Alternativa za Nemačku označena kao desničarska ekstremistička organizacija
Nemačka Savezna kancelarija za zaštitu ustava (BfV) danas je proglasila Alternativu za Nemačku (AfD) za krajnje desničarsku ekstremističku organizaciju, zbog čega joj preti zabrana delovanja.
Do sada su samo neki pokrajinski odbori Alternative bili klasifikovani kao radikalno-desničarski, a sada je tako okarakterisana čitava stranka.
"Ne postoji nikakva sumnja da je Alternativa za Nemačku ekstremno desničarska organizacija, jer sistematski deluje protiv demokratsko-slobodarskog poretka SR Nemačke“, zaključak je veštačenja koje je danas predstavila Kancelarija za zaštitu ustavnog poretka, koja u Nemačkoj ima i ulogu unutrašnje tajne službe, prenosi Dojče vele.
Do sada je zvanično postojala samo sumnja da je Alternativa ekstremno desničarska organizacija, a sada je to veštačenjem dokazano i navode se brojne povrede poštovanja ljudskog dostojanstva, temelja pravne države ili demokratskih principa.
“Percepcija građana isključivo po etničkom principu, koja preovladava u stranci, nije kompatibilna sa osnovnim poretkom slobodne demokratije. Konkretno, Alternativa ne smatra nemačke građane sa migracionom pozadinom iz pretežno muslimanskih zemalja ravnopravnim članovima nemačkog naroda", saopštila je Savezna kancelarija za zaštitu ustava.
Dodaje se da je to dokazano i kroz brojne izjave lidera stranke, kao i kroz dokazane veze s krajnje desnim političkim spektrom. Procenjuje se da će se AfD "gotovo sigurno“ žaliti sudu i pokušati da dokaže da je odluka politički motivisana. Do sada su pokrajinski odbori AfD u Tiringiji, Saksoniji i Saksoniji-Anhaltu važili za „dokazano ekstremno desničarske“, a sada se to odnosi na kompletnu stranku na saveznom nivou.
Ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer rekla je da odluka o proglašenju AfD provereno ekstremno desničarskom organizacijom nije politički motivisana, već "rezultat temeljnog ispitivanja“.
“Stav AfD se ogleda i u javnim rasističkim izjavama njenih predstavnika, uperenim protiv useljenika i muslimana“, rekla je Fezer.
Nova procena Savezne kancelarije za zaštitu ustavnog poretka verovatno će ponovo pokrenuti raspravu o zabrani AfD pred Ustavnim sudom, ali tu ne postoji automatski proces, jer procena „dokazanog desničarskog ekstremizma“ nije preduslov za pokretanje procesa zabrane.
To je isključivo politički proces koji može da pokrene samo neko ustavno telo - Bundestag, Bundesrat ili savezna vlada. Inicijativa za zabranu unutar Bundestaga, koju je pokrenuo tadašnji poslanik CDU u Marko Vandervic, propala je u januaru, jer nije dobila dovoljnu podršku.
Nova klasifikacija dolazi u trenutku kada ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je Alternativa sa podrškom od 26 odsto birača najpopularnija stranka u Nemačkoj, i to ispred Demohrišćana (CDU/CSU).
Prema nemačkom Ustavu iz 1949. godine, stranke koje „namerno podrivaju funkcionisanje slobodnog demokratskog osnovnog poretka“ mogu biti zabranjene ako deluju na „militantan i agresivan način“. Domaća obaveštajna služba ne može da insistira na zabrani stranke, ali njena najnovija odluka bi mogla da podstakne druge da započnu proces. Odlazeći kancelar Olaf Šolc upozorio je da ne treba žuriti sa odlukom, ali je Hajdi Rajhinek iz Levičarske stranke rekla da niko ne može da prihvati da se „dokazana desničarska ekstremistička stranka bori i uništava našu demokratiju iznutra“. Posle Drugog svetskog rata Ustavni sud je zabranio samo dve stranke, obe pedesetih godina prošlog veka.
Izvor: Fonet