Savet za borbu protiv korupcije: Broj tužbi protiv PIO fonda “zbog ćutanja” uvećan 1000 puta za poslednjih 10 godina
Upravni sporovi čiji je pravni osnov ćutanje uprave, nisu novina kada je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje u pitanju, ali ono što je zabrinjavajuće jeste činjenica da se broj upravnih sporova u kojima je RFPIO tužen zbog ćutanja uprave u poslednjih deset godina uvećao za čak 1000 puta, piše u Izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije o položaju RFPIO kao tuženog u ogromnom broju upravnih sporova zbog ćutanja uprave pred Upravnim sudom u periodu 2013-2023. godine objavljenom u petak 9. avgusta.
Kako se navodi, broj je porastao od svega 55 takvih sporova 2012. godine do oko 50.000 sporova tokom 2023. godine u kojima je tuženi RFPIO bio obavezan da strankama koje su kao tužioce zastupali advokati isplati iznos preko 911miliona dinara, bez troškova izvršnih postupaka, troškova javnog izvršitelja i zakonske zatezne kamate, što sa takvim troškovima prelazi iznos od preko jedne milijarde dinara.
U izveštaju se ističe da su razlozi za uvećanje broja upravnih sporova čiji je osnov ćutanje uprave u kojima je tužen RFPIO višestruki: od nesavesnog rada i loše organizacije samog Fonda sa jedne, do indicija o postojanju organizovanih koruptivnih radnji sa druge strane, u cilju sticanja imovinske koristi trećih lica na štetu RFPIO.
Navodi se da, ukoliko Filijala RFPIO u navedenim zakonskim rokovima ne donese rešenje kojim je odlučeno o podnetom zahtevu, nezadovoljna stranka ima pravo da izjavi žalbu drugostepenom organu Fonda zbog ćutanja uprave.
Drugostepeni organ koji odlučuje o žalbi je Direkcija RFPIO.
Ukoliko Direkcija kao drugostepeni organ utvrdi da su ispunjeni uslovi za podnošenje žalbe zbog ćutanja uprave zatražiće od prvostepenog organa da ga obavesti o razlozima zbog kojih nije blagovremeno doneo rešenje.
U izveštaju se navodi da će, ukoliko su razlozi ćutanja prvostepenog organa opravdani, drugostepeni organ naložiti prvostepenom organu da izda rešenje u roku koji ne može biti duži od 30 dana.
Ukoliko su pak razlozi nedonošenja rešenja neopravdani, u tom slučaju drugostepeni organ može sam rešiti takvu upravnu stvar ili naložiti prvostepenom organu da izda rešenje u roku ne dužem od 15 dana.
Ako prvostepeni organ ni u tom roku ne postupi po izdatom nalogu, drugostepepeni organ ima obavezu da sam reši upravnu stvar umesto prvostepenog organa, navodi se u izveštaju.
Broj upravnih sporova koji su okončani na ovaj način samo u poslednjih pet godina je porastao nekoliko puta, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da su, o napred navedenim nezakonitim pojavama, naročito kada je počev od 2018. i 2019. godine drastično skočio rast upravnih sporova zbog ćutanja uprave protiv Direkcije fonda, na kolegijumima stručne službe savesni radnici Fonda upozoravali rukovodstvo Fonda o navedenim nezakonitim pojavama, predlažući mere i aktivnosti kojima bi se sprečile i sankcionisalne navedene zloupotrebe.
Na osnovu zahteva Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije koji je upućen Upravnom sudu u Beogradu za pristup informacijama od javnog značaja o broju tužbi čiji je osnov ćutanje uprave u kojima je tužen RFPIO, Upravni sud je Savetu dostavio detaljnu informaciju o traženom broju predmeta, kao i o načinu njihovog rešavanja u periodu od 2010. do 31. decembra 2023. godine i to predmeta, u kojima je tužena Direkcija RFPIO, Pokrajinski fond za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija fonda, Odeljenje Novi Sad , s tim što je Savet u ovom Izveštaju analizirao podatke o upravnim sporovima od 2013. do 31. decembra 2023. godine s obzirom da do aprila meseca 2012. godine u informacionom sistemu suda nije postojalo “ćutanje uprave”, kao poseban osnov spora.
Kako se dodaje, iz dostavljenog obaveštenja Upravnog suda odmah su jasno uočljive dve činjenice koje se odnose na disproporciju broja tužbi koje su podnete protiv Direkcije u Beogradu i broja tužbi koje su podnete protiv Pokrajinskog fonda za penzijsko osiguranje i Direkcije fonda, Odeljenja Novi Sad, čiji je broj drastično manji, kao i činjenice da se broj tužbi zbog “ćutanja uprave“ podnetih protiv Direkcije RFPIO u Beogradu sukcesivno povećavao iz godine u godinu, da bi u poslednje četiri godine doživeo kulminaciju od preko 117.737 tužbi koje su podnete Upravnom sudu u Beogradu do 31. decembra 2023. godine.
Ukupan iznos, kada se saberu iznosi koji obuhvataju troškove upravnih sporova čiji je osnov ćutanje uprave, Direkcije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, Pokrajinskog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje - Direkcija fonda, Odeljenje Novi Sad, prema analizi Saveta iznosi 911.460.000,00 dinara, bez troškova izvršnih postupaka, javnih izvršitelja i zakonske zatezne kamate.
“Tendencija rasta upravnih sporova čiji je osnov ćutanje uprave u poslednjih deset godina, a naročito od 2019. godine doveo je do situacije u kojoj je Upravni sud uveo poseban upisnik sa oznakom „U ću” za ovu vrstu predmeta. U Upravnom sudu predmeti zbog ćutanja uprave su se vodili u generalnom upisniku sa oznakom „U” do kraja 2022. godine, da bi od tada zbog enormno velikog broja takve vrste upravnih sporova bio uveden poseban upisnik sa oznakom „U ću”, što najbolje govori u prilog činjenici da je rad Upravnog suda time otežan, a čime je ugroženo i njegovo funkcionisanje i delovanje kao suda”, dodaje se u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije.
“Kada se ima u vidu da je u periodu od 2013. do 2023. godine broj ove vrste upravnih sporova uvećan 1000 puta, te ukoliko se nastavi sa trenutnim trendom rasta i dupliranjem broja ove vrste upravnih sporova iz godine u godinu, 2024. godine možemo pretpostaviti 100,000 novih tužbi, uz dupliranja broja novih tužbi u svakoj narednoj godini”, navodi se u izveštaju.
Iz Saveta ističu da je, kada se ima vidu odgovor koji je Savet dobio od RFPIO prema kojem Fond ne vodi zasebnu evidenciju troškova upravnih sporova čiji je osnov ,,ćutanje uprave”, već samo iznos ukupnih troškova svih vrsta upravnih sporova u kojima je tužen RFPIO koji od 2019. do 30. 09. 2023. godine iznose skoro dve milijarde dinara , broj svih upravnih sporova u kojima je tužen RFPIO dakle daleko veći, te da je neophodno da se uočeni trend rasta ove vrste sporova u najkraćem vremenskom roku spreči, kako ne bi došli u situaciju da Upravni sud bude objektivno sprečen da funkcioniše kao sud, odnosno da sudi u upravnim sporovima i vrši druge poslove određene zakonom.