<article>Ona je za današnje Novosti rekla da dokumenti o saradnji u oblasti nuklearne energije potpisani u prisustvu predsednika Srbije i Francuske, Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona, tokom njihovih poslednjih susreta u Parizu i Beogradu govore o značaju ove oblasti u našoj ukupnoj bilateralnoj saradnji. "Na osnovu potpisanog Memoranduma kojim se stvara okvir za dugoroični dijalog u oblasti energetske tranzicije, potpisan je dokument o saradnji u proceni potencijala za razvoj programa za mirnodopsku primenu nuklearne energije u Srbiji", rekla je Đedović Handanović. Ona je navela i da je potpisivanjem Memoranduma sa predstavnicima pet ministarstava i 20 fakulteta, naučnih instituta i energetskih preduzeća u julu ove godine u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Srbiji, napravljen važan korak da se objedini domaća stručna i naučna zajednica. "Od francuskog EDF-a očekujemo da dobijemo podršku, pre svega u razmeni znanja i iskustva u cilju jačanja domaćih stručnih kadrova i tehničku pomoć u uspostavljanju zakonodavnog okvira u oblasti nuklearne energije", rekla je ministarka energetike Srbije. Prema njenim rečima, od trenutka donošenja prvih informacionih odluka o izgradnji nuklearne elektrane do puštanja u rad potrebno je najmanje 10 godina, a to znači da razmatranje korišćenja nuklearne energije nije pitanje samo aktuelne energetske situacije, već deo odgovora na pitanje kako ćemo obezbediti dovoljno energije za građane i privredu u periodu od 15 ili 25 godina od danas, a tokom kojih nas očekuje i smanjenje proizvodnje iz uglja i povećanje potrebe za energijom. "Vlada i predsednik Vučić razmišljaju strateški i dugoročno šta je potrebno našoj zemlji, a ne vodimo se samo interesima jednog mandata", naglasila je Đedović Handanović. [related-content]Ona je podsetila i da se kroz Integrisani plan za energetiku i klimu, kao strateški dokument koji je Vlada usvojila, kao i kroz novu Strategiju razvoja energetike, koja je u procesu javnih konsultacija, kao jedna od mogućnosti razmatra i uvođenje nuklearnih elektrana ukupnog kapaciteta do 1.000 MW u elektroenergetski sistem Srbije nakon 2040. godine.Ministarka je naglasila i da su neosnovane tvrdnje da će Srbija skladištiti nuklearni otpad iz Francuske. "Već nekoliko puta su resorno ministarstvo, premijer, predsednik Vučić demantovali te potpuno neosnovane tvrdnje. Ponavljam da u Srbiji ne postoji zakonski okvir, niti postoji odgovarajuća infrastruktura koji bi omogućili skladištenje nuklearnog otpada iz EU", ukazala je Đedović Handanović. Ona je istakla i da naše, ali i zakonodavstvo Francuske, kao i EU direktive, UN konvencije takođe propisuju da nije moguće da se nuklearni otpad jedne zemlje tek tako skladišti u drugoj i da je to vrlo lako proverljivo. Ministarka je navela i da je nuklearna energija u upotrebi u svetu duže od 60 godina i da danas u svetu postoji više od 440 nuklearnih reaktora u pogonu u više od 30 zemalja. Istakla je i da se u svetu oko 10 odsto električne energije proizvede u nuklearnim elektranama, a u EU više od 20 odsto energije. "Hteli mi ili ne, okruženi smo zemljama koje imaju nuklearne elektrane, kao što su Mađarska, Bugarska i Rumunija, a neke od njih planiraju i nove. U Evropi je plan da do 2050. kapacitet nuklearnih elektrana bude oko 50 odsto veći nego danas i da dostigne 150 gigavata", rekla je ministarka i navela da planove za povećanje kapaciteta imaju i Kina, Indija, Rusija, Kanada, SAD, Francuska, Velika Britanija i drugi. Đedović Handanović je dodala i da je resorno ministarstvo raspisalo javnu nabavku za izradu preliminarne tehničke studije radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije u Srbiji. "Cilj te studije je da se izradi analiza postojećeg stanja nuklearnih tehnologija u svetu i da se sagledaju njihove prednosti i nedostatci, kao i iskustva drugih zemlja i da se da analiza tržišta i potencijalnih partnera", navela je ona.Izvor: Tanjug</article>

