Svetska meteorološka organizacija : Evropa se zbog klimatskih promena suočava sa ekstremnim vrućinama nepodnošljivim za ljudsko telo
Svetska meteorološka organizacija (WMO) i EU Služba za klimatske promene Kopernikus objavili su izveštaj u kojem se navodi da se Evropa suočava sa ektremnim vrućinama koje su nepodnošljive za ljudsko telo, usled porasta temperatura izazvanog klimatskim promenama.
U izveštaju WMO i EU Službe za klimatske promene Kopernikus navodi se da ekstremne vrućine predstavljaju pretnju za zdravlje radnika na otvorenom, starijih ljudi i ljudi sa već postojećim oboljenjima, kao što su kardiovaskularna oboljenja ili dijabetes.
Broj smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom povećao se za 30 odsto u poslednjih 20 godina, navedeno je u izveštaju, a prenosi Rojters.
Dodaje se da je u Italiji u julu prošle godine, tokom toplotnog talasa koji je pogodio jug Evrope, zabeleženo sedam odsto više smrtnih slučajeva nego u tom mesecu kada nije bilo toplotnih talasa.
U izveštaju se navodi da je glavni uzrok prošlogodišnjeg toplotnog talasa emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
Tada je Španiju, Francusku, Italiju i Grčku zahvatio desetodnevni toplotni talas, a subjektivni osećaj temperature bio je i 46 stepeni Celzijusa.
Crveni krst: Ekstremna vrućina sve veća pretnja u Srbiji
Ekstremna vrućina je sve veća pretnja u Srbiji i širom sveta, a projekcije klimatskih promena sugerišu da se Srbija i Zapadni Balkan suočavaju sa velikom verovatnoćom daljeg porasta temperature, zajedno sa češćim i dužim periodima suše i požara, saopštio je Crveni krst Srbije povodom Dana planete Zemlje koji se obeležava danas.
Prošla, 2023. godina bila je najtoplija godina od kad se obavljaju merenja, što se poklopilo i sa tropskim talasima na skoro svakom kontinentu.
U prethodnoj deceniji (2014-2023) bilo je 10 najtoplijih godina, a naučnici očekuju da će temperature nastaviti da rastu.
Periodi ekstremne vrućine sve su češći i intenzivniji, što dovodi do većeg broja smrtnih ishoda i češćih nesreća izazvanih klimatskim promenama, kao što su suše i požari.
Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine, od 2000. godine materijalna šteta nastala usled ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjena je na najmanje 6,8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorne za više od 70 odsto te procenjene štete.
Iz Crvenog krsta upozoravaju da izlaganje visokim temperaturama može da izazove zdravstvene probleme.
U cilju zaštite najranjivijih grupa, a to su deca do pet godina i starije osobe, Crveni krst Srbije preporučuje mere, među kojima su, ne izlagati se prekomernom suncu, posebno od 10 do 17 časova, rashlađivati prostorije u kojima se boravi, unositi dosta tečnosti, ne preskakti obroke, decu nikako ne ostavljate u kolima tokom toplotnog talasa.
Osim osnovne zdravstvene i infrastrukturne zaštite od klimatskih promena, neophodno je raditi na edukativnim i informativnim aspektima zaštite i prilagođavanju klimatskim promenama.
To se, pre svega, odnosi na primenu mera energetske efikasnosti u različitim sektorima i na različite načine, kao i promenu ukorenjenih loših navika koje direktno doprinose pogoršanju klimatskih promena.
Izvor: Tanjug, FoNet