Nedeljkov o zahtevu za raspisivanje izbora: Uslovi će biti teški, ali je to neminovna borba

"Važno je da se osmele i da glasaju oni ljudi koji su do sada bili skeptični da li će u tako teškim i nefer izbornim uslovima njihova politička opcija uspeti da dobije neki glas", poručio je Nedeljkov.

On smatra i da je borba sa teškim izbornim uslovima neminovnost i da bi trebalo "svima da bude jasno da će biti isključivo tako".

"Kad god budu raspisani, izbori će morati da se održe u onako lošim uslovima koji su dokumentovani u decembru 2023. i junu 2024. ili čak i gorim uslovima", procenio je Nedeljkov.

Kako je rekao, ne vidi "ni trunčicu" spremnosti institucija, ne samo da rešavaju problem, nego čak ni da priznaju da problem postoji.

Među probleme u sprovođenju izbora, on je posebno uvrstio neažurirane biračke spiskove na kojima je veći broj ljudi od realnog, ali i ucenjivanje i zastrašivanje građana da bi se uticalo na izborne rezultate. 

"Odavno su se izgubile sve nade i prilike da se kroz dijalog može doći do slobodnih i fer izbora", ukazuje Nedeljkov i podseća da nema sudskog epiloga za sve nepravilnosti koje su prijavljivane.

Upitan da li će vlast odugovlačiti sa raspisivanjem izbora, Nedeljkov je odgovorio da svaka vlast, naročito u atoritaivnim i nedemokraskim okruženjima, raspisuje izbore isključivo kada misli da će te izbore dobiti.

"Prema prvim reakcijama predstavnika vlasti, ona ne vidi za sebe dovoljno povoljnu okolnost, već će čekati da se neke okolnosti promene u njihovu korist i da onda mogu da obezbede sebi neku poziciju koja je daleko jača od one koju realno imaju", predvideo je Nedeljkov.

"Što više ljudi izađe na izbore, to je manja šansa da nepravilnosti presudno utiču na rezultate izbora", istakao je on i poručio da su neophodni mobilizacija i edukacija građana, kako bi se smanjile mogućnosti za malveracije.

Dodao je da, iako se uslovi za održavanje izbora nisu promenili, sada postoje udruženi građani koji veruju u vladavinu prava, zakone i propise i koji su "spremni da ih beskompromisno brane".

Kako je zaključio, "to su okolnosti u kojima izbori opet imaju mnogi veću šansu, nego da se svi povučemo u svoja četiri zida, pokrijemo preko glave i ignorišemo realnost koja nas okružuje".

“Tražimo momentalno raspuštanje Narodne skupštine i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora u skladu sa članom 109 Ustava Republike Srbije” – saopštenje studenata u blokadi odjeknulo je u ponedeljak veče. 

Prva konkretnija politička artikulacija nakon bezmalo šest meseci blokada, očekivano, izazvala je brojne reakcije kako u javnosti, tako i među političkim činiocima. Studenti za Insajder kažu – plan je da se vrši pritisak i nadaju se da će izbori biti što pre raspisani. Ukoliko vlast ostane nema na taj zahtev, razmatraće dalje korake.

Studenti poručuju da veruju da je demokratija jedini ispravan način za rešavanje političke krize, stoga pozivaju, kako kažu, narod da podrži listu kojoj će dati svoje poverenje. Na toj listi, pojašnjavaju za Insajder, neće biti studenata.

“Formiranje liste je i dalje u toku, ali pravila za to ko može da se nađe na listi, a ko ne može - postoje. To ne bi smeli da budu funkcioneri vlasti, ne bi smeli da budu ljudi koji su na visokim funkcijama u političkim strankama. To moraju da budu stručnjaci i najbitnije: to moraju da budu ljudi koji podržavaju studente”, rekao je za Insajder student Pravnog fakulteta u Novom Sadu Stevan Vujačić.

Otkako je pre par meseci postalo jasno da vlast i studenti ne govore istim jezikom kada je u pitanju ispunjenje četiri prvobitna zahteva, tok društvene krize je obigravao oko očiglednog – a to je da ova društvena kriza može da dobije isključivo političku završnicu. Sada kada se odlukom studenata da traže vanredne parlamentarne izbore stiglo na tu tačku, društvo se našlo pred raskrsnicom.

Izvor: FoNet, Insajder