<article>“Priznao sam da sam tražio informacije od izvora, da sam ih dobio, i  onda informisao javnost o tome. Nisam priznao ništa drugo”, rekao je Asanž u obraćanju pred Odborom za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope koji je pozvao da "preduzme nešto" jer neće biti, kako kaže, saslušanja o tome šta se desilo."Ako Evropa želi da ima budućnost u kojoj postoji sloboda govora i sloboda da se objavi istina, da to ne bude privlegija malog broja ljudi, već svima zagarantovano, moraju da razjasne situaciju kako se ne bi ponovilo ono što se meni desilo", rekao je Asanž.On se zahvalio Savetu Evrope koji su ga, kako kaže, podržali kroz ovo što je prošao "neumornim" zahtevanjem da bude pušten na slobodu.Smatra da "nije jasno" na koji način novinari u Evropi mogu da se zaštite od transnacionalne represije što će "druge države neizbežno zloupotrebljavati".<h2>"Azil neophodan pravni lek"</h2>Odgovarajući na pitanje koliko dobro funkcioniše politički azil danas, Asanž smatra da je "neophodan pravni lek"."Zbog toga ljudi mogu da napuste državu koja ih proganja, a to već pruža mehanizam, zahvaljujući kojem novinari mogu da nastave da se bave svojim poslom i izveštavaju o državama iz kojih su otišli. Pretnja da neko može da ode kontroliše ponašanje te države. Mora da postoji konkurencija između država, da se bore da budu bolje okruženje za ljude", rekao je on.<h2>O ratu u Ukrajini i Gazi: Pre je postojala razlika između ubistava i rata</h2>Kako je dodao višegodišnja izolacija je "uzela svoj danak" i još se prilagođava na promene u društvu."Danas svaki dan imamo praktično direktan prenos užasa rata u Ukrajini i rata u Gazi. Stotine novinara je stradalo u Gazi i u Ukrajini, kada se sve sabere naravno, nekažnjivost raste i još uvek nije sigurno šta možemo da uradimo po tom pitanju", rekao je on.Kako je rekao nakon izlaska iz zatvora shvatio je da se "puno stvari promenilo" te da je veštačka inteligencija počela da se koristi za masovna ubistva."Pre je postojala razlika između ubistava i rata. Sada je to spojeno u jedno, a većina meta u Gazi je bombardovana kao rezultat targetiranja veštačke inteligencije. Veza između veštačke inteligencije i nadzora je važna, jer veštačka inteligencija mora da ima informacije kako bi iznedrila mete", naveo je on. Asanž se vratio  u Australiju u junu ove godine nakon što je priznao krivicu za kršenje američkog zakona o špijunaži na osnovu čega je postignut sporazum o oslobađanju.Optužen je zbog masovnog objavljivanja tajnih američkih dokumenata koje je mu je dostavila bivša analitičarka američke vojne obaveštajne službe Čelsi Mening, koja je takođe krivično gonjena po Zakonu o špijunaži. Vikiliks je 2010. godine objavio stotine hiljada poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratovima Vašingtona u Avganistanu i Iraku, što je najveći bezbednosni incident te vrste u američkoj vojnoj istoriji. U više od 700.000 dokumenata bilo je diplomatskih depeša i izveštaja sa brojnih ratišta, kao što je video-snimak iz 2007. na kojem je američki helikopter „apač“ pucao na osumnjičene pobunjenike u Iraku i ubio desetak ljudi, uključujući dvoje novinara Rojtersa.Izvor: Insajder</article>

“Priznao sam da sam tražio informacije od izvora, da sam ih dobio, i &nbsp;onda informisao javnost o tome. Nisam priznao ništa drugo”, rekao je Asanž u obraćanju pred Odborom za pravna pitanja i ljudska prava Parlamentarne skupštine Saveta Evrope koji je pozvao da "preduzme nešto" jer neće biti, kako kaže, saslušanja o tome šta se desilo.
"Ako Evropa želi da ima budućnost u kojoj postoji sloboda govora i sloboda da se objavi istina, da to ne bude privlegija malog broja ljudi, već svima zagarantovano, moraju da razjasne situaciju kako se ne bi ponovilo ono što se meni desilo", rekao je Asanž.
On se zahvalio Savetu Evrope koji su ga, kako kaže, podržali kroz ovo što je prošao "neumornim" zahtevanjem da bude pušten na slobodu.
Smatra da "nije jasno" na koji način novinari u Evropi mogu da se zaštite od transnacionalne represije što će "druge države neizbežno zloupotrebljavati".
<h2>"Azil neophodan pravni lek"</h2>
Odgovarajući na pitanje koliko dobro funkcioniše politički azil danas, Asanž smatra da je "neophodan pravni lek".
"Zbog toga ljudi mogu da napuste državu koja ih proganja, a to već pruža mehanizam, zahvaljujući kojem novinari mogu da nastave da se bave svojim poslom i izveštavaju o državama iz kojih su otišli. Pretnja da neko može da ode kontroliše ponašanje te države. Mora da postoji konkurencija između država, da se bore da budu bolje okruženje za ljude", rekao je on.
<h2>O ratu u Ukrajini i Gazi: Pre je postojala razlika između ubistava i rata</h2>
Kako je dodao višegodišnja izolacija je "uzela svoj danak" i još se prilagođava na promene u društvu.
"Danas svaki dan imamo praktično direktan prenos užasa rata u Ukrajini i rata u Gazi. Stotine novinara je stradalo u Gazi i u Ukrajini, kada se sve sabere naravno, nekažnjivost raste i još uvek nije sigurno šta možemo da uradimo po tom pitanju", rekao je on.
Kako je rekao nakon izlaska iz zatvora shvatio je da se "puno stvari promenilo" te da je veštačka inteligencija počela da se koristi za masovna ubistva.
"Pre je postojala razlika između ubistava i rata. Sada je to spojeno u jedno, a većina meta u Gazi je bombardovana kao rezultat targetiranja veštačke inteligencije. Veza između veštačke inteligencije i nadzora je važna, jer veštačka inteligencija mora da ima informacije kako bi iznedrila mete", naveo je on.&nbsp;
Asanž se vratio &nbsp;u Australiju u junu ove godine nakon što je priznao krivicu za kršenje američkog zakona o špijunaži na osnovu čega je postignut sporazum o oslobađanju.
Optužen je zbog masovnog objavljivanja tajnih američkih dokumenata koje je mu je dostavila bivša analitičarka američke vojne obaveštajne službe Čelsi Mening, koja je takođe krivično gonjena po Zakonu o špijunaži.&nbsp;
Vikiliks je 2010. godine objavio stotine hiljada poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratovima Vašingtona u Avganistanu i Iraku, što je najveći bezbednosni incident te vrste u američkoj vojnoj istoriji.&nbsp;
U više od 700.000 dokumenata bilo je diplomatskih depeša i izveštaja sa brojnih ratišta, kao što je video-snimak iz 2007. na kojem je američki helikopter „apač“ pucao na osumnjičene pobunjenike u Iraku i ubio desetak ljudi, uključujući dvoje novinara Rojtersa.
Izvor: Insajder

Prenosimo

Džulijan Asanž. Foto: Tanjug/AP Photo/Pascal Bastien

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Džulijan Asanž

Asanž prvi put u javnosti pred Savetom Evrope: Priznao sam krivicu za novinarstvo

Asanž prvi put u javnosti pred Savetom Evrope: Priznao sam krivicu za novinarstvo

Tagovi: