Evropski parlament usvojio Rezoluciju o Srbiji: Značajne prepreke na putu ka EU (VIDEO)

Rezolucija izvestioca EP za Srbiju Tonina Picule usvojena je sa 419 glasova za, 113 protiv i 88 uzdržanih, na današnjoj sednici u Strazburu.

Izveštaj i Rezolucija Tonina Picule predstavljaju odgovor Evropskog parlamenta na Izveštaje Evropske komisije o Srbiji za 2023. i 2024. godinu, ali takođe uzima u obzir najnovija dešavanja u zemlji, uključujući studentske proteste, koja su, kako se ocenjuje, obeležena zabrinutošću zbog stanja demokratije i vladavine prava.

Izražava se duboka zabrinutost zbog sistemskih problema na koje su ukazali studentski protesti i drugi protesti u Srbiji, kao što su pitanja građanskih sloboda, podele vlasti, korupcije, zaštite životne sredine, institucionalne i finansijske transparentnosti, posebno u vezi s infrastrukturnim projektima, i odgovornosti.

U tekstu se naglašava i da obezbeđivanje nezavisnosti ključnih institucija, uključujući Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i puna primena preporuka Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (OEBS/ODIHR) i tela Saveta Evrope u vezi sa izbornim reformama, kroz transparentan i inkluzivan proces i znatno pre održavanja bilo kojih novih izbora, takođe ostaju od ključnog značaja.

EP potvrđuje da su studentski zahtevi u skladu sa reformama koje se od Srbije očekuju na njenom evropskom putu.

Takođe se konstatuje da masovni protesti održani 15. marta u Beogradu "predstavljaju najveće proteste u savremenoj istoriji Srbije i poziva se na nepristrasnu istragu tvrdnji da je protiv demonstranata korišćena nezakonita tehnologija za kontrolu mase, usled čega je više njih povređeno".

U izveštaju, Picula je naglasio da je Srbija postigla ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju standarda za članstvo u EU. Posebno je ukazao na potrebu za jačanjem vladavine prava, slobode medija, reforme javne uprave i normalizacije odnosa sa Kosovom.

On je juče izjavio da je politička realnost u Srbiji izuzetno složena već duže vreme, a pogotovo u poslednjih šest meseci od pada nadstrešnice u Novom Sadu, koji je postao simbol korupcije.

„Danas raspravljamo o situaciji u državi u kojoj izborno zakonodavstvo ima ozbiljne nedostatke. Mediji uglavnom nisu slobodni i dostupni svima, i u kojoj Regulatorno telo za elektronske medije ne funkcioniše“, rekao je Picula predstavljajući izveštaj o Srbiji u Evropskom parlamentu.

Picula je naveo i da u Srbiji pravosuđe selektivno deli pravdu, a oni koji ukazuju na javne probleme izlažu se napadima.

Pomenuo je da se privatni podaci demonstranata objavljuju javno, protiv njih se koriste ilegalna sredstva koja potom istražuju ruske službe, građani Evropske unije (EU) se proteruju iz zemlje zbog statusa na društvenim mrežama, a zemlje članice EU se optužuju da stoje iza takozvane „obojene revolucije“.

Prema njegovim rečima, Srbija odbija usklađivanje sa geopolitičkim opredeljenjem EU i uvođenje sankcija Rusiji, dok se glasanje u Ujedinjenim nacijama o ratu u Ukrajini opravdava kao greška.

Uprkos određenom napretku, pre svega u području klastera konkurentnosti i inkluzivnog rasta, Srbija se, kako je rekao, još uvek suočava sa velikim preprekama koje mora prevladati.

Izvor: Beta, FoNet