Odgovor Kine na američke carine: Zabrana izvoza retkih metala ugroziće auto i vojnu industriju
Nove kineske kontrole izvoza retkih zemnih metala mogle bi da dovedu do zaustavljanja proizvodnje automobila jer bi se zalihe ključnih magneta mogle iscrpiti u roku od nekoliko meseci ako Peking potpuno obustavi izvoz, piše Fajnenšel Tajms.
U aprilu je Peking proširio ograničenja na izvoz sedam retkih zemnih elemenata i magneta koji su ključni za električna vozila, vetroturbine i borbene avione, kao odgovor na carine od 145 posto koje je uveo američki predsednik Donald Tramp.
Vladini zvaničnici, trgovci i menadžeri iz automobilske industrije rekli su da firme, za koje se procenjuje da će imati zalihe još tri do šest meseci, sada žure s novim nabavkama i traženjem alternativnih izvora kako bi izbegle ozbiljne poremećaje u proizvodnji.
Jan Gize, trgovac metalima iz frankfurtske firme Tradium, upozorio je da su kupci zatečeni nespremni i da većina proizvođača automobila i njihovih dobavljača ima zalihe magneta tek za dva do tri meseca.
"Ako u tom roku magneti ne stignu u EU ili Japan, mislim da ćemo imati zaista ozbiljne probleme u lancu snabdevanja automobilske industrije", rekao je Gize.
"Ograničenja će imati veliki uticaj na Teslu i sve ostale proizvođače automobila"
Najnovije kineske kontrole usmerene su na teške i srednje retke zemne metale, koji omogućuju izradu magneta visokih performansi, otpornih na visoke temperature, poput disprosijuma, terbijuma i samarijuma.
Ovi elementi su ključni za vojne sisteme poput borbenih aviona, projektila i dronova, kao i za rotore, motore i prenosnike koji se koriste u električnim i hibridnim automobilima.
Jedan visoki zvaničnik iz automobilske industrije rekao je da će ova ograničenja imati veliki uticaj na Teslu i sve ostale proizvođače automobila Ii ocenio ozbiljnost kineskih kontrola sa "7 ili 8 od 10".
"To je oblik odmazde kojim kineska vlada poručuje: 'Nećemo više odgovarati istom merom na carine, ali ćemo vas pogoditi tamo gde boli, pa će vaše firme vršiti pritisak na vlastite vlade da promene tarifnu politiku'", rekao je isti izvor.
Zabranjeno slanje retkih zemnih metala u SAD
Retki zemni metali široko su rasprostranjeni u Zemljinoj kori, ali se teško i skupo prerađuju na ekološki prihvatljiv način. Kina gotovo u potpunosti kontroliše preradu teških retkih zemnih elemenata.
Laki retki metali, poput neodimijuma i praseodimijuma, koji se koriste u većim količinama za izradu magneta, zasad nisu obuhvaćeni zabranom, što Kini ostavlja "veliki prostor za dodatne pretnje" ako trgovinski rat eskalira, rekao je Kori Kombs iz pekinške konsultantske kuće Trivium.
Po novim pravilima, kineski izvoznici moraju da dobiju dozvolu za svaku pošiljku retkih metala u inostranstvo, a zabranjeno je njihovo prosleđivanje Sjedinjenim Državama.
Ipak, sprovođenje tih ograničenja, koja se od 2023. postupno šire na sve više ključnih minerala kao odgovor na američke zabrane izvoza tehnologije čipova u Kinu, zasad nije sistemska.
Neki kineski izvoznici već su proglasili problemom više sile pošiljke retkih zemnih metala i magneta namenjenih inostranstvu i povukli robu iz ponude, što dodatno otežava ionako netransparentno formiranje cena na tom tržištu.
Japan i Australija računaju na sopstvenu proizvodnju
Japan i druge zemlje polažu nade u smanjenje kineske dominacije nad teškim retkim metalima preko australijske kompanije Lynas, koja planira da proširi svoj pogon u Maleziji i započne preradu disprosijuma i terbijuma do sredine 2025.
"Zalihe teških retkih zemnih metala nisu dovoljne da se spreče mogući poremećaji u lancu snabdevanja automobilske industrije", rekao je jedan zvaničnik japanske vlade i dodao da bi državne rezerve mogle da pruže sigurnost uz zalihe od dva do tri meseca koje trenutno drže proizvođači automobila.
"Ključno je pitanje možemo li na vreme da izgradimo novi, alternativni lanac snabdevanja da premostimo ovu situaciju", dodao je.
Još nije jasno kako tačno kineska vlada planira da sprovodi najnovija ograničenja iako su uvedena 2. aprila.
Analitičari ističu da se nova pravila donose u trenutku kad Kina ima sve manje sirovina za preradu teških retkih metala zbog građanskog rata u Mjanmaru, pa bi zabrana izvoza mogla pomoći da se zadovolje domaće potrebe.
Stručnjaci primećuju da Kina u poslednjih nekoliko godina okleva s potpunim zabranama koje bi joj nanele štetu, kao što je slučaj s metalom galijumom. Ali izvoz drugih metala, poput antimona koji se koristi za izradu metaka, već je ozbiljno poremećen.
"Ključno je pitanje koliko će vremena trebati za obradu izvoznih dozvola", rekao je Gize.
Kineska nadmoć građena decenijama
Kina je s vađenjem retkih minerala započela još 1950-ih, no pravi uzlet dogodio se krajem 1970-ih, kada je kombinovala jeftinu radnu snagu, slabe ekološke standarde i strane tehnologije, objašnjava Sten Trut iz konsultantske firme Spontaneous Materials.
"Mnoge tehnologije koje su koristili razvijene su u SAD-u, Japanu ili Evropi. Kinezi su ih usvojili i s vremenom poboljšali", kaže.
Kako je rasla proizvodnja, Peking je shvatio koliko su ti metali strateški važni.
Već 1992. bivši vođa Deng Ksijaoping proročanski je izjavio: "Bliski istok ima naftu, Kina ima retke minerale."
Danas je Kina ostvarila tu viziju - kontroliše gotovo celi lanac, od rudnika do gotovih proizvoda.
Prema američkoj Geološkoj službi, SAD je između 2020. i 2023. čak 70% svojih potreba za retkim metalima podmirivao uvozom iz Kine.
Izvor: Index