<article>Socijalna radnica i direktorka Centra za socijalni rad Apatin Nikolina Sučević ističe da je polazna osnova svake strategije ili inicijative unapređivanje položaja korisnika socijalne zaštite i zato tvrdi da je neophodno da se u izradu Strategije uključi što veći broj ljudi iz ustanova socijalne zaštite i centara za socijalni rad, ali i iz nevladinih organizacija.Podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu iz 2022. godine pokazali su da je 21 odsto stanovništva bilo u <a href="https://insajder.net/emisije/malevelikeprice/male-velike-price-karta-za-siromastvo">riziku od siromaštva,</a> dok je stopa socijalne isključenosti iznosila 28,5 odsto, a prema podacima UN-a za 2023. godinu oko 800.000 građana Srbije živi ispod linije apsolutnog siromaštva. Ciljevi nove Strategije, prema rečima Dijane Janković iz Društva socijalnih radnika Srbije trebalo bi da budu veća transparentnost, šira participacija, konsultacije sa stručnjacima, poštovanje definisanih faza procesa Zakona o planskom sistemu, analiza finansijskih resura i periodična evaluacija.Ona navodi da je neophodno korišćenje tačnih statističkih podataka i mapiranje novih usluga u sistem socijalne zaštite, definisanje plana delovanja sa jasnim aktivnostima, kao i određivanje vremenskih rokova za njihovo sprovođenje. Sistem socijalne zaštite je, dodaje Janković, blisko povezan i mora sarađivati sa obrazovnim i zdravstvenim sistemom."Državna izdvajanja za socijalne programe su nedovoljna, a poslednja strategija je bila na snazi 2009. godine. Reforma sistema socijalne zaštite sa ciljem poboljšanja usluga i osiguranja socijalne sigurnosti započeta je 2011, ali ona nije do kraja završena. Evropska komisije je 2023. naglasila potrebu za novom strategijom i poboljšanjem kvaliteta socijalnih usluga. Trenutni programi socijalne pomoći imaju stroge kriterijume, a kapaciteti sistema su nedovoljni i procenjuje se da nedostaje 700 do 1.000 zaposlenih stručnih radnika. Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja započelo je 2018. godine izradu nove strategije socijalne zaštite za period od 2019. do 2025. godine, ali ona nije usvojena, što nam ukazuje da petnaest godina sistem socijalne zaštite funkcioniše bez krovnog i vodećeg dokumenta - Strategije", izjavila je Janković.Nova Strategija bi, ističe, bila odgovor na ekonomske izazove sa kojima se suočavaju građani, a o njoj su održane konsultacije sa zainteresovanim stranama, među kojima su bile i organizacije civilnog društva.„Među ciljevima Strategije je smanjenje broja ljuda koji žive u siromaštvu do 2025. godine, kao i povećanje javnih rashoda za socijalnu zaštitu na lokalnom nivou. Međutim, postoji zabrinutost zbog nedostatka konkretnih mera i planova za ostvarivanje ovih ciljeva, imajući u vidu podatke koji ukazuju na rast siromaštva i socijalne nejednakosti", saopštila je Janković.Doc. Dr Suzana Mihajlović sa Odeljenja za socijalnu politiku sa Fakulteta političkih nauka smatra obaveznim povećanje iznosa novčanih naknada za socijalna davanja, jer su materijalna sredstva namenjena korisnicima nedovoljna za život iznad granice siromaštva. Takođe ističe i da su među ključnim problemima zapošljavanje korisnika socijalnih zaštita i rešavanje njihovog stambenog pitanja."U našem društvu postoji velika stigma što se tiče korišćenja prava sistema socijalne zaštite. Mislim da je za rešenje ovog problema bitno da se uključi državni sektor sa kampanjama koje bi stalno podizale svest o siromaštvu i socijalnoj isključenosti, kao i da na lokalnom nivou obeležimo potrebe koje su aktuelne", izjavila je Mihajlović.Uroš Ranđelović, pravni savetnik organizacije A 11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava ističe da samo oko 150.000 ljudi koristi novčane naknade države, a razlog za to su prestrogo postavljeni uslovi za korisnike socijalne zaštite, među kojima je i ona da smeju da poseduju nekretnine.Projekat „Javno zagovaranje za donošenje Strategije socijalne zaštite“ se realizuje u okviru „EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva.Izvor: Insajder</article>

Socijalna radnica i direktorka Centra za socijalni rad Apatin Nikolina Sučević ističe da je polazna osnova svake strategije ili inicijative unapređivanje položaja korisnika socijalne zaštite i zato tvrdi da je neophodno da se u izradu Strategije uključi što veći broj ljudi iz ustanova socijalne zaštite i centara za socijalni rad, ali i iz nevladinih organizacija.
Podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu iz 2022. godine pokazali su da je 21 odsto stanovništva bilo u <a href="https://insajder.net/emisije/malevelikeprice/male-velike-price-karta-za-siromastvo">riziku od siromaštva,</a> dok je stopa socijalne isključenosti iznosila 28,5 odsto, a prema podacima UN-a za 2023. godinu oko 800.000 građana Srbije živi ispod linije apsolutnog siromaštva. 
Ciljevi nove Strategije, prema rečima Dijane Janković iz Društva socijalnih radnika Srbije trebalo bi da budu veća transparentnost, šira participacija, konsultacije sa stručnjacima, poštovanje definisanih faza procesa Zakona o planskom sistemu, analiza finansijskih resura i periodična evaluacija.
Ona navodi da je neophodno korišćenje tačnih statističkih podataka i mapiranje novih usluga u sistem socijalne zaštite, definisanje plana delovanja sa jasnim aktivnostima, kao i određivanje vremenskih rokova za njihovo sprovođenje. Sistem socijalne zaštite je, dodaje Janković, blisko povezan i mora sarađivati sa obrazovnim i zdravstvenim sistemom.
"Državna izdvajanja za socijalne programe su nedovoljna, a poslednja strategija je bila na snazi 2009. godine. Reforma sistema socijalne zaštite sa ciljem poboljšanja usluga i osiguranja socijalne sigurnosti započeta je 2011, ali ona nije do kraja završena. Evropska komisije je 2023. naglasila potrebu za novom strategijom i poboljšanjem kvaliteta socijalnih usluga. Trenutni programi socijalne pomoći imaju stroge kriterijume, a kapaciteti sistema su nedovoljni i procenjuje se da nedostaje 700 do 1.000 zaposlenih stručnih radnika. Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja započelo je 2018. godine izradu nove strategije socijalne zaštite za period od 2019. do 2025. godine, ali ona nije usvojena, što nam ukazuje da petnaest godina sistem socijalne zaštite funkcioniše bez krovnog i vodećeg dokumenta - Strategije", izjavila je Janković.
Nova Strategija bi, ističe, bila odgovor na ekonomske izazove sa kojima se suočavaju građani, a o njoj su održane konsultacije sa zainteresovanim stranama, među kojima su bile i organizacije civilnog društva.
„Među ciljevima Strategije je smanjenje broja ljuda koji žive u siromaštvu do 2025. godine, kao i povećanje javnih rashoda za socijalnu zaštitu na lokalnom nivou. Međutim, postoji zabrinutost zbog nedostatka konkretnih mera i planova za ostvarivanje ovih ciljeva, imajući u vidu podatke koji ukazuju na rast siromaštva i socijalne nejednakosti", saopštila je Janković.
Doc. Dr Suzana Mihajlović sa Odeljenja za socijalnu politiku sa Fakulteta političkih nauka smatra obaveznim povećanje iznosa novčanih naknada za socijalna davanja, jer su materijalna sredstva namenjena korisnicima nedovoljna za život iznad granice siromaštva. Takođe ističe i da su među ključnim problemima zapošljavanje korisnika socijalnih zaštita i rešavanje njihovog stambenog pitanja.
"U našem društvu postoji velika stigma što se tiče korišćenja prava sistema socijalne zaštite. Mislim da je za rešenje ovog problema bitno da se uključi državni sektor sa kampanjama koje bi stalno podizale svest o siromaštvu i socijalnoj isključenosti, kao i da na lokalnom nivou obeležimo potrebe koje su aktuelne", izjavila je Mihajlović.
Uroš Ranđelović, pravni savetnik organizacije A 11 - Inicijativa za ekonomska i socijalna prava ističe da samo oko 150.000 ljudi koristi novčane naknade države, a razlog za to su prestrogo postavljeni uslovi za korisnike socijalne zaštite, među kojima je i ona da smeju da poseduju nekretnine.
Projekat „Javno zagovaranje za donošenje Strategije socijalne zaštite“ se realizuje u okviru „EU Resurs centra za civilno društvo u Srbiji“ koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu s organizacijama civilnog društva.
Izvor: Insajder

Prenosimo

Društvo socijalnih radnika Srbije i udruženje "Sociativa" Foto: Medija centar

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Društvo socijalnih radnika Srbije i udruženje "Sociativa": U Srbiji 800.000 građana ispod linije apsolutnog siromaštva, zemlja bez strategije socijalne zaštite