ANEM obeležio Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima

Otvarajući događaj Matić je ukazao na stopostotnu nekažnjivost zločina nad novinarima u Srbiji i pročitao spisak nerazrešenih ubistava novinara u poslednje tri decenije na teritoriji Srbije i Kosova i Metohije. On je naglasio da je, i pored pomaka u slučaju Slavka Ćuruvije sa dve prvostepene osuđujuće presude za četiri optužena, oslobađajuća presuda Apelacionog suda šokirala javnost i poslala užasnu poruku novinarima i medijima. Dodao je da je podržao inicijative međunarodnih organizacija da se osnuje međunarodna komisija koja će istražiti slučajeva kidnapovanja i ubistava novinara na Kosovu.

Ubijeni novinari u Srbiji i na Kosovu i Metohiji od 1994. do danas:

Radislava Dada Vujasinović, nađena mrtva u svom stanu 8. aprila 1994.

Slavko Ćuruvija, ubijen ispred ulaza u zgradu u kojoj je živeo 11. aprila 1999.

Milan Pantić, ubijen u ulazu zgrade u kojoj je živeo 11. juna 2001.

Afrim Malići, ubijen u Prištini 2. decembra 1998.

Enver Maljoku ubijen u Prištini 11. januara 1999.

Gabrijel Griner i Folker Kremer, novinari "Šterna“,  i prevodilac Senolj Aljit, ubijeni kod Prizrena 13. juna 1999.

Aleksandr Simović Sima, ubijen u Prištini 21. avgusta 1999.

Krist Gegaj, ubijen u Istoku 12. septembra 1999.

Momir Stokuća, ubijen u Prištini 21. septembra 1999.

Šefki Popova, ubijen u Vučitrnu 10. septembra 2000.

Džemailj Mustafa, ubijen u Prištini 23. novembra 2000.

Bekim Kastrati, ubijen kod Prištine 19. oktobra 2001.

Bardulj Ajeti, atentat izvršen kod Gnjilana 3. juna 2005, preminuo 25. juna 2005. u Italiji

Nestali novinari na Kosovu i Metohiji između 1998. i 2000. godine:

Ismailj Berbatovci, 23. jula 1998. godine kada je otišao na novinarski zadatak

Đura Slavuj i Ranko Perenić, novinarska ekipa Radio Prištine, 21. avgusta 1998. na novinarskom zadatku kod Velike Hoče

Ljubomir Knežević, dopisnik srpskog nacionalnog dnevnika "Politika“ i novinar "Jedinstva“ iz Prištine, 6. maja 1999. u Vučitrnu

Marjan Melonaši, novinar srpske redakcije Radio Kosova, 9. septembra 2000. godine u Prištini

U obraćanju g. Žiofrea istaknuto je da je rad novinara u javnom tj. kolektivnom interesu, te da se juče objavljen Godišnji izveštaj EU odnosi i na bezbednost novinara, kao i na nekažnjivost. Šef EU Delegacije istakao je i nekažnjena ubistva troje novinara u Srbiji i naglasio da mora postojati nulta tolerancija na nekažnjivost napada na novinare. Svoje izlaganje završio je osvrtom na primetan trend rasta SLAPP tužbi protiv istraživačkih novinara i nevladinih organizacija.

"Pitanje bezbednosti novinara u konstantnom je fokusu Misije OEBS u Srbiji“, rekao je prvi čovek ove kancelarije Jan Bratu i dodao da mora postojati međusobna solidarnost i zajedničke akcije novinarske zajednice, pominjući kao pozitivan primer slučaj OK radija iz Vranja. On je naveo i da je Komisija za istraživanje ubistava novinara na čelu sa Veranom Matićem učinila veliki napor da se prikupe dokazi i da se ne zaborave zločini nad novinarima, a istakao je i veliki značaj Stalne radne grupe za bezbednost novinara, čije aktivnosti OEBS pomaže osam godina. Gospodin Bratu je završio svoje izlaganje sa porukom da “nekažnjivost ohrabruje napade na novinare”.

Advokatica Kruna Savović predstavila je rezultate medijskog monitoringa od početka godine, koji obuhvata stanje medijskih sloboda, slobodu izražavanja, implementaciju, izmene i dopune postojećih medijskih zakona, kao i analizu SLAPP tužbi (strateških tužbi protiv učešća javnosti). U izveštajima, koji se mogu pronaći na sajtu https://bezbedninovinari.rs/, analiziraju se brojni slučajevi surovih pretnji i  napada na novinare i, posebno, nekažnjivost ovih dela.

Veljko Milić iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine predstavio je predlog Stalne radne grupe za bezbednost novinara, novinarskih udruženja i asocijacija za bolju krivično-pravnu zaštitu novinara, koji je zasnovan na tri ekspertske analize.

Pavol Salai naveo je da se Srbija trenutno nalazi na 98. mestu globalnog indeksa medijskih sloboda, što je najlošiji plasman na teritoriji nekadašnje zemlje, a da je u ovom delu Evrope samo Albanija dobila lošije ocene od Srbije. On je kao šokantnu istakao oslobađajuću presudu za ubistvo Slavka Ćuruvije, 25 godina nakon izvršenog zločina, ali je naglasio i da njegova organizacija prati napredak u nekim istragama i suđenjima, poput osuđujuće presude za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića. Svoje izlaganje g. Salai završio je informacijom da za “Reportere bez granica” slučaj ubistva Slavka Ćuruvije ostaje i dalje otvoren.

Zaključujući skup, Veran Matić je naglasio da se priroda pretnji neprestano menja i da nije sve u statistici i broju slučajeva, već i u činjenici da se fokus sve više stavlja na pritiske i pretnje određenim novinarima i pojedinim redakcijama. Pored direktnih pretnji koje dobijaju sa društvenih mreža, izloženi su kampanjama prepunim laži u tabloidnim medijima, političkim diskvalifikacijama, potom i sudskim procesima sa zastrašivanjem kako bi prestali da se bave istraživačkim radom – sve do pretnji zatvorom i zabranom obavljanja novinarskog posla.

Matić je naglasio da je gotovo nemoguće preživeti ovakve hibridne pretnje i dodao da je zbog toga važno da se ugrožavanja bezbednosti šire sagledaju i da se na njih reaguje na taj način, novinarskom solidarnošću, ali i efikasnim istragama i presudama. Visok stepen nekažnjivosti je ohrabrivanje nasilnika, a kažnjavanje – prevencija da do napada i pretnji ne dolazi u tolikom obimu.

Ovaj medijski događaj održan je u sklopu ANEM-ovog projekta “Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara“ koji tokom 2 godine podržavaju Evropska komisija, Misija OEBS-a u Srbiji i Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Republike Srbije.

Izvor: ANEM