Ona je za današnje Novosti rekla da dokumenti o saradnji u oblasti nuklearne energije potpisani u prisustvu predsednika Srbije i Francuske, Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona, tokom njihovih poslednjih susreta u Parizu i Beogradu govore o značaju ove oblasti u našoj ukupnoj bilateralnoj saradnji.&nbsp;
"Na osnovu potpisanog Memoranduma kojim se stvara okvir za dugoroični dijalog u oblasti energetske tranzicije, potpisan je dokument o saradnji u proceni potencijala za razvoj programa za mirnodopsku primenu nuklearne energije u Srbiji", rekla je Đedović Handanović.&nbsp;
Ona je navela i da je potpisivanjem Memoranduma sa predstavnicima pet ministarstava i 20 fakulteta, naučnih instituta i energetskih preduzeća u julu ove godine u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Srbiji, napravljen važan korak da se objedini domaća stručna i naučna zajednica.&nbsp;
"Od francuskog EDF-a očekujemo da dobijemo podršku, pre svega u razmeni znanja i iskustva u cilju jačanja domaćih stručnih kadrova i tehničku pomoć u uspostavljanju zakonodavnog okvira u oblasti nuklearne energije", rekla je ministarka energetike Srbije.&nbsp;
Prema njenim rečima, od trenutka donošenja prvih informacionih odluka o izgradnji nuklearne elektrane do puštanja u rad potrebno je najmanje 10 godina, a to znači da razmatranje korišćenja nuklearne energije nije pitanje samo aktuelne energetske situacije, već deo odgovora na pitanje kako ćemo obezbediti dovoljno energije za građane i privredu u periodu od 15 ili 25 godina od danas, a tokom kojih nas očekuje i smanjenje proizvodnje iz uglja i povećanje potrebe za energijom.&nbsp;
"Vlada i predsednik Vučić razmišljaju strateški i dugoročno šta je potrebno našoj zemlji, a ne vodimo se samo interesima jednog mandata", naglasila je Đedović Handanović.&nbsp;
[related-content]
Ona je podsetila i da se kroz Integrisani plan za energetiku i klimu, kao strateški dokument koji je Vlada usvojila, kao i kroz novu Strategiju razvoja energetike, koja je u procesu javnih konsultacija, kao jedna od mogućnosti razmatra i uvođenje nuklearnih elektrana ukupnog kapaciteta do 1.000 MW u elektroenergetski sistem Srbije nakon 2040. godine.
Ministarka je naglasila i da su neosnovane tvrdnje da će Srbija skladištiti nuklearni otpad iz Francuske.&nbsp;
"Već nekoliko puta su resorno ministarstvo, premijer, predsednik Vučić demantovali te potpuno neosnovane tvrdnje. Ponavljam da u Srbiji ne postoji zakonski okvir, niti postoji odgovarajuća infrastruktura koji bi omogućili skladištenje nuklearnog otpada iz EU", ukazala je Đedović Handanović.&nbsp;
Ona je istakla i da naše, ali i zakonodavstvo Francuske, kao i EU direktive, UN konvencije takođe propisuju da nije moguće da se nuklearni otpad jedne zemlje tek tako skladišti u drugoj i da je to vrlo lako proverljivo.&nbsp;
Ministarka je navela i da je nuklearna energija u upotrebi u svetu duže od 60 godina i da danas u svetu postoji više od 440 nuklearnih reaktora u pogonu u više od 30 zemalja.&nbsp;
Istakla je i da se u svetu oko 10 odsto električne energije proizvede u nuklearnim elektranama, a u EU više od 20 odsto energije.&nbsp;
"Hteli mi ili ne, okruženi smo zemljama koje imaju nuklearne elektrane, kao što su Mađarska, Bugarska i Rumunija, a neke od njih planiraju i nove. U Evropi je plan da do 2050. kapacitet nuklearnih elektrana bude oko 50 odsto veći nego danas i da dostigne 150 gigavata", rekla je ministarka i navela da planove za povećanje kapaciteta imaju i Kina, Indija, Rusija, Kanada, SAD, Francuska, Velika Britanija i drugi.&nbsp;
Đedović Handanović je dodala i da je resorno ministarstvo raspisalo javnu nabavku za izradu preliminarne tehničke studije radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije u Srbiji.&nbsp;
"Cilj te studije je da se izradi analiza postojećeg stanja nuklearnih tehnologija u svetu i da se sagledaju njihove prednosti i nedostatci, kao i iskustva drugih zemlja i da se da analiza tržišta i potencijalnih partnera", navela je ona.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, foto: Srđan Ilić

Đedović Handanović: Francuzi će nam pomoći oko nuklearki

Tagovi:

Povezani članci

Srbija na putu ka nuklearnoj energiji: Moratorijum na snazi, debata u toku

Đedović: Sa Francuskom će biti dogovorena saradnja u oblasti kritičnih sirovina i nuklearne energije

Predsednik Srbije: Sa Makronom o nuklearnoj energiji, ne o nuklearnom otpadu