<article>"Nama sporazum sa MMF ističe krajem ove godine, dogovorili smo da ćemo ga produžiti, još na najmanje dve godine. Dakle, time pokazujemo da smo spremni da nastavimo sa reformama, što je poruka i građanima Srbije, ali takođe poruka i investitorima koji tek treba da dođu u našu zemlju", rekao je Mali za Tanjug. Ministar je rekao da je na sastanku pozvao Georgijevu da dođe u Srbiju i da bi do te posete moglo da dođe ove godine. Preneo je da je Georgijeva na sastanku rekla da je Srbije potpuno zasluženo tu gde jeste i da je jedan od najboljih primera odgovorne ekonomske politike u vremenu globalne krize. "Velika čast bi bila za nas da prvi čovek MMF-a, najvažnije, najznačajnije i najveće finansijske institucije na svetu dođe u Srbiju. Ako to bude ove godine, biće sjajna vest za sve nas. Mi ćemo se potruditi, naravno, da je ubedimo da dođe ove godine", dodao je Mali. Kaže da mu je ona i sama rekla da dugo nije bila u Srbiji, od 2014. godine, kada su nas zadesile poplave. "Evo sada je prilika da dođe ponovo s obzirom na to da će Ekspo biti u 2027. godini u Beogradu", rekao je Mali i dodao da je ranije Ekspo u ovom delu Evrope bio odrzzan u Plovdivu u Bugarskoj. Kaže da se sa Goergijevom složio da je Ekspo u Srbiji 2027. veoma važan projekat, jer podrazumeva i izgradnju brzih pruga, autoputeva, škola, bolnica, ulaganje u energetiku. Dakle, sve ono što čini projekat "Srbija 2027" i da je to najveća šansa za ceo region po pitanju rasta, u smislu novih investicija, u smislu toga da se pokažemo svetu na pravi način. Govoreći o sastanku sa Georgijevom na kraju trodnevne posete Vašingtonu, Mali je rekao da je Georgijeva, pored puno sastanaka koje je imala sa brojnim delegacijama, održala sastanak i sa našom delegacijom, čime je pokazala koliko poštovanje ima prema Srbiji.  Zbog toga su, dodaje Mali, rezultati, očigledni i veoma je važno imajući u vidu situaciju u svetu - gde je usporen rast ili negativna stopa rasta da Srbija za razliku od većine velikih i razvijenijih zemalja raste i ima ubrzani rast. "I s druge strane da je javni dug u odnosu na BDP kod nas 46,7 odsto, a u svetu 93 odsto. Dakle, vodimo računa o svakom dinaru, držimo tu makroekonomsku stabilnost kako treba, a s druge strane, imamo dovoljno bafera za bilo kakve vanredne situacije koje mogu da se dese, kao što se desio kovid 2020. ili energetska kriza 2022. godine", rekao je Mali. On je istakao da je veoma zadovoljan sastancima koje je imao u Vassingtonu sa predstavnicima MMF, SB, MIGA koporacije, velikim brojem investitora i kreditnim rejting agencijama, a posebno da je zadovoljan posstovanjem koje je Georgijeva ukazala našoj delegaciji. "Ali takođe i sa pohvalama koje smo dobili. Naravno, nije to priča koja je završena za nas, mnogo toga u Srbiji treba joss da uradimo i nastavimo sa reformama kada je energetika u pitanju, zatim sa reformama Poreske  uprave i reformom javna preduzeća, kao i u oblasti socijalnih davanja, unapređenja tržišta rada, dakle, svega onoga što našu ekonomiju treba da učini još konkurentnijom, još atraktivnijom i da privučemo još veći broj investitora i stignemo do tog cilja koji smo definisali 2027. godine, dakle, da  1.400 evra bude prosečna plata do decembra, 2027. godine, 650 evra prosečna penzija i 650 evra minimalna zarada", naveo je Mali. Naglasio je da će se Srbija puno promeniti za tri i po godine."Sa druge strane, 2027. bićemo centar sveta sa više od tri miliona posetilaca. Potpuno novi mali grad gradimo u Surccinu, ali s druge strane naša ekonomija će biti nikada veća i jača, sa BDP-om vrednim 100 milijardi evra. Tako da sa te strane, mislim da je poseta Vašingtonu u potpunosti ispunila očekivanja", rekao je Mali. Prolećni sastanak MMF-a i Svetske banke održan je od 15. do 20. aprila, a diskutovalo se o svetskoj ekonomskoj perpsektivi i pretnjama po globalnu ekonomsku stabilnost i iskorenjivanju siromaštva, ekonomskom razvoju i efikasnosti pomoći. Tema ovogodišnjeg aprilskog sastanka bili su politike i uslovi za omogućavanje  "mekog prizemljenja", uz obezbeđivanje održivog rasta. Zaključeno je da su mnoge zemlje preduzimale odlične mere i da je "meko prizemljenje" blizu, saopštila Narodna banka Srbije. Inflacija je značajno usporila i svedena je na nivo koji je trećina od najvišeg nivoa u ovom inflatornom talasu.  Trošak oporavka je ovoga puta drugačiji i mnoge zemlje imaju jako tržište rada. U narednom periodu, od nosilaca ekonomske politike očekuje se da primene kombinaciju ekonomskih politika u skladu sa specifičnostima domaće ekonomije i mogućim prostorom za delovanje kako bi se obezbedila  ili očuvala niska inflacija i u uslovima jakog tržišta rada, kako bi se ponovo izgradili ili očuvali zaštitni fiskalni baferi u zavisnosti od fiskalne pozicije zemlje, to jest aktuelnog nivoa duga i budućih potreba za potrošnju i investicije i kako bi se očuvala finansijska stabilnost i kvalitet aktive, posebno uvažavajući kretanja na tržištu nekretnina. Diskutovalo se i o strategijama za povećanje izgleda za potencijalni rast, uključujući načine za rešavanje dugoročnih strukturnih pitanja poput niskog rasta produktivnosti, demografskih promena, kao i povećanja privatnih investicija.  Zaključeno je da strukturnim reformama nema zamene.Izvor: Tanjug</article>

