Simbol slobode medija Džulijan Asanž, posle 12 godina je slobodan čovek

Posle pet godina provedenih u zatvoru Belmarš, osnivač Vikiliksa Džulijan Asanž je prihvatio američki sporazum o priznanju krivice u zamenu za slobodu i napustio Veliku Britaniju. 

Puštanjem iz zatvora, završava se višegodišnja interkontinentalna saga u kojoj je Asanž  postao simbol medijske slobode, a za druge pretnja za nacionalnu bezbednost.

Matić: Oslobađanje Asanža veliki dan za slobodu medija u svetu

Izvršni direktor Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić ističe da je to veliki dan za slobodu medija i uzbunjivača širom sveta.

"Već dosta dugo je potpuno obesmišljena izolacija i držanje u zatvoru Džulijana Asanža. Držali su ga zbog određene vrste ponosa Sjedinjenih Američkih Država, koje su želele da ga osude na 175 godina zatvora, koliko je bilo maksimalno zaprećeno. Nisu to želeli samo zbog Asanža, nego zbog toga da bi sprečili sva druga curenja dokumenata, što se nikada neće dogoditi", rekao je Matić u razgovoru za Tanjug.

Matić smatra da je novinarstvo vodilo veliku bitku oko ovog slučaja i da ju je dobilo, jer se u međuvremenu pojavilo dosta drugih uzbunjivačkih projekata.

 "I dan danas istraživački novinari se bave ogromnim količinama materijala koje stižu iz uzbunjivačkih krugova", istakao je on.

On dodaje da je primetno slabljenje novinarske profesije na globalnom nivou, ali da mediji imaju snagu kada se solidarno udruže, kao što su oko slučaja Asanža.

"Verujem da će on nastaviti svoju borbu. Pokazao je svoju izuzetnu upornost i pravdoljubivost, želju za pravdom po svaku cenu. Bio je spreman da plati životom i zaista je njegovo zdravstveno stanje bilo veoma teško u različitim momentima. Verovatno je i sada problematično, ali to su ti ljudi koji bi dali život za univerzalne principe u koje veruju", kazao je Matić.

Ističe da je uveren da postoji ogromna količina dokumenata koja još uvek nije plasirana u javnost, ali da veruje da će Asanž sada stvoriti određeni mehanizam koji će ga štititi u pravnom i fizičkom smislu.

"Verujem da on ima sasvim dovoljno poklonika koji će se baviti onim poslom koji je on započeo", rekao je Matić, opisujući Asanža kao apsolutnu nesigurnost za sve zatvorene sisteme.

Kako je postao “plemeniti lažov” i “veličanstvena varalica”

Asanž je rođen 1971. godine u Taunsvilu, u australijskoj državi Kvinslend. U mladosti je zavoleo kompjutere. Sa majkom je živeo preko puta prodavnice elektronike. Asanž bi išao tamo da piše programe na „komodor 64“, sve dok mu majka, preselivši se u jeftiniju kuću kako bi prištedela novac, nije kupila kompjuter.

Kada je Džulijan napunio šesnaest godina, dobio je modem, a njegov kompjuter je pretvoren u portal. Veb lokacije još nisu postojale – to je bilo 1987. – ali su kompjuterske mreže i telekomunikacioni sistemi bili dovoljno povezani i za mlade hakere predstavljali su izazovni skriveni elektronski pejzaž. Asanž je sebe nazvao Mendaks (horacijevski oksimoron – “plemeniti lažov”, ili “veličanstvena varalica”) i sa dva druga hakera formirao grupu International Subversives. Do sredine devedesetih postao je jedan od najpoznatijih hakera u Australiji.

Sredinom pretprošle decenije osnovao je Vikiliks. Koristeći svoje računarske veštine, napravio je onlajn platformu kojoj su ljudi mogli anonimno da dostavljaju poverljive podatke kao što su dokumenti i video snimci. Od svog nastanka, Vikiliks je objavio više od deset miliona poverljivih dokumenata.

Globalnu slavu Asanž je dostigao 2010. godine, kada je sa Čelsi Mening objavio seriju rubrika. U više od 700.000 dokumenata bilo je diplomatskih depeša i izveštaja sa bojnog polja, kao što je video snimak iz 2007. na kojem je američki helikopter Apač pucao na osumnjičene pobunjenike u Iraku, i ubio desetak ljudi, uključujući dvoje novinara Rojtersa. Taj video je objavljen 2010.

U novembru iste godine, Vikiliks je objavio više od 250.000 američkih diplomatskih depeša. Isto tako, obelodanjeno je više slučajeva zataškavanih ratnih zločina, u kojima je broj civilnih žrtava bio znatno veći od zvaničnih brojeva Pentagona.

Asanž i Mening su prikazli svetu drugu stranu američke vojske koja uključuje i ubijanje civila. Što nije bilo nimalo prijatno za vodeću svetsku silu. Zato su njih dvoje optuženi za krađu i objavljivanje tajnog materijala vojnih operacija SAD u Iraku i Avganistanu. To je navodno dovelo u opasnost živote američkih doušnika, tvrdile su američke vlasti.

Asanž je ponovo dospeo na naslovne strane 2016. godine, nakon što je Vikiliks objavio mejlove operativaca Demokratske stranke uoči predsedničkih izbora u SAD. Američki tužioci rekli su da su mejlove ukrali ruski obaveštajci i da su deo operacije mešanja u izbore u ime Donalda Trampa.

Optužbe protiv Asanža izazvale su bes među njegovim brojnim globalnim pristalicama koji su dugo tvrdili da se on kao izdavač Vikiliksa ne bi trebalo da se suoči s optužbama koje se obično koriste protiv zvaničnika savezne vlade koji kradu ili puštaju informacije. Mnogi zagovornici slobode medija tvrdili su da kazneno optuživanje Asanža predstavlja pretnju slobodi govora.

Osnivač Vikiliksa je prvi put uhapšen u Britaniji 2010. na osnovu evropskog naloza za hapšenje nakon što su švedske vlasti rekle da žele da ga ispitaju zbog optužbi za seksualne zločine koje su kasnije odbačene. 

Pobegao je 2012. u ambasadu Ekvadora, gde je ostao sedam godina, kako bi izbegao izručenje Švedskoj.

Izvučen je iz ambasade Ekvadora 2019. i zatvoren jer nije platio kauciju. Od tada je bio u londonskom zatvoru Belmarš s najstrožim osiguranjem, odakle se gotovo pet godina borio protiv izručenja u Sjedinjene Države.

Širom sveta Džulijana Asanža  vide kao heroja koji je izneo na videlo ratne zločine SAD u Iraku i Avganistanu, ali je njegova reputacija narušena optužbama za silovanje, koje on poriče.

Izvor: Insajder, agencije