EK: Odnosi s Rusijom i Kinom otvaraju pitanje strateškog pravca Srbije

U godišnjem izveštaju o Srbiji, koji je deo Paketa proširenja, navodi se da ostaju na snazi preporuke EK iz ranijih godina da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 (konkurentnost i inkluzivni rast) i da je taj klaster tehnički spreman za otvaranje.

Evropska komisija pozvala je Srbiju u nacrtu dokumenta koji treba da bude usvojen danas da unapredi usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, i da izbegava aktivnosti i izjave koje su u suprotnosti s pozicijama spoljne politike EU.

Posle ruske agresije na Ukrajinu, Srbija se uskladila s nekim pozicijama EU u međunarodnim forumima, uključujući Generalnu skupštinu UN, i nastavila je da sarađuje s EU na sprečavanju zaobilaženja sankcija i u pružanju finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini.

"Međutim, i dalje se ne usklađuje ni sa kakvim restriktivnim merama protiv Ruske Federacije i nije se uskladila s većinom izjava Visokog predstavnika o tom pitanju. Održavala je odnose na visokom nivou s Rusijom i intenzivirala odnose s Kinom, što otvara pitanje o strateškom pravcu Srbije", navodi se u izveštaju.

Srbija se poziva da nastavi da jača aktivnosti kako bi se sprečio bilo kakav pokušaj da se teritorija Srbije ili pravna lica registrovana u Srbiji koriste za zaobilaženje restriktivnih mera EU i da uloži kredibilne napore da zatvori prostor za strani uticaj i manipulaciju informacijama, uključujući dezinformacije, kao i da preduzme mere za jačanje otpornosti društva na njih i druge oblike hibridnih pretnji.

U delu izveštaja koji se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku (poglavlje 31), Evropska komisija je ocenila da je Srbija umereno pripremljena u toj oblasti, ali da od prošlogodišnjeg izveštaja nije ostvarila napredak i nije sprovela preporuke.

Obrazac usklađivanja Srbije sa spoljnom politikom EU nije značajno promenjen, a određene aktivnosti i izjave bile su u suprotnosti sa stavovima spoljne politike EU, ocenjuje se.

Kada je u pitanju normalizacija odnosa s Kosovom, EU očekuje od obe strane da primene svoje obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i Implementacionog aneksa iz prošle godine, uključujući osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom.

Od Kosova se očekuje da počne proces koji će dovesti do osnivanja ZSO na osnovu evropskog predloga koji je predstavljen obema stranama 21. oktobra 2023. Predlog je zasnovan na evropskim standardima i najboljim praksama i u potpunosti je u skladu s kosovskim ustavnim okvirom, navela je Komisija i pozvala Srbiju i Kosovo da se bez odlaganja konstruktivno uključe u osnivanje ZSO.

Od Srbije se očekuje da počne da ispunjava svoje obaveze iz Sporazuma paralelno s priznavanjem kosovskih dokumenata, simbola i institucija.

Sporazum je "važeći i pravno obavezujući", navodi se u izveštaju i dodaje da nikakve formalnosti, uključujući one koje se odnose na njegovo usvajanje ili "formalizaciju", ne bi trebalo da stoje na putu napretka u njegovoj primeni.

"Konstruktivnost strana će biti procenjivana isključivo na osnovu njihovog učinka u implementaciji. Normalizacija odnosa ostaje suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka", ističe se u izveštaju.

U dokumentu se ocenjuje da su tenzije na Kosovu i dalje visoke i dodaje da je Kosovo sprovodilo aktivnosti suprotne njegovim obavezama u okviru dijaloga, uključujući policijske operacije protiv kancelarija i službi koje podržava Srbija na severu, usvajanje uredbe Centralne banke Kosova o gotovinskim operacijama kojom se zabranjuju transakcije u bilo kojoj valuti osim evra, kao i zatvaranje kancelarija Banke Poštanske štedionice i Pošte Srbije na severu Kosova.

"EU je više puta izražavala zabrinutost zbog stalnog nedostatka koordinacije Kosova i negativnog uticaja na ljude na terenu, ponovivši da bi akcije mogle dovesti do dalje eskalacije već nestabilne situacije", navodi se u izveštaju.

Evropska komisija je navela da povlačenje kosovskih Srba iz kosovskih institucija u novembru 2022. i bojkot lokalnih izbora na severu Kosova u aprilu 2023. predstavljaju kršenje obaveza Srbije iz dijaloga i ozbiljno nazadovanje Srbije u poštovanju dogovora iz 2013. i 2015.

EU očekuje da Srbija u potpunosti sarađuje i da preduzme sve neophodne mere da uhapsi i brzo privede pravdi počinioce napada u Banjskoj na severu Kosova 2023. godine.

Beograd i Priština se takođe pozivaju da se konstruktivno angažuju na otvaranju mosta u Mitrovici za putnički saobraćaj, a "svaka odluka ili akcija o otvaranju mora biti dogovorena i koordinirana u kontekstu dijaloga i sa bezbednosnim partnerima".

U dokumentu se dodaje da dve strane treba da nastave da primenjuju Sporazume o regionalnom predstavljanju i saradnji, koji omogućavaju učešće Kosova u regionalnim forumima.

"Nijedna strana ne treba da blokira rad regionalnih foruma zbog bilateralnih sporova", navodi se u dokumentu.

Komisija je pozdravila ukidanje tablica s imenima kosovskih gradova koje je izdavala Srbija i međusobno priznavanje registarskih tablica, ali ocenjuje da su potrebni dodatni koraci za potpunu primenu sporazuma o slobodi kretanja.

Beograd i Priština, dodaje se, moraju da dozvole posete glavnih pregovarača druge strane i drugih vladinih zvaničnika kada su najavljene i sprovedene u skladu sa sporazumima, što nije uvek bio slučaj.

U primeni političke deklaracije o nestalim osobama, usvojene u maju 2023, nije bilo napretka, ocenila je EK i pozvala strane da se uzdrže od politizacije u tom humanitarnom pitanju.

"Sve u svemu, Srbija i Kosovo su učestvovali u dijalogu, ali moraju da pokažu ozbiljniju i konstruktivniju posvećenost unapređenju procesa normalizacije. Srbija i Kosovo takođe treba da ulože dodatne značajne napore da izbegnu akcije koje podrivaju stabilnost i retoriku koja ne vodi dijalogu i pomirenju", zaključila je EK.

Iako srpska vlada i dalje članstvo u EU navodi kao svoj strateški cilj, Komisija ocenjuje da su prevremeni izbori i prekid u funkcionisanju vlade i parlamenta usporili napredak u reformama.

"Potrebni su snažna politička volja, efikasno planiranje i koordinacija politika, zajedno sa dovoljno ljudskih i finansijskih resursa za pristupanje EU u svim uključenim institucijama kako bi Srbija ubrzala rad na ispunjavanju ciljeva za pristupne pregovore s EU", navodi se u izveštaju.

Prioritet je da srpske vlasti, dodaje se, preuzmu mnogo veću odgovornost za proaktivnu i objektivnu komunikaciju o pristupnom procesu Srbije i o EU koja je "daleko glavni politički i ekonomski partner Srbije", kao i za borbu protiv dezinformacija u nacionalnim u nacionalnim medijima.

Izvor: Beta