"Nama sporazum sa MMF ističe krajem ove godine, dogovorili smo da ćemo ga produžiti, još na najmanje dve godine. Dakle, time pokazujemo da smo spremni da nastavimo sa reformama, što je poruka i građanima Srbije, ali takođe poruka i investitorima koji tek treba da dođu u našu zemlju", rekao je Mali za Tanjug. 	
Ministar je rekao da je na sastanku pozvao Georgijevu da dođe u Srbiju i da bi do te posete moglo da dođe ove godine. 	
Preneo je da je Georgijeva na sastanku rekla da je Srbije potpuno zasluženo tu gde jeste i da je jedan od najboljih primera odgovorne ekonomske politike u vremenu globalne krize. 	
"Velika čast bi bila za nas da prvi čovek MMF-a, najvažnije, najznačajnije i najveće finansijske institucije na svetu dođe u Srbiju. Ako to bude ove godine, biće sjajna vest za sve nas. Mi ćemo se potruditi, naravno, da je ubedimo da dođe ove godine", dodao je Mali. 	
Kaže da mu je ona i sama rekla da dugo nije bila u Srbiji, od 2014. godine, kada su nas zadesile poplave. 	
"Evo sada je prilika da dođe ponovo s obzirom na to da će Ekspo biti u 2027. godini u Beogradu", rekao je Mali i dodao da je ranije Ekspo u ovom delu Evrope bio odrzzan u Plovdivu u Bugarskoj. 	
Kaže da se sa Goergijevom složio da je Ekspo u Srbiji 2027. veoma važan projekat, jer podrazumeva i izgradnju brzih pruga, autoputeva, škola, bolnica, ulaganje u energetiku. Dakle, sve ono što čini projekat "Srbija 2027" i da je to najveća šansa za ceo region po pitanju rasta, u smislu novih investicija, u smislu toga da se pokažemo svetu na pravi način. 	
Govoreći o sastanku sa Georgijevom na kraju trodnevne posete Vašingtonu, Mali je rekao da je Georgijeva, pored puno sastanaka koje je imala sa brojnim delegacijama, održala sastanak i sa našom delegacijom, čime je pokazala koliko poštovanje ima prema Srbiji. 	
&nbsp;Zbog toga su, dodaje Mali, rezultati, očigledni i veoma je važno imajući u vidu situaciju u svetu - gde je usporen rast ili negativna stopa rasta da Srbija za razliku od većine velikih i razvijenijih zemalja raste i ima ubrzani rast. 	
"I s druge strane da je javni dug u odnosu na BDP kod nas 46,7 odsto, a u svetu 93 odsto. Dakle, vodimo računa o svakom dinaru, držimo tu makroekonomsku stabilnost kako treba, a s druge strane, imamo dovoljno bafera za bilo kakve vanredne situacije koje mogu da se dese, kao što se desio kovid 2020. ili energetska kriza 2022. godine", rekao je Mali. 	
On je istakao da je veoma zadovoljan sastancima koje je imao u Vassingtonu sa predstavnicima MMF, SB, MIGA koporacije, velikim brojem investitora i kreditnim rejting agencijama, a posebno da je zadovoljan posstovanjem koje je Georgijeva ukazala našoj delegaciji. 	
"Ali takođe i sa pohvalama koje smo dobili. Naravno, nije to priča koja je završena za nas, mnogo toga u Srbiji treba joss da uradimo i nastavimo sa reformama kada je energetika u pitanju, zatim sa reformama Poreske &nbsp;uprave i reformom javna preduzeća, kao i u oblasti socijalnih davanja, unapređenja tržišta rada, dakle, svega onoga što našu ekonomiju treba da učini još konkurentnijom, još atraktivnijom i da privučemo još veći broj investitora i stignemo do tog cilja koji smo definisali 2027. godine, dakle, da &nbsp;1.400 evra bude prosečna plata do decembra, 2027. godine, 650 evra prosečna penzija i 650 evra minimalna zarada", naveo je Mali. 	
Naglasio je da će se Srbija puno promeniti za tri i po godine.
"Sa druge strane, 2027. bićemo centar sveta sa više od tri miliona posetilaca. Potpuno novi mali grad gradimo u Surccinu, ali s druge strane naša ekonomija će biti nikada veća i jača, sa BDP-om vrednim 100 milijardi evra. Tako da sa te strane, mislim da je poseta Vašingtonu u potpunosti ispunila očekivanja", rekao je Mali. 	
Prolećni sastanak MMF-a i Svetske banke održan je od 15. do 20. aprila, a diskutovalo se o svetskoj ekonomskoj perpsektivi i pretnjama po globalnu ekonomsku stabilnost i iskorenjivanju siromaštva, ekonomskom razvoju i efikasnosti pomoći. 	
Tema ovogodišnjeg aprilskog sastanka bili su politike i uslovi za omogućavanje &nbsp;"mekog prizemljenja", uz obezbeđivanje održivog rasta. 	
Zaključeno je da su mnoge zemlje preduzimale odlične mere i da je "meko prizemljenje" blizu, saopštila Narodna banka Srbije. 	
Inflacija je značajno usporila i svedena je na nivo koji je trećina od najvišeg nivoa u ovom inflatornom talasu. &nbsp;
Trošak oporavka je ovoga puta drugačiji i mnoge zemlje imaju jako tržište rada. 	
U narednom periodu, od nosilaca ekonomske politike očekuje se da primene kombinaciju ekonomskih politika u skladu sa specifičnostima domaće ekonomije i mogućim prostorom za delovanje kako bi se obezbedila &nbsp;ili očuvala niska inflacija i u uslovima jakog tržišta rada, kako bi se ponovo izgradili ili očuvali zaštitni fiskalni baferi u zavisnosti od fiskalne pozicije zemlje, to jest aktuelnog nivoa duga i budućih potreba za potrošnju i investicije i kako bi se očuvala finansijska stabilnost i kvalitet aktive, posebno uvažavajući kretanja na tržištu nekretnina. 	
Diskutovalo se i o strategijama za povećanje izgleda za potencijalni rast, uključujući načine za rešavanje dugoročnih strukturnih pitanja poput niskog rasta produktivnosti, demografskih promena, kao i povećanja privatnih investicija. &nbsp;
Zaključeno je da strukturnim reformama nema zamene.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Siniša Mali, Kristalina Georgijeva i Jorgovanka Tabaković. Foto: Tanjug/ Narodna banka Srbije

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Siniša Mali

Mali sa Georgijevom u Vašingtonu: Produžićemo aranžman sa MMF na najmanje dve godine

Mali sa Georgijevom u Vašingtonu: Produžićemo aranžman sa MMF na najmanje dve godine

Tagovi: