Donald Tramp novi predsednik Sjedinjenih Američkih Država

''Hvala američkom narodu što mi je učinio čast da budem 47. predsednik ove zemlje. Boriću se za svakog građanina, porodice i budućnost, svakim dahom svog tela, neću se odmoriti dok ne budemo predali jaku Ameriku našoj deci koja to zaslužuju'', rekao je Tramp tokom obraćanja svojim pristalicama.

On je naveo da je SAD ''danas ušla u istoriju s razlogom'', rekavši da predviđa da je osvojio najmanje 345 elektorskih glasova. 

''Pobedili smo, pored kolebljivih država, Severne Karoline, Džordžije, Viskonsina, Pensilvanije, i u Mičigenu, Arizoni, Nevadi, Aljasci'', rekao je Tramp. On se zahvalio glasačima na tome što je osvojio i takozvani popularni glas, odnosno najveći broj direktnih glasova birača. 

"'Pomoći ćemo našoj zemlji, da se izleči, njoj je veoma potrebna pomoć'', dodao je Tramp, i ocenio da SAD ulazi u svoje ''zlatno doba''.

Izrazio je zahvalnost kandidatu Republikanaca za potpredsednika SAD Džej Di Vensu, nazvavši ga ''sjajnim tipom'', i naveo da SAD ''ima novu zvezdu'' u milijarderu Ilonu Masku, koji je ranije danas izjavio da će, ako mu Tramp u slučaju izbora poveri neku funkciju, smanjiti broj državnih federalnih agencija.

Tramp se zahvalio svojoj porodici na podršci tokom kampanje.

''Hvala mojoj lepoj (supruzi) Melaniji, koja ima najprodavaniju knjigu u zemlji. Hvala celoj mojoj porodici'', rekao je Tramp.

On se zahvalio glasačima na tome što je osvojio i takozvani popularni glas, odnosno najveći broj direktnih glasova birača.

''Pomoći ćemo našoj zemlji, da se izleči, njoj je veoma potrebna pomoć'', dodao je Tramp, i ocenio da SAD ulazi u svoje ''zlatno doba''.

Vens: Ovo je najveći politički povratak u istoriji SAD

Kandidat republikanske stranke za potpredsednika SAD Džej Di Vens nazvao je danas prednost koju je republikanski kandidat za predsednika SAD Donald Tramp osvojio "najvećim političkim povratkom u istoriji te zemlje".

"Pod vođstvom Donalda Trampa nikada nećemo prestati da se borimo za vaše snove, za budućnost vaše dece i napravićemo najveći ekonomski povratak", rekao je Vens prilikom obraćanja javnosti nakon objavljivanja preliminarnih rezultata u SAD.

On je zahvalio Trampu na poverenju.

Tramp osvojio i Pensilvaniju, došao na korak od pobede na predsedničkim izborima

Tramp došao je na korak od pobede na predsedničkim izborima u SAD pošto je osvojio i Pensilvaniju, još jednu od sedam ključnih saveznih država, objavila je agencija Asošiejted pres.

Posle pobede u Pensilvaniji nad kandidatkinjom demokrata Kamalom Haris, Tramp je povećao broj obezbeđenih elektorskih glasova na 267, tri manje od 270, koliko mu je potrebno za povratak u Belu kuću.

To znači da Tramp za pobedu na izborima treba da osvoji još samo jednu saveznu državu, što će se izvesno desiti, budući da je i Aljaska, koja važi za uporište republikanaca, među onima u kojima još nije proglašen pobednik.

Pensilvanija je treća od sedam "kolebljivih država", posle Severne Karoline i Džordžije, u kojoj su AP i drugi vodeći mediji proglasili Trampa za pobednika.

Ako zadrži Aljasku, što se očekuje, Tramp neće morati da osvoji nijednu od preostale četiri "kolebljive države" (Mičigen, Viskonsin, Arizona, Nevada), a trenutno vodi u svakoj od njih.

Dosadašnjim pobedama Tramp je obezbedio 267 elektorskih glasova, a Haris 214. Za pobedu na izborima potrebno je da kandidat osvoji 270 od 538 elektorskih glasova.

Da bi postala predsednica, Haris mora da pobedi u svim državama u kojima nije proglašen pobednik, što je gotovo nemoguće.

Haris se danas neće obratiti pristalicama

Demokratska kandidatkinja na predsedničkim izborima u SAD Kamala Haris neće se danas obratiti svojim pristalicama  u izbornom štabu na Univerzitetu Haurad, izjavio je jedan od lidera njene kampanje Sedrik Ričmond, dodajući da će se ona obratiti naciji tokom sutrašnjeg dana.

AP je prethodno preneo da je raspoloženje u Harisinom izbornom štabu tokom noći promenjeno iz euforičnog u anksiozno, nakon što su počeli da pristižu rezultati izbora.

Američki Politiko prenosi da su pristalice počele da napuštaju njen izborni štab na Univerzitetu Hauard, a jedna od njih, koja je doputovala iz Konektikata kako bi  prisustvovala eventualnom slavlju rekla je da je veče počelo sa visokim očekivanjima, ali je onda "sve krenulo nizbrdo".

Pored nje više desetina pristalica je takođe napustilo štab, ali nisu bili raspoloženi za izjave.

Tramp pobedio u 26 države, Haris u 17

Prema projekcijama Asošiejted presa, Tramp je do sada pobedio u 26 od 50 saveznih država na predsedničkim izborima u SAD, a Kamala Haris u 17.

