Borelj: Ne možete održavati odnose sa Rusijom i očekivati da će vaša zemlja biti deo EU u takvoj situaciji
Rusija je egzistencijalna pretnja Evropi i članstvo u Evropskoj uniji je strateški izbor, izjavio je danas visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, koji je dodao da su alternative "možda lakše na kraći rok, ali će kasnije mnogo više koštati". Dodao je da EU želi nove članice, ali da sa njima, kako kaže Evropa bude jača. Kaže i da zemlje treba da se opredele između Rusije i EU.
Borelj je na konferenciji za novinare, navodeći da je Komisija usvojila paket proširenja za 2024. godinu, naglasio da je u proteklih pet godina broj kandidata za članstvo u EU sa pet porastao na devet i jednu zemlju potencijalnog kandidata.
"Naša Unija ne treba biti samo veća, već mora biti i snažnija, mi želimo i jedno i drugo. Želimo nove države, ali da smo sa njima jači", naglasio je on.
"Ne možete održavati odnose sa Rusijom, pretvarati se da se ništa nije dogodilo i očekivati da će vaša zemlja biti deo EU u takvoj situaciji. Treba birati ili jedno ili drugo", rekao je Borelj i pomenuo države koje su u potpunosti usaglašene sa evropskom spoljnom i bezbednosnom politikom.
On je pomenuo Severnu Makedoniju, Albaniju, Crnu Goru, BiH i Kosovo, navodeći da su i Ukrajina i Moldavija značajno unapredile svoju usklađenost sa EU.
"Pre ili kasnije morate uskladiti svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom EU, a u protivnom će pitanje članstva biti ugroženo", upozorio je Borelj.
Borelj izjavio je danas da Srbija i Kosovo moraju da napreduju u primeni sporazuma o normalizaciji odnosa, koji se vodi pod okriljem EU, jer je to jedini način da napreduju na evropskom putu.
"Puno toga smo učinili u procesu dijaloga, postigli smo uzajamno priznanje registarskih tablica, uspeli da eliminišemo ulazna i izlazna dokumenta, pa građani Srbije i Kosova mogu slobodno da putuju. To su velika dostignuća, ali do njih nije došlo lako", rekao je Borelj na konferenciji za novinare.
Borelj je ukazao da je zaustavljena praksa zloupotrebe struje na severu Kosova duga 20 godina, postignut je sporazum o putu normalizacije, Ohridski sporazum, ali nažalost nema rešenja za njegovu primenu.
"Za Srbiju i Kosovo dinamika proširenja i napredak ka dijalogu kojim upravlja EU idu ruku pod ruku sa normalizacijom odnosa, ne može se jedno učiniti, a drugo ne", naglasio je on.
"Sve je to zavisno jedno od drugog i zahteva određene napore, ali se na kraju ti napori isplate, pogotovo za građane", kazao je Borelj.
"Srbija pregovora o članstvu u EU, a ta njena odluka podrazumeva usaglašavenje sa politikama EU, uključujući i spoljnu politiku, što znači i sa restriktivnim merama. Želimo da računamo na Srbiju i želimo da nas uveri u svoj strateški pravac. Bili smo kristalo jasni u stavu da se sa Rusijom "poslovi ne mogu održavati na uobičajen način" sa Putinovim režimom i agresijom u Ukrajini", naglasio je Borelj.
Na pitanje o slučaju Banjska i njegovom učinku kao posredniku u dijalogu Beograda i Prištine, Borelj je rekao da je sve moglo biti urađeno na drugačiuji način, ali je sve učinjeno da obe strane mogu da prihvate Ohridski sporazum.
"Ovaj proces nije usmeren na priznanje, a ako dođe, ono dolazi na kraju. Važna je normalizacija, ne možete da mešate želje sa realnošću", rekao je Borelj.
Borelj je podsetio da je njegova procena bila da Kosovu treba ukinuti mere, ali odluka je na državama članicama.
Kosovo i Srbija da treba da rešavaju otvorena pitanja u okviru dijaloga i ovo je prilika da zahvalim Miroslavu Lajčaku i njegovom timu na svemu što su uradili u protekolom periodu, dodao je on.
Prema rečima Borelja, ovo je poslednji Paket proširenja ove Komisije, u kojoj je sada devet kandidata i jedan potencijalni kandidat, što sve govoti o EU "kao magnetu".
Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji ocenio je da je Evropska komisija postigla značajan napredak u procesu proširenja i da se do kraja mandata naredne Komisije može očekivati proširenje.
Izvor: FoNet