<article>"Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan koji je Vlada usvojila predviđa da do 2030. skoro svaki drugi proizvedeni megavat-sat električne energije bude iz obnovljivih izvora, čime Srbija teži da prati evropske ciljeve u oblasti energetike," rekla je ministarka, saopštio je danas njen kabinet.Kako je dodala, kroz predložene izmene Zakona o energetici omogućeno je prenošenje Paketa za integraciju električne energije koji sadrži devet propisa EU, a koji treba da omogući spajanje tržišta električne energije, tranziciju ka čistim izvorima energije i sigurno i dostupno snabdevanje građana i privrede.Đedović Handanović je istakla da Srbija investira u prenosnu i distributivnu mrežu i izgradnju gasnih interkonekcija, realizujući to uz značajnu finansijsku podršku EU, doprinoseći diversifikaciji izvora snabdevanja u regionu."Završetkom Balkanskog toka Srbija je dobila novi pravac snabdevanja ruskim gasom, koji je i dalje važan izvor snabdevanja ovim energentom. Prošle godine završili smo gasnu interkonekciju Srbija-Bugarska, kojom se Srbija povezala i sa novim izvorima snabdevanja, iz Azerbejdžana i LNG terminala u Grčkoj. Ugovorili smo isporuke gasa iz Azerbejdžana, a imamo mogućnost nabavljanja određenih količina i iz LNG terminala u Aleksandropolisu," rekla je ona.Podsetila je da su ove godine potpisana i dva memoranduma za izgradnju novih gasnih interkonekcija, sa Rumunijom, kapaciteta 1,6 milijardi metara kubnih godišnje, i Severnom Makedonijom, kapaciteta 1,2 milijardi metara kubnih godišnje, koji će omogućiti dalju diversifikaciju izvora snabdevanja."Oba planirana projekta doprineće većoj energetskoj sigurnosti ne samo Srbije, već i regiona, jer će više zemalja Jugoistočne Evrope biti bolje povezano i otpornije u slučaju poremećaja u snabdevanju," navela je Đedović Handanović.Govoreći o povećanju proizvodnih kapaciteta, ministarka je rekla da je težište na ulaganjima u vetar, solar i gradnju velikih reverzibilnih hidroelektrana, koje imaju ulogu skladišta energije."Кroz prvi krug aukcija za tržišne premije za OIE obezbedili smo više od 715 MW novih kapaciteta iz OIE, što je skoro 10 odsto postojećih kapaciteta, a novi krug aukcija planiran je do kraja godine," kazala je Đedović Handanović.Istakla je da, dugoročno posmatrano, Srbija u svojim strateškim dokumentima razmatra i korišćenje nuklearne energije kako bi obezbedila dovoljno bazne energije sa niskim emisijama ugljenika."Predloženim izmenama Zakona o energetici predvideli smo ponovo uvođenje oblasti nuklearne energije, odnosno prestanak važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. Paralelno sa izradom regulatornog okvira, radimo na izgradnji institucionalnog kapaciteta, gde smo već okupili više od 20 fakulteta, naučnih instituta i energetskih preduzeća, kao i pet ministarstava. Preliminarna tehnička studija treba da pokaže koje su raspoložive tehnologije i najbolje opcije za naš energetski sistem pre nego što se pristupi donošenju informisane odluke o eventualnom razvoju nuklearnog programa," navela je Đedović Handanović.Upitana o planovima za eksploataciju litijuma, ministarka rudarstva i energetike rekla je da je potrebno najmanje dve godine da se završe sve studije o projektu Jadar, koji je jedan od najvećih rudarskih projekata u razvoju u Evropi trenutno, i da glas struke treba da bude najvažniji pri donošenju odluka u vezi sa realizacijom projekta."Verujem da razvoj tehnologija u 21. veku nudi rešenja koja mogu da umanje rizike po životnu sredinu. Nažalost, ova tema je u Srbiji visoko politizovana i veliki je broj dezinformacija u javnosti. Zato je važno da slušamo struku i da kroz javnu debatu dođemo do najboljih rešenja," rekla je Đedović Handanović.Izvor: Beta</article>

"Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan koji je Vlada usvojila predviđa da do 2030. skoro svaki drugi proizvedeni megavat-sat električne energije bude iz obnovljivih izvora, čime Srbija teži da prati evropske ciljeve u oblasti energetike," rekla je ministarka, saopštio je danas njen kabinet.
Kako je dodala, kroz predložene izmene Zakona o energetici omogućeno je prenošenje Paketa za integraciju električne energije koji sadrži devet propisa EU, a koji treba da omogući spajanje tržišta električne energije, tranziciju ka čistim izvorima energije i sigurno i dostupno snabdevanje građana i privrede.
Đedović Handanović je istakla da Srbija investira u prenosnu i distributivnu mrežu i izgradnju gasnih interkonekcija, realizujući to uz značajnu finansijsku podršku EU, doprinoseći diversifikaciji izvora snabdevanja u regionu.
"Završetkom Balkanskog toka Srbija je dobila novi pravac snabdevanja ruskim gasom, koji je i dalje važan izvor snabdevanja ovim energentom. Prošle godine završili smo gasnu interkonekciju Srbija-Bugarska, kojom se Srbija povezala i sa novim izvorima snabdevanja, iz Azerbejdžana i LNG terminala u Grčkoj. Ugovorili smo isporuke gasa iz Azerbejdžana, a imamo mogućnost nabavljanja određenih količina i iz LNG terminala u Aleksandropolisu," rekla je ona.
Podsetila je da su ove godine potpisana i dva memoranduma za izgradnju novih gasnih interkonekcija, sa Rumunijom, kapaciteta 1,6 milijardi metara kubnih godišnje, i Severnom Makedonijom, kapaciteta 1,2 milijardi metara kubnih godišnje, koji će omogućiti dalju diversifikaciju izvora snabdevanja.
"Oba planirana projekta doprineće većoj energetskoj sigurnosti ne samo Srbije, već i regiona, jer će više zemalja Jugoistočne Evrope biti bolje povezano i otpornije u slučaju poremećaja u snabdevanju," navela je Đedović Handanović.
Govoreći o povećanju proizvodnih kapaciteta, ministarka je rekla da je težište na ulaganjima u vetar, solar i gradnju velikih reverzibilnih hidroelektrana, koje imaju ulogu skladišta energije.
"Кroz prvi krug aukcija za tržišne premije za OIE obezbedili smo više od 715 MW novih kapaciteta iz OIE, što je skoro 10 odsto postojećih kapaciteta, a novi krug aukcija planiran je do kraja godine," kazala je Đedović Handanović.
Istakla je da, dugoročno posmatrano, Srbija u svojim strateškim dokumentima razmatra i korišćenje nuklearne energije kako bi obezbedila dovoljno bazne energije sa niskim emisijama ugljenika.
"Predloženim izmenama Zakona o energetici predvideli smo ponovo uvođenje oblasti nuklearne energije, odnosno prestanak važenja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana. Paralelno sa izradom regulatornog okvira, radimo na izgradnji institucionalnog kapaciteta, gde smo već okupili više od 20 fakulteta, naučnih instituta i energetskih preduzeća, kao i pet ministarstava. Preliminarna tehnička studija treba da pokaže koje su raspoložive tehnologije i najbolje opcije za naš energetski sistem pre nego što se pristupi donošenju informisane odluke o eventualnom razvoju nuklearnog programa," navela je Đedović Handanović.
Upitana o planovima za eksploataciju litijuma, ministarka rudarstva i energetike rekla je da je potrebno najmanje dve godine da se završe sve studije o projektu Jadar, koji je jedan od najvećih rudarskih projekata u razvoju u Evropi trenutno, i da glas struke treba da bude najvažniji pri donošenju odluka u vezi sa realizacijom projekta.
"Verujem da razvoj tehnologija u 21. veku nudi rešenja koja mogu da umanje rizike po životnu sredinu. Nažalost, ova tema je u Srbiji visoko politizovana i veliki je broj dezinformacija u javnosti. Zato je važno da slušamo struku i da kroz javnu debatu dođemo do najboljih rešenja," rekla je Đedović Handanović.
Izvor: Beta

Prenosimo

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na sednici Skupštine o zabrani litijuma Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Dubravka Đedović

Energetika

Đedović Handanović na Samitu Evrope: Srbija stvara uslove za ubrzanu dekarbonizaciju

Đedović Handanović na Samitu Evrope: Srbija stvara uslove za ubrzanu dekarbonizaciju

Tagovi: