Deset najvažnijih događaja u regionu u 2023. (VIDEO)

Poraz Mila Đukanovića

Milo Đukanović (61), koji je više od tri decenije dominirao političkom scenom Crne Gore, poražen je u aprilu u drugom krugu predsedničkih izbora od Jakova Milatovića (37), mladog ekonomiste iz političke grupacije u usponu, Pokreta Evropa sad (PES). 

Na izborima je protiv Đukanovića i njegove Demokratske partije socijalista (DPS) na strani Milatovića bila celokupna opozicija. Đukanović je prihvatio poraz, predao vlast i povukao se i sa funkcije predsednika DPS, ostavljajući je mladim kadrovima. 

Usledili su vanredni parlamentarni izbori 11. juna, na kojima je pobedio vanparlamentarni Pokret Evropa sad Milojka Spajića, takođe mladog ekonomiste koji je zajedno sa Milatovićem lansirao popularni paket ekonomskih mera koji je doveo do povećanja zarada. 

Spajić je na izborima osvojio 25 odsto glasova, posle čega su usledili dugi i teški pregovori o formiranju vlade. Nova crnogorska vlada izabrana je u Skupštini 30. oktobra. 

Uprkos protivljenju zapadnih partnera, u vlast su ušle i prosrpske stranke, članice nekadašnjeg Demokratskog fronta, iako je Spajić isključivao takvu mogućnost, a lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić izabran je za predsednika parlamenta.

Suđenje Dodiku

U Sudu Bosne i Hercegovine (BiH) vodi se proces protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, protiv koga je Tužilaštvo BiH 11. avgusta podiglo optužnicu za neizvršavanje odluka visokog predstavnika. 

Dodik je optužen po izmenjenom Krivičnom zakonu BiH, koji je nametnuo visoki predstavnik Kristijan Šmit i prema kojem se za neizvršavanje njegovih odluka krivično odgovara. 

Bila je to iznuđena reakcija na odluku vlasti Republike Srpske da u entitetskom parlamentu usvoje dva zakona, o neizvršavanju odluka Ustavnog suda na teritoriji Republike Srpske i o neobjavljivanju odluka visokog predstavnika u entitetskom Služenom glasniku. 

Šmit je poništio ta dva zakona, ali je Dodik potpisao ukaz o njihovom proglašenju, čime je počinio krivično delo za koje može biti kažnjen do pet godina zatvora i zabranom obavljanja dužnosti. 

Iako osporava legitimitet Šmita, kao i državnog suda i tužilaštva BiH, Dodik se pojavljuje na ročištima, jer mu, u suprotnom, preti privođenje.

Dodik proces naziva "politički montiranim" i "dirigovanim" iz ambasade SAD u BiH, ocenjuje da je to ujedno i "suđenje Republici Srpskoj" i upozorava da će "BiH nestati" ako bude osuđen. 

Dodikova odbrana je dva puta uspela da odloži glavnu raspravu, zahtevajući premeštanje suđenja u Banjaluku, kao i izuzeće Suda BiH i tužilaca koji vode predmet protiv njega.

Finansijski podsticaj Brisela za Zapadni Balkan

Zapadnobalkanskoj šestorci od sredine 2024. sleduju nova sredstva iz Brisela u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija najavila krajem maja, a detaljnije predstavila u oktobru.

Plan je vredan šest milijardi evra, od čega su dve milijarde grantovi, a četiri zajmovi, i obuhvata period 2024-2027. 

Njime se regionu koji stremi Evropskoj uniji unapred nude neke prednosti članstva, ako i on ispuni neke uslove unapred, ali i veća pretpristupna pomoć. 

Plan rasta ima četiri stuba - integraciju u jedinstveno tržište, dublju regionalnu ekonomsku saradnju, ubrzanje fundamentalnih reformi i veću pretpristupnu finansijsku podršku. 

Njegov cilj je ekonomska konvergencija kao ključna u približavanju Zapadnog Balkana Uniji, s obzirom da nivo konvergencije između partnera iz regiona i EU ne napreduje dovoljno brzo (prosečni BDP po stanovniku izražen u kupovnoj moći u regionu je 30-50 odsto proseka EU). 

Vlade iz regiona dobijaće na pola godine određenu sumu, zavisno od sprovedenih reformi, pri čemu će za Srbiju i Kosovo kriterijum biti i ispunjavanje obaveza iz dijaloga. 

Ako neka ekonomija ne sprovede reforme predviđene za period od šest meseci, izgubiće pravo na novac. 

Ekonomija koja sprovede reforme dobiće novac kao podršku budžetu, odnosno sama će odlučiti kako da ga potroši.

Pristupni pregovori sa BiH

Šefovi država i vlada članica EU odlučili su na samitu 14. decembra da pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom otvore kada ta zemlja ispuni kriterijume za članstvo. 

Evropski savet je pozvao Evropsku komisiju da ga do marta 2024. izvesti o stepenu usklađenosti BiH, radi donošenja takve odluke. 

Do poslednjeg dana se spekulisalo da će BiH dobiti otvaranje pristupnih pregovora, iako je holandska vlada ranije saopštila da će biti protiv, pošto je BiH ispunila svega dva od 14 prioriteta iz Mišljenja Evropske komisije.

Posebno je izražena zabrinutost zbog retorike predsednika Republike Srpske Milorada Dodika o secesiji, njegovog kontinuiranog podrivanja državnih institucija, kao i njegovih veza sa Rusijom. 

Predsedavajuća Saveta ministara BiH Borjana Krišto (iz Hrvatske demokratske zajednice BiH) ocenila je da Brisel "nije prepoznao" to što je BiH dala svoj maksimum u sprovođenju reformi, dok je Dodik odluku lidera EU nazvao "vređanjem zdravog razuma i potpunim obesmišljavanjem svih napora u vezi sa delovanjem BiH na putu ka EU".

Dodao je da posle odluke Brisela sa Rusijom "treba sarađivati još više". BiH je u decembru 2022. dobila status kandidata za članstvo u EU, iako u Izveštaju Evropske komisije o toj zemlji nije registrovan gotovo nikakav napredak u oblasti vladavine prava i borbe protiv korupcije.

Bugarski uslov za Skoplje

Evropska unija je na decembarskom samitu EU odložila očekivani početak druge faze pregovora sa Severnom Makedonijom, jer vlada u Skoplju nije uspela da sprovede ustavne izmene za unošenje Bugara u Ustav. 

Ispunjavanje te obaveze, koja je u Pregovarački okvir stavljena na insistiranje Bugarske, sprečila je najveća makedonska opoziciona partija VMRO-DPMNE, bez čijih glasova nema dvotrećinske većine u parlamentu, neophodne za promenu Ustava. 

Severna Makedonija je u julu prošle godine u Briselu počela prvu fazu pregovora sa EU, ali da bi prešla u drugu fazu i počela da otvara poglavlja, mora da unese Bugare u Ustav. 

Za to vladajuća koalicija Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) i Demokratske unije za integraciju (DUI), vodeće partije albanske manjine, nema neophodnu podršku nacionalističke VMRO-DPMNE, koja je čvrsta u stavu da "ne pristaje na bugarski diktat". 

Uz podsticaj evropskih i američkih zvaničnika, ali bez obezbeđene podrške opozicije, vlada Dimitra Kovačevskog je polovinom avgusta u Sobranju započela proces ustavnih izmena, ali ga je ubrzo odložila na neodređeno vreme, odnosno dok ne obezbedi dvotrećinsku većinu.

Grčka koči Albaniju na putu ka EU

Zbog spora oko Fredija Belerija, etničkog Grka koji je izabran za predsednika albanske opštine Himara, ali nije stupio na dužnost pošto je uhapšen, Atina preti da će zaustaviti Tiranu na putu ka EU. 

Beleri je u pritvoru od maja zbog navodne kupovine glasova, nakon što je izabran za gradonačelnika Himare, mesta na jugu Albanije u kojem etnički Grci čine većinu. 

Grčke vlasti zahtevaju da Beleri, koji ima dvojno državljanstvo, položi zakletvu i ostvari politička prava, i tvrde da je reč o političko-administrativnoj odluci, a ne o pitanju nezavisnosti sudstva. 

Položaj i imovinska prava grčke manjine u Albaniji nisu jedino što remeti odnose Atine i Tirane. Odnose kvare i nesuglasice oko razgraničenja pomorskih područja.

Osim toga, dve članice NATO-a tehnički su još u ratu koji je Grčka objavila Albaniji 1940. pošto grčki parlament nikada nije ratifikovao odluku vlade u Atini iz 1987. o ukidanju ratnog stanja. 

Tirana veruje da bi okončanje ratnog stanja otvorilo vrata pregovorima o reparacijama za albansku manjinu Čami, koja je posle Drugog svetskog rata proterana iz grčkog Epira, dok je mnogima konfiskovana imovina zbog navodne saradnje s okupatorima.

Jaz između Milanovića i Plenkovića

Isticanje zastave Izraela na zgradi Ministarstva spoljnih poslova u Zagrebu, posle napada Hamasa 7. oktobra, ponovo je ukazalo na jaz između predsednika Zorana Milanovića i premijera Andreja Plenkovića, posebno u spoljnoj politici, gde im se nadležnosti preklapaju. 

Ono što je za šefa vlade bio gest solidarnosti sa Izraelom, za šefa države bio je "idiotski potez". Premijer ističe da Izrael "ima pravo da se brani" ,a predsednik da nema pravo "na "osvetu i masakr". 

Uz Izrael i SAD, Hrvatska je bila jedna od 14 zemalja koje su u Generalnoj skupštini UN 27. oktobra glasale protiv rezolucije kojom se tražilo humanitarno primirje i zaustavljanje neprijateljstva u Gazi. 

Za vladu je to bilo opravdano, jer se u tekstu ne spominju ni Hamas ni pokolj civila, a za predsednika nedopustivo, jer je Hrvatska obeležena kao protivnik mira. 

Dvojica najvažnijih političara u Hrvatskoj, premijer iz vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i predsednik iz opozicione Socijaldemokratske partije Hrvatske (SDP), verbalno su se sukobljavali i zbog Ukrajine, ali i Kosova. Plenković je optužio Milanovića da "zauzima proruske, anti-EU i anti-NATO stavove" kada se početkom 2023. usprotivio slanju oružja Ukrajini. 

Povod za svađu bilo je i Milanovićevo poređenje Krima i Kosova, uz ocenu da je "međunarodna zajednica Kosovo otela od Srbije", dok su ga iz vlade podsetili da je Kosovo, za Zagreb, "nezavisna država koju je Hrvatska priznala i s kojom ima diplomatske odnose".

Popis u Crnoj Gori

Posle više odlaganja i pretnji bojkotom od strane opozicije, u godini u kojoj su u Crnoj Gori održani predsednički i parlamentarni izbori, vlast je odlučila da održi popis stanovništva, stanova i domaćinstava. 

Atmosfera uoči popisa pokazala je da je cenzus dominantno političko pitanje u podeljenom društvu kakvo je crnogorsko, te da je za ključne političke faktore u državi i dalje od prvorazrednog značaja nacionalno, versko i jezičko prebrojavanje, a ne ostali statistički podaci koji se popisom dobijaju. 

Popis je trebalo da bude održan 2021. godine, ali je odložen nekoliko puta. 

Vlada prethodnog premijera Dritana Abazovića odlučila je da popis počne 1. novembra, čemu se opozicija oštro usprotivila, tvrdeći da ne postoje uslovi za kontrolu tog procesa. Uoči planiranog početka popisa, Crna Gora je još bila bez vlade u punom kapacitetu, opozicija je pretila bojkotom, a Srpska pravoslavna crkva i prosrpske partije pokrenule su kampanju da upute građane kako da se izjasne. 

Prvi potez nove vlade premijera Milojka Spajića bilo je odlaganje popisa za decembar. Spajić je sa opozicijom i manjinskim narodima potpisao sporazum koji garantuje političku kontrolu popisa. 

Popis traje do kraja decembra, a prosrpske partije najavljuju da će po završetku tog procesa i objavljivanju rezultata pokrenuti inicijativu za promenu Ustava u delu koji se odnosi na status jezika.

Ulazak Hrvatske u Šengen i evrozonu

Godinu na izmaku u Hrvatskoj je obeležio ulazak u Šengen i evrozonu. Istovremeno ostvarenje dva glavna strateška cilja Zagreba od ulaska u Evropsku uniju pre deset godina obeleženo je nizom simboličnih i prigodnih aktivnosti, 1. januara. 

I dok je velika većina građana s oduševljenjem dočekala ukidanje kontrola na granici sa Slovenijom, Mađarskom i Italijom, prelazak s kune na evro doneo je i probleme. 

Mnogi trgovci iskoristili su prelazak na evro da dodatno podignu cene, što je naišlo na oštre kritike vlade koja je na teren poslala inspektore. To nije dalo previše rezultata, pa je vlada tokom godine više puta ograničavala cene pojedinih proizvoda da bi smanjila udar na budžet građana, budući da je 2023. zabeležena i rekordna inflacija na nivou evrozone. 

Loša vest za Hrvatsku stigla je u oktorbu iz Slovenije, koja je odlučila da vrati granične kontrole. Privremenu odluku o pojačanoj kontoli granica Ljubljana je donela posle istog poteza Italije i to zbog većeg pritiska migranata usled pogoršanja situacije na Bliskom istoku i povećane pretnje od terorističkih napada u Evropi. 

Dobra vest je da gužvi nema, kontrola nije uvedena na svim prelazima, a tamo gde jeste, provere su nasumične, odnosno proveravaju se vozila i putnička dokumenta samo onima za koje policija proceni da treba.

Ubistvo devojčice potreslo Severnu Makedoniju

Severnu Makedoniju je početkom decembra potreslo svirepo ubistvo 14-godišnje devojčice Vanje Đorčevske iz Skoplja, posebno zbog činjenice da je među petoricom osumnjičenih i njen otac. 

Vanja je kidnapovana 27. novembra u svojoj zgradi, kada je pošla u školu, a prvoosumnjičeni je Ljupčo Palevski, kontroverzni biznismen, političar, čelnik minorne proruske partije i bivši vlasnik medija, protiv koga je policija ranije podnela brojne krivične prijave koje nisu procesuirane.

Nakon što je u blizini Skoplja pronađeno telo devojčice, Palevski je pobegao u Tursku, preko Srbije i Bugarske. Uhapšen je u turskom gradu Balikesir i trenutno je u ekstradicionom pritvoru. 

Isti osumnjičeni terete se da su prethodno kidnapovali i ubili 74-godišnjeg frizera Panča Žežovskog iz Velesa, jer je odbio da im da automobil za kidnapovanje devojčice. 

U javnosti se odgovornost za zločin pripisuje nefunkcionalnom pravosuđu. 

Američka ambasadorka u Skoplju Angela Ageler rekla je da je devojčica "platila cenu jer su institucije ostavile kriminalce koji su ubili dete da slobodno šetaju". 

"Znalo se da su kriminalci, da su nasilni, a nisu bili hapšeni i gonjeni za prethodne zločine", kazala je Ageler.

Izvor: Beta