<article>Kako je navela za Tanjug, cilj je da se priča oko zaštite životne sredine vrati u tokove stručnosti, da stručni ljudi govore o tome i da na najčešće postavljena pitanja građani mogu da dobiju odgovor na ovom portalu."Postoje podaci koji treba da se ubace u sistem, postoje već neki sistem monitoringa koje država poseduje, treba to sve uvezati. Kada vidite satelitski snimak, prisustvo određenih elemenata u zemljištu, podatke vezane za vodu onda ćete znati kako da razmišljate", rekla je ministarka.Begovićeva kaže da će građani ukoliko primete neku značajnu promenu u životnoj sredini, preko mobilne aplikacije koja bi takođe trebalo da se razvije, moći da pošalju informacije na portal kako bi država i javnost pravovremeno bila obaveštena o tome i reagovala.Tema životne sredine je izuzetno kompleksna i zahteva multidisciplinarnost, napomenula je ministarka i dodala da se nada da će ova platforma izrasti u mnogo širu platformu kako bi građani mogli da se informišu o različitim područjima gde postoji rizik od negativnog uticaja na životnu sredinu."Već se sastajemo redovno, plan nam je da 1. oktobra izađemo sa jednom radnom verzijom ove platforme koja će se tokom vremena razvijati. Različite su struke i stručnosti, od biologa, hemičara, fizičara, geologa, jer nauka uvek vrlo ozbiljno pristupa temi životne sredine jer nema ništa kompleksnije nego što je priroda", navela je ona.Na pitanje kakav će doprinos nauke biti vezano za donošenje odluke o projektu Jadar, i kakav je odziv naučnika da svojim znanjem, činjenicama, dokazima pomognu državi da donese najbolju odluku o litijumu a da istovremeno građanima otkloni dileme, Begovićeva je rekla da je ova tema podignuta na jedan nivo gde građani jako teško mogu da dobiju validnu informaciju, informaciju od strane stručnjaka jer su, prema njenim rečima, svi od jednom postali stručni za rudarenje.Istakla je da nauka ne treba da bude donosilac odluka i da nije, ali da je ona izvor proverenih podataka na osnovu svoje stručnosti."Ljudi u nauci su posvetili svoje karijere i živote da se bave zaštitom životne sredine ili mnogo kompleksnijom pričom a to je ekologija. Imamo stručnjake, dobru nauku, tehnologiju, pristup tehnologiji do različitih senzora koji mogu da nam omoguće da dobijemo validne podatke, da se na takvoj platformi koju planiramo da napravimo građani informišu i da dođemo do jednog nivoa transparentnosti", objasnila je ministarka.Begovićeva dodaje da ta platforma može takođe da služi i naučnicima da dalje pišu neke svoje naučne radove i donose zaključke.Izvor: Tanjug</article>

Kako je navela za Tanjug, cilj je da se priča oko zaštite životne sredine vrati u tokove stručnosti, da stručni ljudi govore o tome i da na najčešće postavljena pitanja građani mogu da dobiju odgovor na ovom portalu.
"Postoje podaci koji treba da se ubace u sistem, postoje već neki sistem monitoringa koje država poseduje, treba to sve uvezati. Kada vidite satelitski snimak, prisustvo određenih elemenata u zemljištu, podatke vezane za vodu onda ćete znati kako da razmišljate", rekla je ministarka.
Begovićeva kaže da će građani ukoliko primete neku značajnu promenu u životnoj sredini, preko mobilne aplikacije koja bi takođe trebalo da se razvije, moći da pošalju informacije na portal kako bi država i javnost pravovremeno bila obaveštena o tome i reagovala.
Tema životne sredine je izuzetno kompleksna i zahteva multidisciplinarnost, napomenula je ministarka i dodala da se nada da će ova platforma izrasti u mnogo širu platformu kako bi građani mogli da se informišu o različitim područjima gde postoji rizik od negativnog uticaja na životnu sredinu.
"Već se sastajemo redovno, plan nam je da 1. oktobra izađemo sa jednom radnom verzijom ove platforme koja će se tokom vremena razvijati. Različite su struke i stručnosti, od biologa, hemičara, fizičara, geologa, jer nauka uvek vrlo ozbiljno pristupa temi životne sredine jer nema ništa kompleksnije nego što je priroda", navela je ona.
Na pitanje kakav će doprinos nauke biti vezano za donošenje odluke o projektu Jadar, i kakav je odziv naučnika da svojim znanjem, činjenicama, dokazima pomognu državi da donese najbolju odluku o litijumu a da istovremeno građanima otkloni dileme, Begovićeva je rekla da je ova tema podignuta na jedan nivo gde građani jako teško mogu da dobiju validnu informaciju, informaciju od strane stručnjaka jer su, prema njenim rečima, svi od jednom postali stručni za rudarenje.
Istakla je da nauka ne treba da bude donosilac odluka i da nije, ali da je ona izvor proverenih podataka na osnovu svoje stručnosti.
"Ljudi u nauci su posvetili svoje karijere i živote da se bave zaštitom životne sredine ili mnogo kompleksnijom pričom a to je ekologija. Imamo stručnjake, dobru nauku, tehnologiju, pristup tehnologiji do različitih senzora koji mogu da nam omoguće da dobijemo validne podatke, da se na takvoj platformi koju planiramo da napravimo građani informišu i da dođemo do jednog nivoa transparentnosti", objasnila je ministarka.
Begovićeva dodaje da ta platforma može takođe da služi i naučnicima da dalje pišu neke svoje naučne radove i donose zaključke.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović. Foto: Srđan Ilić

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

ekologija

Begović: Od 1. oktobra javni digitalni portal za praćenje parametara životne sredine

Begović: Od 1. oktobra javni digitalni portal za praćenje parametara životne sredine

Tagovi: