<article>"Privredni rast Srbije u 2024. je solidan (Vlada ga prognozira na 3,8%) i ne zahteva dodatne fiskalne stimulanse – naročito imajući u vidu da je u prvoj polovini godine domaća tražnja, koju fiskalna ekspanzija stimuliše, rasla znatno brže od rasta BDP-a. S druge strane, inflacija u Srbiji i dalje je među najvećim u Evropi (i pored dosta snažnog usporavanja krajem 2023. i početkom 2024. godine)", saopšteno je iz Fiskalnog saveta.Kako navode, u takvom makroekonomskom okruženju ispravno je bilo ići ka daljem smanjivanju fiskalnog deficita, za šta su u 2024. postojali preduslovi. Ali dodaju da se Vlada opredelila za drugačiju ekonomsku politiku, odnosno za snažno povećanje budžetskih rashoda do kraja godine i posledični rast fiskalnog deficita."Trebalo bi imati u vidu i to da se država trenutno zadužuje po visokim kamatnim stopama. Nepovoljni uslovi zaduživanja Srbije su dodatni važan argument zbog kog Fiskalni savet nepovoljno ocenjuje promenu smera fiskalne politike u predloženom rebalansu", navodi se u oceni Predloga rebalansa.Dodaju i da je dobro to što planirano pogoršanje fiskalnih kretanja, ali da  ipak nema težinu da ugrozi makroekonomsku stabilnost Srbije."Do najvećeg povećanja rashoda došlo je na poziciji investicija, što gotovo u potpunosti mogu da objasne dva projekta (EKSPO 2027 s izgradnjom Nacionalnog stadiona i kupovina 'rafala'). Stavka republičkog budžeta koja je rebalansom najviše uvećana jesu kapitalni rashodi – sa 467 na 570 milijardi dinara, tj. za preko 850 miliona evra. To implicitno znači da su javne investicije na nivou ukupne, konsolidovane 4 države sad povećane na preko 6 milijardi evra u 2024. godini, što je rekord za Srbiju", piše u oceni.Ističu i da predloženi rebalans u pojedinim delovima nije dovoljno transparentan.<h2>"Loša ptaksa hitnog postupka"</h2>"Slično kao u prethodnim godinama, rebalans ne donosi potrebna objašnjenja za mnoge važne promene budžetskih prihoda i rashoda. Iz ugla javnih prihoda dobro bi bilo npr. detaljnije objasniti snažno povećanje vanrednih neporeskih prihoda koji su rebalansom podignuti na skoro 51 mlrd dinara sa inicijalno planiranih 27 milijardi dinara. U Obrazloženju rebalansa navodi se samo jedna rečenica koja ne daje ni kvantitativno ni kvalitativno objašnjenje ove promene", navodi se u oceni.Zaključuju da se ponovo predviđa hitan postupak za usvajanje rebalansa što je, kako kažu "loša praksa s kojom bi trebalo prestati"."Rebalans je poslednji put razmatran i usvojen po redovnoj skupštinskoj proceduri još 2019. godine. Od tad se ustalila loša praksa da se ovaj važan dokument usvaja po hitnom postupku, što ne omogućava dovoljno vremena za pripremu, predlaganje konstruktivnih amandmana i produktivnu skupštinsku raspravu", navode u oceni.Izvor: Insajder</article>

"Privredni rast Srbije u 2024. je solidan (Vlada ga prognozira na 3,8%) i ne zahteva dodatne fiskalne stimulanse – naročito imajući u vidu da je u prvoj polovini godine domaća tražnja, koju fiskalna ekspanzija stimuliše, rasla znatno brže od rasta BDP-a. S druge strane, inflacija u Srbiji i dalje je među najvećim u Evropi (i pored dosta snažnog usporavanja krajem 2023. i početkom 2024. godine)", saopšteno je iz Fiskalnog saveta.
Kako navode, u takvom makroekonomskom okruženju ispravno je bilo ići ka daljem smanjivanju fiskalnog deficita, za šta su u 2024. postojali preduslovi. Ali dodaju da se Vlada opredelila za drugačiju ekonomsku politiku, odnosno za snažno povećanje budžetskih rashoda do kraja godine i posledični rast fiskalnog deficita.
"Trebalo bi imati u vidu i to da se država trenutno zadužuje po visokim kamatnim stopama. Nepovoljni uslovi zaduživanja Srbije su dodatni važan argument zbog kog Fiskalni savet nepovoljno ocenjuje promenu smera fiskalne politike u predloženom rebalansu", navodi se u oceni Predloga rebalansa.
Dodaju i da je dobro to što planirano pogoršanje fiskalnih kretanja, ali da &nbsp;ipak nema težinu da ugrozi makroekonomsku stabilnost Srbije.
"Do najvećeg povećanja rashoda došlo je na poziciji investicija, što gotovo u potpunosti mogu da objasne dva projekta (EKSPO 2027 s izgradnjom Nacionalnog stadiona i kupovina 'rafala'). Stavka republičkog budžeta koja je rebalansom najviše uvećana jesu kapitalni rashodi – sa 467 na 570 milijardi dinara, tj. za preko 850 miliona evra. To implicitno znači da su javne investicije na nivou ukupne, konsolidovane 4 države sad povećane na preko 6 milijardi evra u 2024. godini, što je rekord za Srbiju", piše u oceni.
Ističu i da predloženi rebalans u pojedinim delovima nije dovoljno transparentan.
<h2>"Loša ptaksa hitnog postupka"</h2>
"Slično kao u prethodnim godinama, rebalans ne donosi potrebna objašnjenja za mnoge važne promene budžetskih prihoda i rashoda. Iz ugla javnih prihoda dobro bi bilo npr. detaljnije objasniti snažno povećanje vanrednih neporeskih prihoda koji su rebalansom podignuti na skoro 51 mlrd dinara sa inicijalno planiranih 27 milijardi dinara. U Obrazloženju rebalansa navodi se samo jedna rečenica koja ne daje ni kvantitativno ni kvalitativno objašnjenje ove promene", navodi se u oceni.
Zaključuju da se ponovo predviđa hitan postupak za usvajanje rebalansa što je, kako kažu "loša praksa s kojom bi trebalo prestati".
"Rebalans je poslednji put razmatran i usvojen po redovnoj skupštinskoj proceduri još 2019. godine. Od tad se ustalila loša praksa da se ovaj važan dokument usvaja po hitnom postupku, što ne omogućava dovoljno vremena za pripremu, predlaganje konstruktivnih amandmana i produktivnu skupštinsku raspravu", navode u oceni.
Izvor: Insajder

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Fiskalni savet

Fiskalni savet nepovoljno o rebalansu i promeni smera fiskalne politike: Nepovoljni uslovi zaduživanja Srbije i netransparentan budžet

Fiskalni savet nepovoljno o rebalansu i promeni smera fiskalne politike: Nepovoljni uslovi zaduživanja Srbije i netransparentan budžet

Tagovi: