<article>To se navodi u novom Godišnjem izveštaju o primeni presuda <a href="https://insajder.net/teme/evropski-sud-za-ljudska-prava-poslednja-instanca-za-eventualne-zalbe-za-izborne-neregularnosti-video">Evropskog suda za ljudska prava </a>koji sadrži statističke podatke po zemljama o broju novih, nerešenih i zatvorenih predmeta, kao i detalje o značajnim kretanjima u procesu implementacije.Od ukupno 1.043 novih slučajeva prosleđenih Komitetu tokom 2023, što predstavlja blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, najviše ih je bilo iz Ukrajine -125, na drugom mestu su Italija i Rumunija sa po 87, treći je Azerbejdžan sa 84, a četvrta Turska sa 78.U delu Godišnjeg izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi se da je tokom prošle godine Srbija smanjila broj nerešenih predmeta. Srbija je 31. decembra 2023. imala 77 predmeta na čekanju za izvršenje, u poređenju sa 97 u 2022.Nerešenih slučajeva koji čekaju duže od pet godina bilo je šest.Ukupan broj nerešnih slučajeva pred Sudom prošle godine je bio 3.819 što je blagi porast na prethodnu godinu kada ih je bilo 3.760, a zemlje sa najvećim brojem nerešenih slučajeva su Ukarjina, Rumunija, Turska, Azerbejdžan i Italija.Po broju zatvorenih slučajeva Srbija je na četvrtom mestu. Od 96 takvih slučajeva, 92 su bili "vodeći slučajevi" a četiri ponovljeni, navodi se u izveštaju.Više rešenih slučajeva u 2023. od Srbije imali su Mađarska - 123, Rumunija - 121 i Turska - 111 a na petom emstu je Ukrajina sa 75.Ukupan broj zatvorenih slučajeva prošle godine bio je 982 što je porast u odnosu na prethodnu godinu.Kada je reč o poštovanju rokova isplate "pravedne naknade" podnosiocima predstavki koju je odredio Evropski sud, od 996 isplata tokom 2023. kao rezultat presuda Evropskog suda za ljudska prava, 696 (69,9 odsto) je izvršeno u roku.Potvrda plaćanja čekala se krajem 2023. za 1.128 slučajeva, od čega za 690 slučajeva čekalo duže od šest meseci.Kada je reč o Srbiji, potvrda o isplati "pravedne satisfakcije" čekala se u 52 slučaja, 42 uplate su izvršene u roku i 39 van roka.Globalno, u poslednjem Godišnjem izveštaju Komiteta ministara SE konstatuje se napredak u primeni odluka Evropskog suda za ljudska prava 2023. godine, uz naglasak da i dalje postoje bitni izazovi.Između ostalog ističe se veće angažovanje u procesu implementacije i država članica i civilnog društva u 2023. Zemlje članice podnele su rekordan broj akcionih planova i akcionih izveštaja, a broj podnesaka organizacija civilnog društva i nacionalnih institucija za ljudska prava nastavio je da rastu.Dodaje se, međutim, da nastavljena agresija Rusije na Ukrajinu i dalje ima veliki uticaj na sistem, ozbiljno utičući na kapacitet Ukrajine da brzo sprovodi presude Suda.Zahvaljujući svojoj odlučnosti i tesnoj saradnji sa SE, Ukrajina je ipak uspela da zatvori 75 slučajeva 2023. godine. Nasuprot tome, nije zabeležen napredak ni u jednom od nerešenih predmeta protiv Ruske Federacije, kojih je 2.566 što čini 40 odsto ukupnog broja nerešenih predmeta.Komitet ministara usvojio je konkretnu strategiju za postupanje u tim slučajevima 2023. godine, koja posebno uključuje pojačanu saradnju sa UN i civilnim društvom.U izveštaju se takođe naglašava jasna potreba da države članice dodatno ojačaju svoje domaće kapacitete za sprovođenje odluka Suda, kao što je naglašeno u Deklaraciji iz Rejkjavika usvojenoj na Samitu šefova država i vlada Saveta Evrope u maju 2023. Izvor: Beta</article>

To se navodi u novom Godišnjem izveštaju o primeni presuda <a href="https://insajder.net/teme/evropski-sud-za-ljudska-prava-poslednja-instanca-za-eventualne-zalbe-za-izborne-neregularnosti-video">Evropskog suda za ljudska prava </a>koji sadrži statističke podatke po zemljama o broju novih, nerešenih i zatvorenih predmeta, kao i detalje o značajnim kretanjima u procesu implementacije.
Od ukupno 1.043 novih slučajeva prosleđenih Komitetu tokom 2023, što predstavlja blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, najviše ih je bilo iz Ukrajine -125, na drugom mestu su Italija i Rumunija sa po 87, treći je Azerbejdžan sa 84, a četvrta Turska sa 78.
U delu Godišnjeg izveštaja koji se odnosi na Srbiju navodi se da je tokom prošle godine Srbija smanjila broj nerešenih predmeta. Srbija je 31. decembra 2023. imala 77 predmeta na čekanju za izvršenje, u poređenju sa 97 u 2022.
Nerešenih slučajeva koji čekaju duže od pet godina bilo je šest.
Ukupan broj nerešnih slučajeva pred Sudom prošle godine je bio 3.819 što je blagi porast na prethodnu godinu kada ih je bilo 3.760, a zemlje sa najvećim brojem nerešenih slučajeva su Ukarjina, Rumunija, Turska, Azerbejdžan i Italija.
Po broju zatvorenih slučajeva Srbija je na četvrtom mestu. Od 96 takvih slučajeva, 92 su bili "vodeći slučajevi" a četiri ponovljeni, navodi se u izveštaju.
Više rešenih slučajeva u 2023. od Srbije imali su Mađarska - 123, Rumunija - 121 i Turska - 111 a na petom emstu je Ukrajina sa 75.
Ukupan broj zatvorenih slučajeva prošle godine bio je 982 što je porast u odnosu na prethodnu godinu.
Kada je reč o poštovanju rokova isplate "pravedne naknade" podnosiocima predstavki koju je odredio Evropski sud, od 996 isplata tokom 2023. kao rezultat presuda Evropskog suda za ljudska prava, 696 (69,9 odsto) je izvršeno u roku.
Potvrda plaćanja čekala se krajem 2023. za 1.128 slučajeva, od čega za 690 slučajeva čekalo duže od šest meseci.
Kada je reč o Srbiji, potvrda o isplati "pravedne satisfakcije" čekala se u 52 slučaja, 42 uplate su izvršene u roku i 39 van roka.
Globalno, u poslednjem Godišnjem izveštaju Komiteta ministara SE konstatuje se napredak u primeni odluka Evropskog suda za ljudska prava 2023. godine, uz naglasak da i dalje postoje bitni izazovi.
Između ostalog ističe se veće angažovanje u procesu implementacije i država članica i civilnog društva u 2023. Zemlje članice podnele su rekordan broj akcionih planova i akcionih izveštaja, a broj podnesaka organizacija civilnog društva i nacionalnih institucija za ljudska prava nastavio je da rastu.
Dodaje se, međutim, da nastavljena agresija Rusije na Ukrajinu i dalje ima veliki uticaj na sistem, ozbiljno utičući na kapacitet Ukrajine da brzo sprovodi presude Suda.
Zahvaljujući svojoj odlučnosti i tesnoj saradnji sa SE, Ukrajina je ipak uspela da zatvori 75 slučajeva 2023. godine. Nasuprot tome, nije zabeležen napredak ni u jednom od nerešenih predmeta protiv Ruske Federacije, kojih je 2.566 što čini 40 odsto ukupnog broja nerešenih predmeta.
Komitet ministara usvojio je konkretnu strategiju za postupanje u tim slučajevima 2023. godine, koja posebno uključuje pojačanu saradnju sa UN i civilnim društvom.
U izveštaju se takođe naglašava jasna potreba da države članice dodatno ojačaju svoje domaće kapacitete za sprovođenje odluka Suda, kao što je naglašeno u Deklaraciji iz Rejkjavika usvojenoj na Samitu šefova država i vlada Saveta Evrope u maju 2023. 
 
 Izvor: Beta

Prenosimo

Sedište Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. Foto: CherryX/CC 3.0

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Izveštaj

Savet Evrope

Izveštaj o primeni presuda Evropskog suda za ljudska prava: Srbija peta po novih slučajeva

Izveštaj o primeni presuda Evropskog suda za ljudska prava: Srbija peta po novih slučajeva

Tagovi: