Đurđević: Potrebno oko 1.000 milijardi dolara za prilagođavanje na klimatske promene

"Klimatske promene su već toliko uzele maha da ostavljaju štete i gubitke koji su trajni. U tom smislu vodiće se i razgovor o tome kako nadoknaditi štete zemljama koje su pretrpele trajne gubitke", rekao je Đurđević za Tanjug, povodom klimatskog samita COP29 koji će se 11. novembra održati u Bakuu.

On dodaje da 1.000 milijardi dolara deluje mnogo, ali da je to jedan odsto globalnog BDP-a ili godišnji budžet američke vojske, a navodi i da je tokom 2023. godine u svetu za vojne operacije potrošeno 2.500 milijardi dolara.

Kako je rekao, ta suma je dostižna, ali je pitanje da li postoji politička volja da se tolika sredstva rezervišu za klimatske procese.

"Očigledno, čovečanstvo ima toliko para na raspolaganju, samo je pitanje kako će da usmeri taj novac. Političari koji usmeravaju budžete, finansije i investicije očigledno i dalje ne prepoznaju klimatske promene kao temu u koju treba uložiti ta sredstva, nego su neke druge teme očigledno važnije", naveo je Đurđević.

Što se tiče smanjenja emisije štetnih gasova, klimatolog ističe da je nepovoljna situacija to što se pregovori dešavaju u Azerbejdžanu, a prošli put u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, u zemljama čija ekonomija zavisi od fosilnih goriva.

"Imamo vesti da neki od rukovodećih ljudi ovog sastanka sve vreme pregovaraju sa naftnim industrijama kako da naftna industrija prođe što blaže. Na prethodnom sastanku u Emiratima, predsedavajući sastanka bio je izvršni direktor najveće naftne kompanije te zemlje", naveo je Đurđević.

Dodao je i da odsustvo lidera SAD-a, Brazila i Kine obeshrabruje postizanje dogovora na samitu.

Govoreći o sporazumu zemalja sveta o smanjenju upotrebe fosilnih goriva, Đurđević je rekao da nije ostvaren veliki pomak, kao i da pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD-u pokazuje da stvari ne idu u dobrom smeru, s obzirom na Trampovu povezanost sa industrijom fosilnih goriva.

"Industrija fosilnih goriva finansirala je njegovu kampanju, dok je jedna od poruka njegove kampanje bila da će ukloniti sve zabrane kada je reč o pronalasku novih nalazišta nafte i gasa u Americi", kaže Đurđević i podseća da je Tramp, u svom prvom mandatu, izašao iz Pariskog sporazuma.

Prema izveštaju Ujedinjenih nacija, planeta će se zagrejati za 2,6 stepeni Celzijusa, a Đurđević kaže da ni istraživači ne veruju da će se ispuniti granica od 1,5 stepeni koja stoji u Pariskom sporazumu o klimatskim promenama.

"Ne vidimo da globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte postaju manje", kazao je Đurđević.

On je dodao da je 2023. godine emitovano više gasova nego 2022. godine, kao i da su očekivanja da te emisije ove godine ostanu na identičnom nivou kao prethodne.

"Vesti nisu dobre. Možemo da očekujemo da će problem sa klimatskim promenama da eskalira. Poplave koje smo nedavno videli u centralnoj Evropi ili u našem susedstvu biće još drastičnije. Leto koje je bilo ekstremno toplo. Takve stvari će eskalirati i, u tom smislu, ne treba da se radujemo budućnosti", rekao je klimatolog.

On ipak smatra da ima šanse, ali da su od političkih odluka veća nada to što drastično pojeftinjuju sve tehnologije koje se tiču obnovljivih izvora energije.

"Padaju cene solarnih panela, vetrogeneratora, a sistemi za proizvodnju tečnog vodika postaju sve više naša realnost. U toj oblasti stvari se menjaju na bolje, idu u dobrom pravcu i može se čak očekivati da ekonomija obnovljivih izvora energije pobedi nepovoljnu situaciju kada su u pitanju političke odluke", rekao je Đurđević.

Na pitanje šta očekuje od dvonedeljnog klimatskog samita, ocenio je da će se krajnji rezultat znati dan ili dva posle završetka samita.

"Uglavnom se pronađe neko srednje rešenje koje je u prošlosti značilo ostvarivanje ciljeva, ali sa nekim zaostatkom. Ja sam nekoliko puta pokušao da ukažem da taj zaostatak koji nam se nakuplja godinama unazad vodi ka tome da glavni ciljevi ostaju neispunjeni", zaključio je Đurđević.

Izvor: Tanjug