedan deo pacijenata nisu priuštiva, s obzirom da se ne izdaju o trošku RFZO i rešenje tog pitanja se čeka već duži period. Pacijenti koji dospeju u poslednju fazu bubrežne slabosti i otpočnu dijalizu imaju veoma male, gotovo nikakve šanse da povrate kvalitet života i radnu sposobnost, s obzirom da je broj kadaveričnih transplantacija koje su u Srbiji izvršene u poslednjih nekoliko godina apsolutno zanemarljiv“, rekao je Ilić.
Narodni posalnik i predsednik neformalne parlamentarne grupe za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom Slobodan Cvejić poručio je da su građani sa teškim oboljenjima posebno ugroženi nemarom sistema.
„Problem nevidljivog invaliditeta je tolikog obima da se ne može uspešno rešavati jednokratnim akcijama, nego je potreban sistematski pristup i pametno planiranje. Ako se ne povežu relevantni podsistemi teret će neodrživo padati na porodice obolelih i zdravstvene radnike“, rekao je Cvejić i doda da je prvi korak podizanje vidljivosti problema i podizanje svesti svih bitnih aktera.