<article>Ministar je sa predsednicom EBRD Odil Reno-Baso, koja je u poseti Srbiji, potpisao ugovor o zajmu vredan 30 miliona evra, dok je ministarka potpisala sporazume o donacijama Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO) u iznosu od 4,5 miliona evra i Evropske unije u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP) u vrednosti od tri miliona evra.        Na ovaj način, zajedno sa ranije potpisanim sporazumom o bespovratnim sredstvima SECO vrednim tri miliona evra, obezbeđeno je svih 40,5 miliona evra za realizaciju projekta.      Projekat će se sprovoditi u Bečeju, Bogatiću, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Novom Pazaru, Nišu, Pančevu, Paraćinu i Vršcu.   Mali je istakao da je Srbija, po glavi stanovnika, najveći klijent ERBD-a u svetu i da to,  kako kaže, govori o našem kredibilitetu, ali i uspehu naših reformi. "Ovaj projekat je simbol na koji način možemo da pomognemo našim lokalnim samoupravama, kako da podignemo kvalitet vazduha i da pokažemo kako se Srbija promenila u nečemu što se zove - zelena agenda", rekao je Mali. On dodaje da je i ovaj projekat deo programa "Skok u budućnost - Srbija 2027". "Želimo potpuno da promenimo našu zemlju do te godine, da se predstavimo na pravi način kao domaćini najveće svetske manifestacije te godine, ali i da završimo mrežu autoputeva, brzih pruga, fabrike za prečišćavanje voda", poručio je ministar.Đedović Handanović je rekla da je EBRD jedan od najvažnijih partnera Srbije u energetskoj tranziciji i da se od danas saradnja sa tom institucijom u oblasti OIE proširuje i na oblast daljinskog grejanja.      "Ako želimo da imamo održivu energetiku i manje zagađenja, nije dovoljno da samo proizvodnja električne energije bude iz čistih izvora, jednako je važno da ulažemo i u modernizaciju toplana i da ulažemo u čistije izvore toplotne energije što ovim projektom i postižemo", rekla je ministarka.       Podsetila je da se u prethodnom periodu radilo na uvođenju biomase u sisteme daljinskog grejanja.       "Kroz ovaj projekat toplane u Srbiji počeće da koriste i solarne kolektore, toplotne pumpe, otpadnu toplotu, geotermalne izvore, uz prateću modernizaciju toplovodne mreže", rekla je Đedović Handanović.       Ministarka kao primer navodi Bogatić, gde će se umesto kotlarnice na ugalj preći na korišćenje geotermalne energije.   "U Novom Pazaru umesto uglja uvodi se toplotna pumpa koja koristi otpadnu toplotu iz vodovoda. U Kruševcu toplotna pumpa će omogućiti da se otpadna toplota iz sistema za prečišćavanje otpadnih voda iskoristi u sistemu daljinskog grejanja", rekla je ministarka, naglasivši da će projekti doprineti udvostručenju proizvodnje toplotne energije iz OIE.     Predsednica EBRD-a Odil Reno-Baso ističe da projekat ima za cilj transformaciju sistema daljinskog grejanja u Srbiji. "S obzirom na trenutnu zavisnost sistema daljinskog grejanja u Srbiji od fosilnih goriva i njihovu značajnu energetsku neefikasnost, ovaj projekat označava prekretnicu u poboljšanju kvaliteta životne sredine i povećanju energetske bezbednosti Srbije. Pored toga, lokalne zajednice će u mnogome unaprediti kvalitet života, naročito u zimskim mesecima kada je zagađenje vazduha usled korišćenja fosilnih goriva izuzetno veliko", navela je ona. Ukupna vrednost projekta "Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji - Faza 1" iznosi 40,5 miliona evra, od čega 10,5 miliona evra čine bespovratna sredstva. Potpisivanju su prisustvovali predstavnica Delegacije EU Elvira Angulo Rodrigez, ambasador Švajcarske Urs Šmid, kao i ambasador Austrije Kristijan Ebner. Takođe, tokom posete predsednice EBRD Srbiji, potpisan je i Sporazum o donaciji između Ministarstva rudarstva i energetike i EBRD o tehničkoj pomoći Upravi za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti.   Đedović Handanović navodi da će donacija od 2,35 miliona evra, koju je obezbedila EU biti iskorišćena za povećanje kapaciteta Uprave, koja sprovodi Program dodele subvencija za energetsku sanaciju javnih objekata u Srbiji, a ima i važnu ulogu u podršci građanima da povećaju energetsku efikasnost u svojim domaćinstvima. "Uz podršku Uprave dodeljene su subvencije za više od 30.000 domaćinstava, a sanirano je i 165 objekata od javnog značaja. Samo prošle godine subvencionisali smo sanaciju 21 škole, vrtića, kulturnih centara u isto toliko gradova i opština. Ove godine smo dobili dvostruko veći broj prijava za javne objekte, tačnije ukupno 48 prijava, budući da su u budžetu Republike Srbije za ove namene obezbeđena dva puta veća sredstva", navela je ministarka.Izvor: Tanjug</article>

Ministar je sa predsednicom EBRD Odil Reno-Baso, koja je u poseti Srbiji, potpisao ugovor o zajmu vredan 30 miliona evra, dok je ministarka potpisala sporazume o donacijama Švajcarskog državnog sekretarijata za ekonomske poslove (SECO) u iznosu od 4,5 miliona evra i Evropske unije u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP) u vrednosti od tri miliona evra. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;	
Na ovaj način, zajedno sa ranije potpisanim sporazumom o bespovratnim sredstvima SECO vrednim tri miliona evra, obezbeđeno je svih 40,5 miliona evra za realizaciju projekta. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;	
Projekat će se sprovoditi u Bečeju, Bogatiću, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Novom Pazaru, Nišu, Pančevu, Paraćinu i Vršcu. &nbsp;&nbsp;
Mali je istakao da je Srbija, po glavi stanovnika, najveći klijent ERBD-a u svetu i da to, &nbsp;kako kaže, govori o našem kredibilitetu, ali i uspehu naših reformi. 	
"Ovaj projekat je simbol na koji način možemo da pomognemo našim lokalnim samoupravama, kako da podignemo kvalitet vazduha i da pokažemo kako se Srbija promenila u nečemu što se zove - zelena agenda", rekao je Mali.&nbsp;
On dodaje da je i ovaj projekat deo programa "Skok u budućnost - Srbija 2027". 	
"Želimo potpuno da promenimo našu zemlju do te godine, da se predstavimo na pravi način kao domaćini najveće svetske manifestacije te godine, ali i da završimo mrežu autoputeva, brzih pruga, fabrike za prečišćavanje voda", poručio je ministar.
Đedović Handanović je rekla da je EBRD jedan od najvažnijih partnera Srbije u energetskoj tranziciji i da se od danas saradnja sa tom institucijom u oblasti OIE proširuje i na oblast daljinskog grejanja. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;	
"Ako želimo da imamo održivu energetiku i manje zagađenja, nije dovoljno da samo proizvodnja električne energije bude iz čistih izvora, jednako je važno da ulažemo i u modernizaciju toplana i da ulažemo u čistije izvore toplotne energije što ovim projektom i postižemo", rekla je ministarka. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;	
Podsetila je da se u prethodnom periodu radilo na uvođenju biomase u sisteme daljinskog grejanja. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;	
"Kroz ovaj projekat toplane u Srbiji počeće da koriste i solarne kolektore, toplotne pumpe, otpadnu toplotu, geotermalne izvore, uz prateću modernizaciju toplovodne mreže", rekla je Đedović Handanović. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Ministarka kao primer navodi Bogatić, gde će se umesto kotlarnice na ugalj preći na korišćenje geotermalne energije. &nbsp;	
"U Novom Pazaru umesto uglja uvodi se toplotna pumpa koja koristi otpadnu toplotu iz vodovoda. U Kruševcu toplotna pumpa će omogućiti da se otpadna toplota iz sistema za prečišćavanje otpadnih voda iskoristi u sistemu daljinskog grejanja", rekla je ministarka, naglasivši da će projekti doprineti udvostručenju proizvodnje toplotne energije iz OIE. &nbsp;&nbsp;&nbsp;&nbsp;
Predsednica EBRD-a Odil Reno-Baso ističe da projekat ima za cilj transformaciju sistema daljinskog grejanja u Srbiji. 	
"S obzirom na trenutnu zavisnost sistema daljinskog grejanja u Srbiji od fosilnih goriva i njihovu značajnu energetsku neefikasnost, ovaj projekat označava prekretnicu u poboljšanju kvaliteta životne sredine i povećanju energetske bezbednosti Srbije. Pored toga, lokalne zajednice će u mnogome unaprediti kvalitet života, naročito u zimskim mesecima kada je zagađenje vazduha usled korišćenja fosilnih goriva izuzetno veliko", navela je ona. 	
Ukupna vrednost projekta "Obnovljivi izvori energije u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji - Faza 1" iznosi 40,5 miliona evra, od čega 10,5 miliona evra čine bespovratna sredstva. 	
Potpisivanju su prisustvovali predstavnica Delegacije EU Elvira Angulo Rodrigez, ambasador Švajcarske Urs Šmid, kao i ambasador Austrije Kristijan Ebner. 	
Takođe, tokom posete predsednice EBRD Srbiji, potpisan je i Sporazum o donaciji između Ministarstva rudarstva i energetike i EBRD o tehničkoj pomoći Upravi za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti. &nbsp;	
Đedović Handanović navodi da će donacija od 2,35 miliona evra, koju je obezbedila EU biti iskorišćena za povećanje kapaciteta Uprave, koja sprovodi Program dodele subvencija za energetsku sanaciju javnih objekata u Srbiji, a ima i važnu ulogu u podršci građanima da povećaju energetsku efikasnost u svojim domaćinstvima.&nbsp;
"Uz podršku Uprave dodeljene su subvencije za više od 30.000 domaćinstava, a sanirano je i 165 objekata od javnog značaja. Samo prošle godine subvencionisali smo sanaciju 21 škole, vrtića, kulturnih centara u isto toliko gradova i opština. Ove godine smo dobili dvostruko veći broj prijava za javne objekte, tačnije ukupno 48 prijava, budući da su u budžetu Republike Srbije za ove namene obezbeđena dva puta veća sredstva", navela je ministarka.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Siniša Mali

Mali i Đedović potpisali sporazume sa EBRD za uvođenje obnovljivih izvora energije u deset domaćih toplana

Mali i Đedović potpisali sporazume sa EBRD za uvođenje obnovljivih izvora energije u deset domaćih toplana

Tagovi: