Rušenje, rekonstrukcija ili delimično korišćenje: Ministarka građevinarstva o sudbini zgrade novosadske Železničke stanice

"Kao što je šira javnost i upoznata, došlo je do zahteva Višeg suda u Novom Sadu za dopunom optužnice i taj dopunjen istražni postupak je još u toku. Paralelno sa tim imamo zabranu ulaska u staničnu zgradu i paralelno sa tim je dat nalog da se ispita ukupna statika stanične zgrade u Novom Sadu", rekla je Sofronijević za Tanjug.

Napomenula je da ispitivanje statike objekta fizički još nije moguće sprovesti zbog zabrane ulaska u staničnu zgradu. 

Kako je rekla, dok se ne reše sva pitanja, stanična zgrada ostaje u statusu kvo bez mogućnosti ulaska i provere kompletne statike postojeće zgrade. 

"U cilju uspostavljanja saobraćaja postoje neke varijante rešenja o kojima se razmišlja i sve će zavisiti od nalaza struke u kom je postojećem stanju zgrada. Tražiće se rešenja kada se dobije zvanično izveštaj šta možemo od te zgrade. Da li je za rušenje, da li je za rekonstrukciju, što u ovom trenutku ne možemo znati. Međutim, razmatraju se i neka druga rešenja, a to je da deo koji je potpuno bezbedan, a to je peronski deo sa prolazom ispod hodnika, da se možda iskoristi kao stajalište kad se dve države (Srbija i Mađarska) dogovore o puštanju (brze pruge) u putnički saobraćaj u nekom roku", rekla je Sofronijević.

Na pitanje kada će biti otvorena brza pruga od Novog Sada do Subotice, ona je rekla da je građevinski pruga završena kada su u pitanju donji i gornji stroj pruge, kao i da će pruga biti otvorena kada bude završena provera svih staničnih zgrada ili samo pruga bez svih stanica, a što bi moglo da se dogodio već u narednih mesec ili meseci i po dana. 

Napomenula je da će otvaranje pruge zavisiti i od usklađivanja sa Mađarskom, koja završava svoju deonicu.

"Svi smo svesni koliko je bila teška i velika tragedija koja se desila prošle godine u Novom Sadu i to je naravno zaustavilo puštanje u saobraćaj ove deonice od Novog Sada do Subotice. Fizička realizacija na toj pruzi, kad je donji i gornji stroj pruge u pitanju, iznosi 100 odsto. Tu nema šta više da se radi. Kada su stanične zgrade u pitanju, posle ove tragedije koja se desila, dat je nalog da se provere sve stanične zgrade i taj postupak je trenutno u toku", navela je ministarka.

Naglasila je da je izgrađena i nova stanična zgrada Vrbas Nova koja je, kako je rekla, zaista na ponos, jako lepa, moderna, opremljena svim potrebnim uređajima da putnici kvalitetno provedu vreme do polaska na svoju destinaciju, dok se ostale stanice na tom potezu trenutno proveravaju. 

"Nadam se da će u nekom najskorijem roku od 10, 15 dana biti završeni i ti radovi jer je angažovana firma koja već vrši te provere i zavisno od njihovog nalaza biće ili preduzimani neki radovi ili ćemo dobiti izveštaj da su one potpuno sigurne i bezbedne u konstruktivnom smislu, pa će i one moći da se nađu u upotrebnoj dozvoli", rekla je ministarka.

Naglasila je da se neće pustiti voz u saobraćaj bez izdate upotrebne dozvole.

"Šta to znači? Da su svi radovi izvedeni u skladu sa tehničkom dokumentacijom i da je njihovo puštanje u saobraćaj sigurno i bezbedno. Izuzetan je interes da se ova pruga što pre pusti i spremni smo. I ja mislim da ćemo za mesec, mesec i po dana moći da pustimo bar prugu i sigurna sam će železnička stanica Subotica, gde se već izvode radovi, i železnička stanica Vrbas biti spremne", rekla je ona.

Napomenula je da će se od Beograda do Budimpešte stizati za oko tri sata ili tri sata i 15 minuta, kao i da se sada radi na tome da se omogući carinska i pasoška kontrola u Beogradu ili Budimpešti odnosno dok traje vožnja, kako se ne bi gubilo vreme.

"Sa mađarskom stranom se pregovara o puštanju u saobraćaj. U realizaciji ovih projekata uobičajeno je da se prvo pusti teretni saobraćaj, a da za njim dođe i putnički. O tačnom terminu puštanja putničkog i teretnog saobraćaja još pregovaramo sa mađarskom stranom, jer je ideja da se pruga pusti istovremeno", rekla je ministarka.

Na pitanje li je cilj da naš deo pruge bude otvoren, kao što je ranije najavljeno, do 7. jula, Sofronijević je rekla da se radi na tome, ali da dosta toga zavisi i od mađarske strane, jer je to zajednički projekat.

Dodala je da će do tada možda biti spremne i sve stanice, ali da će to, kako kaže, zavisiti od izveštaja struke.

Kada je reč o izgradnji brze pruge od Beograda ka Nišu, ona je rekla da je to veliki, složen i vredan projekat za koji je EU dala grant Srbiji od 600 miliona evra za i da je u toku priprema tehničke dokumentacije i neki pripremni radovi.

Sofronijević: Priprema novog zakona o planiranju i izgradnji

Poručila je da to treba da bude princip za realizaciju svih projekata i da se nijedan projekat ne počinje bez da ima građevinsku dozvolu, prijavu radova, urednu tehničku dokumentaciju i izabran stručni nadzor. 

"I podvući ću koliko je važna uloga stručnog nadzora. Vi od ove tragedije koja se desila možete da pročitate razne stvari po raznim medijima, neću ih kvalifikovati, ali kako da kažem, neko ko je investitor nije šef gradilišta, on ima stručni nadzor, koji predstavlja oči i uši investitora. Mi ih platimo da oni vode računa o tome, da se radovi izvode u skladu sa tehničkom dokumentacijom, da se ugrađuju atestirani materijali, da se vodi računa o bezbednosti na samom gradilištu. Dakle, sve ono što je zakon propisao, stručni nadzor mora da isprati. I njihova uloga u procesu izgradnje je ogromna", naglasila je ona.

Sofronijević je rekla Tanjugu da Ministarstvo namerava da pripremi novi zakon o planiranju i izgradnji i da će jedna od stvari koje će biti promenjene obaveza tehničke kontrole na projekat o izvođenju.

"Jer to je u suštini, da pojasnim, onaj glavni projekat, raniji glavni projekat, po kome su zaista izvođeni radovi. Sada mi imamo samo tehničku kontrolu na projekat za građevinsku dozvolu, a projekat za izvođenje praktično niko ne kontroliše. To ćemo promeniti, a to će samo povećati sigurnost i bezbednost i izvođenja radova, ali i korišćenja objekta po njihovom završetku", navela je ona. 

Očekuje da će predlog novog zakona biti pripremljen do kraja godine.

"Radi se o ozbiljnom zakonskom tekstu koji se tiče skoro pa svih nas, jer svi mi nešto rekonstruišemo ili gradimo ili smo zainteresovani da vidimo kakva su rešenja. Ideja ministarstva i mene kao ministra jeste da taj zakon prođe najširu, stručnu i svaku drugu raspravu, praktično da sva zainteresovana lica imaju mogućnost da vide šta su predložena rešenja i eventualno daju svoje sugestije u cilju poboljšanja kvaliteta samog propisa", rekla je ministarka građevinarstva.

Insajderova emisija: Hronologija pada 

Betonska nadstrešnica teška 300 tona srušila se u trenutku, iako je zgrada nekoliko meseci ranije rekonstruisana i svečano otvorena. Posledice pada su smrt 16 osoba i jedna teško povređena.

U emisiji “Hronologija pada” je, između ostalog, utvrđeno da nije rekonstrukcija nije smela da bude započeta. Naime, projektanti preuzimaju posao iako konstatuju da nije pronađen originalni projekat iz 1964. godine. Takva situacija zahtevala je elaborat o stanju zgrade, ali on nije urađen. 

Uprkos tome, projekat rekonstrukcije odobrava i reviziona komisija i tehnička. Niko ne zahteva da se utvrdi u kakvom je stanju zgrada i nadstrešnica koja je prikačena za zatege.

Svaki sledeći korak je predstavljao novi propust novih komisija i stručnjaka za nadzor. Bilo je uočljivo da postoji korozija između zatega i krova i da je to krpljeno malterom, ali to niko nije napisao u građevinskom dnevniku. Kada je betonska nadstrešnica pala ispostavilo se da je unutrašnjost zatega već bila 40 posto neupotrebljiva.

Na osnovu uvida u prikupljenu dokumentaciju, otkrili smo ceo niz propusta koji su na kraju doveli do pada nadstrešnice, kada je 15 osoba poginulo, a dve su i dalje u bolnici u teškom stanju. Sve detalje pogledajte u emisiji „Hronologija pada“.

Izvor: Tanjug, Insajder