<article>U Šelovoj omladinskoj studiji za 2024. godinu, pod naslovom "Pragmatizam između razočaranja i prihvatanja različitosti" anketirano je 2.509 adolescenata uzrasta od 12 do 25 godina, o politici, društvu i životnoj sredini.Autori studije, koja se sprovodi svakih pet godina, kažu da ona daje "nijansiran profil" generacije koja uviđa "i probleme i potrebu za akcijom".Iako je studija otkrila da su mnogi mladi ljudi otvoreni za populističke stavove, nema znakova da se distanciraju od demokratije i šireg društva, većina je optimistična u vezi s budućnošću i mogućnostima koje im država i društvo nude.Poverenje u državne institucije, politički sistem i demokratiju i dalje je visoko, uprkos kritikama zbog nedostatka rešenja koja nudi politika, kao i zbog strahova od rata i ekonomske situacije.U kontekstu rata u Ukrajini, strah od rata u Evropi našao se na vrhu liste briga mladih u Nemačkoj, sa 81 odsto ispitanih koji to navode kao mogućnost, a što je ogroman skok sa 46 odsto u 2019. godini.Iako studija pokazuje da se siromaštva plaši 67 odsto mladih, sve ih je manje koji strahuju od nezaposlenosti ili nemogućnosti da nađu praksu – približno jedna trećina je to navela kao brigu, što je najniži procenat od 1953. godine, otkad Šelova omladinska studija objavljuje podatke.Klimatske promene - 63 odsto i zagađenje životne sredine - 64 odsto, ostaju istaknute brige za većinu mladih, iako je znatno manje njih zabrinuto zbog zagađenja životne sredine sada nego u 2019. godine - 71 odsto.Sličan broj mladih zabrinut je zbog rastućeg neprijateljstva među ljudima, 64 odsto, dok 58 odsto mladih brine i ksenofobija, koja je mnogo češće pomenuta nego strah od daljih migracija u Nemačku.Izvor: FoNet</article>

U Šelovoj omladinskoj studiji za 2024. godinu, pod naslovom "Pragmatizam između razočaranja i prihvatanja različitosti" anketirano je 2.509 adolescenata uzrasta od 12 do 25 godina, o politici, društvu i životnoj sredini.
Autori studije, koja se sprovodi svakih pet godina, kažu da ona daje "nijansiran profil" generacije koja uviđa "i probleme i potrebu za akcijom".
Iako je studija otkrila da su mnogi mladi ljudi otvoreni za populističke stavove, nema znakova da se distanciraju od demokratije i šireg društva, većina je optimistična u vezi s budućnošću i mogućnostima koje im država i društvo nude.
Poverenje u državne institucije, politički sistem i demokratiju i dalje je visoko, uprkos kritikama zbog nedostatka rešenja koja nudi politika, kao i zbog strahova od rata i ekonomske situacije.
U kontekstu rata u Ukrajini, strah od rata u Evropi našao se na vrhu liste briga mladih u Nemačkoj, sa 81 odsto ispitanih koji to navode kao mogućnost, a što je ogroman skok sa 46 odsto u 2019. godini.
Iako studija pokazuje da se siromaštva plaši 67 odsto mladih, sve ih je manje koji strahuju od nezaposlenosti ili nemogućnosti da nađu praksu – približno jedna trećina je to navela kao brigu, što je najniži procenat od 1953. godine, otkad Šelova omladinska studija objavljuje podatke.
Klimatske promene - 63 odsto i zagađenje životne sredine - 64 odsto, ostaju istaknute brige za većinu mladih, iako je znatno manje njih zabrinuto zbog zagađenja životne sredine sada nego u 2019. godine - 71 odsto.
Sličan broj mladih zabrinut je zbog rastućeg neprijateljstva među ljudima, 64 odsto, dok 58 odsto mladih brine i ksenofobija, koja je mnogo češće pomenuta nego strah od daljih migracija u Nemačku.
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Nemačka

Mladi

Mladi u Nemačkoj najviše strahuju od rata u Evropi

DEACTIVATED-EmisijeTags

englishNavigation

FooterEnglish

Footer

mainNavigation

Info

Arhiva

footerPrim

Mladi u Nemačkoj najviše strahuju od rata u Evropi

Tagovi: