Komitet UN za ljudska prava: Zabrinutost zbog izbornih neregularnosti i govora mržnje u Srbiji
U izveštaju o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (ICCPR) u Srbiji, Komitet UN za ljudska prava navodi da je zabrinut zbog izveštaja koji ukazuju na, kako navode, nepravilnosti na pralamentarnim i lokalnim izborima održanim 17. decembra 2023. godine.
"To uključuje zloupotrebu javnih resursa, zastrašivanje i pritisak na birače, uključujući slučajeve kupovine glasova, kršenje tajnosti glasanja, tzv. porodično glasanje, manipulaciju glasačkim kutijama i falsifikovanje potpisa i izjava podrške birača u kontekstu registracije izbornih lista“, navodi se u dokumentu.
Kako dodaju Komitet "žali zbog nedostatka informacija koje je država pružila u vezi sa ovim pitanjem, uključujući informacije o istragama u vezi sa krivičnim prijavama podnetim tužilaštvu i pritužbama upućenim Ustavnom sudu.“
Komitet UN za ljudska prava preporučuje da institucije sprovedu temeljnu i nezavisnu istragu svih optužbi za nepravilnosti, da spreči zastrašivanje i pritisak na birače uključujući zaposlene u javnim i državnim institucijama i preduzećima, da usvoji transparentniji proces provere izbornih lista, sistematski proveravajući validnost izjava podrške birača, kao i da ojača nadzor nad finansiranjem kampanje.
Kada je reč o merama protiv korupcije, Komitet navodi da je zabrinut zbog nedostatka informacija o slučajevima koji uključuju korupciju visokih javnih funkcionera i političara, kao i izveštajima koji ukazuju da su osuđujuće presude visoko rangiranih funkcionera retke.
"Država bi trebalo da ojača primenu svog pravnog okvira za borbu protiv korupcije preduzimanjem odgovarajućih mera podrške istrazi i gonjenju svih slučajeva korupcije, posebno korupcije visokih javnih funkcionera i političara, uključujući jačanje mandata, osoblja i nezavisnosti Agencije za sprečavanje korupcije i drugih relevantnih tela“, navodi se u izveštaju.
Komitet navodi i da je zabrinut zbog kontinuirane prisutnosti govora mržnje u javnom diskursu, kako na internetu tako i u tradicionalnim medijima, uključujući političare i visoke zvaničnike, posebno prema novinarima, Romima i drugim etničkim ili nacionalnim manjinama, kao i prema LGBT osobama.
Dodaje se da kada su u pitanju prava LGBT osoba da je Komitet UN za ljudska prava zabrinut zbog odsustva pravnog okvira koji reguliše prava i obaveze proizašle iz partnerskih odnosa istopolnih parova.
Navodi se i da romska zajednica, posebno interno raseljeni Romi koji žive u neformalnim naseljima, i dalje pati od visoke stope siromaštva i isključenosti.
"Uprkos naporima države članovi romske zajednice i dalje trpe od značajne diskriminacije i marginalizacije. . Iako priznajući relevantne korake preduzete radi poboljšanja nivoa učešća Roma u javnom i političkom životu, Komitet je takođe zabrinut zbog izveštaja da romska zajednica nije dovoljno i značajno učestvovala u razvoju strategije za Rome i odgovarajućeg plana usvojenog 2022. godine“, navodi se u izveštaju.
Komitet preporučuje da država ojača svoje napore u prevenciji, gonjenju i, ako se osude, kažnjavanju slučajeva rodno zasnovanog nasilja nad ženama, uključujući mere za podsticanje prijavljivanja takvih zločina i ciljane mere za žene koje su posebno ranjive kao što su Romkinje i devojčice, žene sa invaliditetom i starije žene.
U dokumentu se navodi da je Komitet zabrinut zbog toga što tužioci nemaju većinu glasova u novoosnovanom Visokom savetu tužilaštva, što, kako se navode, može ugroziti njegovu nezavisnost.
Komitet navodi da ne postoji dovoljni medijski pluralizam.
"Komitet takođe izražava zabrinutost zbog prijavljenog porasta zastrašivanja, kampanja difamacije i napada na branioce ljudskih prava, aktiviste, lidera opozicije i novinare, uključujući putem strategijskih i neosnovanih tužbi, kao i zastrašujuće korišćenje zakonodavstva o sprečavanju pranja novca radi izvlačenja osetljivih informacija od organizacija civilnog društva i medija u kontekstu takozvanog "slučaja Liste" u julu 2020. godine“, navodi se u izveštaju.
Dodaje se da je Komitet posebno zabrinut zbog nekažnjivosti za mnoge takve akte, uključujući ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
CRTA o izveštaju Komiteta UN za ljudska prava: Hitno preduzeti istragu izbornih neregularnosti
Nevladina organizacija CRTA još jednom je pozvala najviše institucije države Srbije da hitno preduzmu istragu svih navoda o izbornim neregularnostima zbog kojih je, kako je navela, zabrinutost izrazio Komitet Ujedinjenih nacija (UN) za ljudska prava.
CRTA je ocenila da je Komitet UN za ljudska prava "uputio ozbiljnu kritiku vlastima u Srbiji, ukazujući na činjenicu da država nije pružila dovoljno informacija o postupanju tužilaštva i Ustavnog suda povodom krivičnih dela vezanih za prošlogodišnje izbore, o kojima, kako to telo ocenjuje, postoje verodostojni izveštaji".
"O opravdanosti primedbi Komiteta UN za ljudska prava govori i činjenica da je pre dve nedelje Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo da odbacuje krivičnu prijavu protiv direktora Beogradske arene Gorana Grbovića. Prijava za zloupotrebu službenog položaja protiv Grbovića odnosi se na korišćenje Beogradske arene za okupljanje lica koja nisu stanovnici Beograda, a u svrhu nezakonitog glasanja na beogradskim izborima", navodi CRTA u saopštenju.
Problem nekažnjivosti za kršenje zakona u izbornom procesu, na koji telo UN ukazuje, jasno se ogleda u obrazloženju beogradskog Višeg javnog tužilaštva da ne postoje "nikakvi konkretni dokazi" da je Beogradska arena bila "mesto gde su se skupljala i odakle su ka biralištima prevožena lica koja su dolazila sa područja izvan Srbije", ukazuje CRTA.
"Ne ulazeći u to kakve dokaze je podnosilac konkretne prijave uputio tužilaštvu, zastrašujući je cinizam s kojim tužilaštvo beži od odgovornosti, praveći se da ne zna za mnogobrojne dokaze o organizovanim migracijama birača, koji su već mesecima prisutni u javnosti, a precizno su izneti i u završnom izveštaju Posmatračke misije CRTA", navela je ta organizacija.
U saopštenju se dodaje da CRTA, kao i Komitet UN za ljudska prava, "još jednom poziva najviše institucije države da hitno preduzmu istragu svih navoda o izbornim neregularnostima, da spreče pritiske na birače i omoguće uspostavljanje jasne granice između uloga države i vladajuće partije u izborima".
Izvor: Insajder, Beta