Tramp, bivši predsednik, pobedio je u saveznim državama Teksas, Florida, Pensilvanija, Ohajo, Džordžija, Severna Karolina, Indijana, Tenesi, Kentaki, Južna Karolina, Misuri, Alabama, Luizijana, Ajova, Kanzas, Arkanzas, Oklahoma, Ajdaho, Juta, Montana, Severna Dakota, Južna Dakota, Nebraska, Vajoming, Misisipi i Zapadna Virdžinija.

Haris, potpredsednica SAD, pobedila je u saveznim državama Kalifornija, Njujork, Ilinois, Nju Džersi, Virdžinija, Vašington, Masačusets, Kolorado, Oregon, Merilend, Konektikat, Nju Meksiko, Roud Ajlend, Nju Hempšir, Havaji, Vermont, Delaver, i u Distriktu Kolumbija (glavni grad Vašington).

U Virdžiniji je bila tesna trka, ali je Haris očekivano pobedila u toj državi koja od 2008. većinski glasa za demokrate, iako je do tada decenijama bila republikanska "tvrđava".

Teksas, Florida i Ohajo, ranije uglavnom "kolebljive države" koje su imale znatan uticaj na ishod izbora, ovaj put nemaju takav značaj jer je Tramp u sve tri bio ubedljiv favorit.

Značaj Teksasa i Floride je u tome što su to države sa najvećim brojem stanovnika posle Kalifornije. U Teksasu se bira 40 elektora, a na Floridi 30.

Ohajo se tradicionalno smatra značajnim jer su stanovnici te države Srednjeg Zapada glasali za pobednika na svim predsedničkim izborima od 1900. godine, osim u tri navrata - 1944, 1960. i 2020. godine. Uz to, Ohajo ima i takoreći sudbonosan značaj za republikance pošto nijedan njihov kandidat za više od 150 godina postojanja stranke nije pobedio na predsedničkim izborima bez osvajanja te savezne države.

Glasači se nisu opredeljivali direktno za Haris ili za Trampa, već su birali elektore, demokrate ili republikance, koji u decembru formalno biraju predsednika (elektorski koledž). 

Da bi Kamala Haris ili Donald Tramp bili izabrani, potrebno je da dobiju najmanje 270 od ukupno 538 elektorskih glasova, raspoređenih u 50 saveznih država. Takozvani elektori su pojedinci, najčešće uticajni republikanci ili demokrate koje predlaže stranka, ili ih građani biraju na izborima.

Njihov zadatak je da, posle objavljivanja rezultata u nekoj saveznoj državi, svoj – elektorski glas – daju onom kandidatu koji je osvojio najviše glasova, bez obzira na to da li je republikanac ili demokrata. Broj elektora u nekoj saveznoj državi određuje se u odnosu na njen broj stanovnika, pa ih je tako najviše u Kaliforniji – 54, a najmanje na Aljasci – tri.

Republikanci osvojili većinu u Senatu posle četiri godine

Republikanci su noćas preuzeli kontrolu nad Senatom, gornjim domom Kongresa SAD pošto su osvojili mesta koja su imale demokrate, čime su preoteli većinu u tom telu posle četiri godine.

Fokus je sada okrenut ka demokratskim državama Pensilvanije, Mičigena i Viskonsina sa "plavim zidom" kojim se demokrate bore da zaštite mesta u onim što je preostalo od njihove tanke većine u Senatu.

Na kraju, samo nekoliko sedišta, ili samo jedno, moglo bi da promeni ravnotežu u bilo kojem domu. 

Glasači su rekli da su ekonomija i imigracija glavna pitanja sa kojima se zemlja suočava, ali je budućnost demokratije takođe bila vodeći motiv za mnoge Amerikance koji su glasali na predsedničkim izborima.

AP VoteCast, opsežna anketa na više od 110.000 glasača širom zemlje, otkrila je zemlju zaglibljenu u negativnosti i očajničku za promenom dok su se Amerikanci suočili sa oštrim izborom između bivšeg predsednika Donalda Trampa i potpredsednice Kamale Haris.

Kongres je ključan u održavanju američke tradicije mirnog prenosa predsedničke vlasti. Pre četiri godine, Trampove pristalice upale su na Kapitol, a mnogi republikanci u Kongresu glasali su da blokiraju izbore predsednika Džoa Bajdena. Kongres će ponovo biti pozvan da potvrdi rezultate predsedničkih izbora 2025. godine.

Trke su fokusirane na Njujork i Kaliforniju, gde demokrate pokušavaju da povrate neka od desetak mesta na kojima su republikanci poslednjih godina ostvarili iznenađujuće uspehe sa jakim zakonodavcima koji su pomogli da se partija dovede na vlast.

Ono što je počelo kao slaba trka za kontrolu nad Kongresom, odmah se transformisalo kada je Kamala Haris stupila na mesto Bajdena na vrhu liste, podstičući demokrate masovnim prikupljanjem sredstava i volonterima za koje su zakonodavci rekli da ih podseća na entuzijazam iz Obamine ere iz 2008.

Izbori za poslanike u Predstavničkom domu se održavaju svake dve godine, dok senatori služe duži šestogodišnji mandat. 

Ako oba doma zaista promene partijsku kontrolu, što je moguće, to bi bila retkost u istoiji.

Zapisi pokazuju da ako demokrate preuzmu Dom, a republikanci Senat, to bi bio prvi put da su se oba doma Kongresa okrenule suprotstavljenim političkim partijama.

Izvor: Beta, Tanjug