EK podseća Kosovo i Srbiju da su sporazumi iz 2023. deo evropskih integracija

Kosovo je kritikovano zbog nekoordinisanih koraka koji podstiču tenzije na severu i traži se da pokrene proceduru osnivanja Zajednice opština sa srpskom većinom prema evropskom predlogu.

Srbiji se zamera što nije preduzela korake da napadače iz Banjske privede pravdi. Od Srbije se traži da počne da priznaje dokumenta i simbole Kosova

U većini oblasti obuhvaćenih godišnjim Izveštajem o napretku utvrđeno je da je Kosovo još u ranoj fazi priprema i da treba uložiti više napora u reformi, posebno javne administracije da bi se postigao napredak.

U izveštaju je, kako saznaje Koha.net u fokusu proces normalizacije odnosa Kosova i Srbije i sprovođenje obaveza iz dosadašnjih sporazuma u ​​njihovom dijalogu, kao uslov za napredak u integracionim procesima i za finansijsku pomoć.

U nacrtu Izveštaja o napretku i za Kosovo i za Srbiju se podseća da je primena sporazuma već formalno postala sastavni deo procesa evropskih integracija.

"Generalno, Kosovo i Srbija su učestvovali u dijalogu, ali moraju da pokažu ozbiljniju i konstruktivniju posvećenost da unaprede proces normalizacije. Kosovo i Srbija takođe moraju da ulože značajne napore kako bi izbegli postupanje koje ugrožava stabilnost, i retoriku koja nije kompatibilna s dijalogom i pomirenjem", piše u nacrtu Izveštaja o napretku za ovu godinu.

Ukazano je da na proces normalizacije i dalje utiču nedovoljni koraci Srbije da obezbedi odgovornost za napad naoružanih kosovskih Srba na kosovsku policiju 24. septembra 2023. godine u Banjskoj, što predstavlja "najozbiljniju eskalaciju poslednjih godina".

U izveštaju o Srbiji se navodi da EU očekuje od Srbije da "potpuno sarađuje i preduzme neophodne mere za brzo hapšenje i privođenje pravdi počinilaca napada na severu Kosova 2023. godine".

Takođe se u izveštaju za Kosovo i Srbiju ponavlja da Sporazum o putu normalizacije odnosa "ostaje pravno obavezujući i važeći" i da nikakva formalnost ne bi trebalo da bude prepreka napretku u njegovoj primeni.

Ponavlja se da Srbija i Kosovo imaju obavezu da sprovode sve sporazume iz prošlosti i da će neuspeh u tom pogledu, ako ne budu konstruktivni, imati posledice po njihov put ka EU.

U izveštaju se navodi da će "konstruktivnost biti procenjena na osnovu individualnog učinka stranaka".

Tenzije na severu Kosova se ocenjenu kao "visoke".

"Kosovo je više puta preduzimalo aktivnosti koje su suprotne njegovim obavezama iz dijaloga, uključujući i niz policijskih operacija protiv kancelarija koje podržava Srbija na severu", navodi se u izveštaju, navodeći kao primer Uredbu CBK o upotrebi evra i zatvaranja kancelarija banaka i Pošte Srbije na Kosovu.

Izražava se takođe žaljenje jer nisu bili uspešni napori u dijalogu za postizanje prihvatljivog rešenja za obe strane za prevazilaženje problema za ljude na severu Kosova.

I u nacrtu ovog izveštaja Evropska komisija navodi da su povlačenje Srba iz institucija Kosova na severu 2022. godine i bojkot lokalnih izbora izazvali "ozbiljan zastoj" u sprovođenju obaveza iz sporazuma o dijalogu.

Traži se da Kosovo i Srbija poštuju dogovor o učešću u regionalnim inicijativama i da bilateralne nesuglasice ne bude ometaju to njihovo delovanje.

Takođe, od Srbije se traži da spreči ilegalne prelaske administrativne linije i da usmerava samo službene prelaze sa Kosovom.

U piše da se sporazum o katastru i priznavanju diploma ne primenjuje jer ga ne poštuje Srbija.

EU pozdravlja primenu sporazuma o registarskim tablicama vozila i postepeno uklanjanje onih koje je Srbija izdala za gradove na Kosovu, kao i međusobno priznavanje tablica.

Od obe strane se traži da doslednije poštuju dogovor o zvaničnim posetama. Takođe da poštuje sporazume o telekomunikacijama i energetici.

I ovim Izveštajem se ponavlja poziv da Kosovo što pre počne proceduru za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, na osnovu evropskog predloga.

Dok se od Kosova traži da počne proces osnivanja Zajednice, od Srbije se traži da "paralelno ispunjava svoje obaveze iz sporazuma započinjući priznavanje dokumenata, simbola i institucija Kosova".

Od Kosova i Srbije se traži da se konstruktivno obavežu na otvaranje mosta preko reke Ibar u Mitrovici za saobraćaj vozila, ali se ponavlja stav EU da to treba da se uradi u saradnji i koordinaciji sa međunarodnim prisustvom u pogledu bezbednosti.

"Nema napretka u primeni deklaracije o nestalim licima, koja je usvojena u maju 2023. godine. Stranke se ohrabruju da izbegnu politizaciju ovog humanitarnog pitanja i da odmah počnu sa primenom tako što će se, kao prvi korak, dogovoriti o projektni zadatak za zajedničku komisiju koja treba da se formira na osnovu deklaracije" piše u nacrtu dokumenta Evropske komisije.

Pozdravlja se aktivno angažovanje Kosova u "Evropskoj agendi za Plan rasta za Zapadni Balkan".

U nacrtu Izveštaja o napretku se navodi da se pravni okvir za izbore na Kosovu smatra u skladu sa standardima demokratskih izbora, dok je kritikovan rad Skupštine Kosova.

Ovim dokumentom Evropska komisija traži da Skupština Kosova poveća transparentnost i unapredi unutrašnje upravljanje. Takođe bi trebalo da uspostavi elektronsko glasanje i sistem registracije učešća na sastancima.

Izvor: Beta