<article>U saopštenju Izvršnog odbora SANU povodom najava mogućeg rušenja najvećeg dela objekata i prenameni zemljišta Beogradskog sajma, navodi se da je Sajam, zbog urbanističkog i arhitektonskog rešenja, lepote, funkcionalnosti i impozantnosti, bez sumnje, jedno od najvrednijih dela srpske arhitekture i graditeljstva.  Hala 1 Beogradskog sajma je zbog svojih arhitektonskih rešenja i načina izgradnje proglašena za nepokretno kulturno dobro, kao spomenik kulture, piše u saopštenju koje je Izvršni odbor SANU usvojio na predlog Odeljenja tehničkih nauka i uz podršku Odeljenja umetnosti.  Navodeći da Beogradski sajam organizuje brojne sajamske manifestacije, među kojima je Sajam knjiga, koji se organizuje neprekidno od 1957. godine, SANU ukazuje da je Sajam imao izuzetno značajnu ulogu u kriznim situacijama i nedavnim pandemijama. "Posebnu simboliku predstavlja činjenica da budući inženjeri i graditelji Srbije, svršeni srednjoškolci, polažu prijemne ispite za tehničke fakultete u objektima koji svojom lepotom i funkcionalnošću ukazuju na moguće domete inženjerske struke", ističe se u saopštenju.  Izvršni odbor SANU je podsetio da je Beogradski sajam planiran, projektovan i izgrađen samo 12 godina posle završetka Drugog svetskog rata, a da su projektanti bili akademici Milorad Pantović i Branko Žeželj i inženjer Milan Krstić.  Akademik Pantović, profesor Arhitektonskog fakulteta, učenik Le Korbizjea, usavršavao se, posle beogradskih studija, u Berlinu, Parizu, Londonu i Njujorku, učestvujući na velikom broju značajnih arhitektonskih projekata koji su obeležili dvadeseti vek.  Akademik Žeželj, inženjer, i profesor, predavač na univerzitetima u Londonu, Moskvi, Njujorku, Milanu, Parizu, Pragu i Rimu, osnivač je Opitne stanice za prednapregnuti beton u Jugoslaviji. Po njegovoj tehnologiji građen je veliki broj mostova u svetu.  U Srbiji su pored, Beogradskog sajma, njegova najznačajnija graditeljska dela Žeželjev most u Novom Sadu, srušen u NATO bombardovanju i most kod Beške dužine 2.250 metara.  Projektujući Beogradski sajam, arhitekta Pantović i inženjeri Žeželj i Krstić su dali nemerljiv doprinos srpskoj, jugoslovenskoj i svetskoj arhitekturi i graditeljstvu, ističe Izvršni odbor SANU i dodaje da je Sajam otvoren 23. avgusta 1957, a da je prva manifestacija bio Sajam tehnike, sa više od milion posetilaca, dok je već posle godinu dana, iz studija smeštenog na Sajmu, TV Beograd emitovala svoju prvu emisiju.Izvor: FoNet</article>

U saopštenju Izvršnog odbora SANU povodom najava mogućeg rušenja najvećeg dela objekata i prenameni zemljišta Beogradskog sajma, navodi se da je Sajam, zbog urbanističkog i arhitektonskog rešenja, lepote, funkcionalnosti i impozantnosti, bez sumnje, jedno od najvrednijih dela srpske arhitekture i graditeljstva. &nbsp;
Hala 1 Beogradskog sajma je zbog svojih arhitektonskih rešenja i načina izgradnje proglašena za nepokretno kulturno dobro, kao spomenik kulture, piše u saopštenju koje je Izvršni odbor SANU usvojio na predlog Odeljenja tehničkih nauka i uz podršku Odeljenja umetnosti. &nbsp;
Navodeći da Beogradski sajam organizuje brojne sajamske manifestacije, među kojima je Sajam knjiga, koji se organizuje neprekidno od 1957. godine, SANU ukazuje da je Sajam imao izuzetno značajnu ulogu u kriznim situacijama i nedavnim pandemijama.&nbsp;
"Posebnu simboliku predstavlja činjenica da budući inženjeri i graditelji Srbije, svršeni srednjoškolci, polažu prijemne ispite za tehničke fakultete u objektima koji svojom lepotom i funkcionalnošću ukazuju na moguće domete inženjerske struke", ističe se u saopštenju. &nbsp;
Izvršni odbor SANU je podsetio da je Beogradski sajam planiran, projektovan i izgrađen samo 12 godina posle završetka Drugog svetskog rata, a da su projektanti bili akademici Milorad Pantović i Branko Žeželj i inženjer Milan Krstić. &nbsp;
Akademik Pantović, profesor Arhitektonskog fakulteta, učenik Le Korbizjea, usavršavao se, posle beogradskih studija, u Berlinu, Parizu, Londonu i Njujorku, učestvujući na velikom broju značajnih arhitektonskih projekata koji su obeležili dvadeseti vek. &nbsp;
Akademik Žeželj, inženjer, i profesor, predavač na univerzitetima u Londonu, Moskvi, Njujorku, Milanu, Parizu, Pragu i Rimu, osnivač je Opitne stanice za prednapregnuti beton u Jugoslaviji. Po njegovoj tehnologiji građen je veliki broj mostova u svetu. &nbsp;
U Srbiji su pored, Beogradskog sajma, njegova najznačajnija graditeljska dela Žeželjev most u Novom Sadu, srušen u NATO bombardovanju i most kod Beške dužine 2.250 metara. &nbsp;
Projektujući Beogradski sajam, arhitekta Pantović i inženjeri Žeželj i Krstić su dali nemerljiv doprinos srpskoj, jugoslovenskoj i svetskoj arhitekturi i graditeljstvu, ističe Izvršni odbor SANU i dodaje da je Sajam otvoren 23. avgusta 1957, a da je prva manifestacija bio Sajam tehnike, sa više od milion posetilaca, dok je već posle godinu dana, iz studija smeštenog na Sajmu, TV Beograd emitovala svoju prvu emisiju.
Izvor: FoNet

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Beogradski sajam

Izvršni odbor SANU: Sačuvati Beogradski sajam kao arhitektonsku celinu

DEACTIVATED-EmisijeTags

englishNavigation

FooterEnglish

Footer

mainNavigation

Info

Arhiva

footerPrim

Izvršni odbor SANU: Sačuvati Beogradski sajam kao arhitektonsku celinu

Tagovi: