Insajder debata: Ne može se razgovarati o EU integracijama bez razgovora o Kosovu (VIDEO)

Izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije u 2018. godini, koji je objavljen prošle nedelje, prouzrokovao je burne reakcije. Prema ocenama nevladinih organizacija taj izveštaj je ogledalo stanja u Srbiji. Vlada, sa druge strane smatra da je politički obojen i da su kritike isteknute zbog nerešenog pitanja Kosova.

Kako smatra Grubješić velika tema kao što je Kosovo ne bi trebalo da bude centralno pitanje prilikom evrointegracija.

„Velike političke teme ne bi trebalo da budu centralne u procesu integracija. Ovo je druga velika politička tema koja jeste centralna u ovom procesu, prva je bila saradnja sa tribunalom u Hagu, pa smo dobili kandidaturu za članstvo kada je saradnja završena”, rekla je Grubješić i dodala da je Kosovo tema koja je „proces blokirala“.

Ona je navela da zbog toga izgleda da su sve druge teme postale manje važne što, kako kaže, nije tačno.   

„Unutrašnje reforme su jednako važne, ali dok se ne reši ili dok se ne vidi veliki napredak u dijalogu koji vodi u pravcu sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji i prudruživanju, naš tempo u EU integracijama će biti usporen. Tu apsolutno nemam dileme”, zaključila je generalna sekretarka Evropskog pokreta.

Generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova sa druge strane smatra da je odgovorna i sama Evropska unija, odnosno Evropska komisija, a njen zahtev da se hitno reši pitanje Kosova smatra „nekorektnim”. 

„Ona traži od nas pravnoobavezujući dogovor, a blokira dijalog kroz koji smo trebali da dođemo do njega. Blokira na način jer na svu bahatost i ono što radi Priština ne reaguje. Evropska komisija kao garant ne insistira da se implementiraju osnovne tačke za srpsku stranu”, smatra Odalović. 

U Izveštaju Evropske komisije najviše kritika izneto je za Poglavlje 23. Tim pitanjem se bavi Komitet pravnika za ljudska prava, a na pitanje novinarke Insajdera da li na neki način pitanje Kosova u drugi plan stavilo Poglavlje 23, koje se tiče vladavine prava, Spremo odgovara potvrdno.

„Ono šta mi moramo da uradimo na unutrašnjem planu u pogledu reformi koje se tiču vladavine prava su nekako stavljene u sekundarnu ulogu. Nama se stavlja na sto, da mi ako rešimo pitanje Kosova, mi smo rešili sve. To je percepcija javnosti”, navodi Spremo.

Ona kaže da upravo neke države članice koje će uticati na to da li ćemo mi postati punopravna članica Evropske unije u prvi plan stavljaju baš unutrašnje reforme, poglavlje 23 i 24.

I Odalović smatra da su baš ta poglavlja od velike važnosti.

„Poglavlje 23 i 24 prvenstveno nama treba. Nama treba više nego bilo kome jer se tiče najdirektnije samo nas samih. Ovo što se radi oko Kosova je nešto što je ozbiljan problem koji upravo EK, iz svoje nemoći, prebacuje u dobroj meri nama”, rekao je on.

Grubješić je ocenila da ipak, kada se sve uzme u obzir, „ne treba da se ljutimo na Evropsku uniju”.   

„Skoro 90 odsto obaveza i poslova treba da obavimo sami, mi smo se svojom voljom opredelili da uđemo u proces, da nam strateški cilj spoljne politike bude da Srbija postane članica. Kad uradimo sve ono za šta smo preuzeli obaveze, onda bismo možda mogli da imamo primedbe na njihovo ponašanje”, smatra Grubješić.

Grubješić: Zapaljive izjave i jedne i druge strane ne doprinose normalizaciji odnosa

Komentarišući Izveštaj Evropske komisije premijerka Ana Brnabić konstatovala je da je on „u osnovi pozitivan“, ali i ocenila da u njemu postoje neke „političke percepcije“ koje smatra „zanimljivim“. Usledili su brojni komentari drugih srpskih zvaničnika, ali i albanskih, a generalna sekretarka Evropskog pokreta  smatra da je takve izjave „u najmanju ruku ne doprinose normalizaciji odnosa”. 

„Ono što je važno jeste da dijalog treba da se nastavi. Nema apsolutno nikakve sumnje da normalizacija odnosa Beograda i Prištine jeste u interesu i Beogada i Prištine, da zanemarimo na trenutak međunarodnu zajednicu i EU i sve druge zainteresovane strane. Povremene razmene ovakvih poruka da se najblaže moguće izrazim ne doprinose tome”, ocenila je Grubješić.

Međutim, ona je istakla da ne može staviti „znak jednakosti” između ponašanja Beograda i Prištine, jer je Priština ta koja je zaustavila dijalog uvođenjem taksi.

S druge strane, Jovana Spremo iz Jukoma, smatra da i jedna i druga strana odstupa od primene Briselskog sporazuma.

„Nije to da samo Priština koči samo ceo proces, a da mi radimo apsolutno sve što treba da radimo, to je istaknuto u ovom izveštaju EK, posebno kada je u pitanju međusobna pravna pomoć. Srbija iako kontantno zagovara primenu Briselskog sporazuma čini neke poteze koji nisu u skladu sa tim”, navela je ona.

Kome odgovara status kvo?

Dijalog Prištine i Beograda je od prošle godine i uvođenja taksi u blokadi. Da takav status ne odgovara ni jednoj ni drugoj strani, saglasili su se sagovornici u Insajder debati. 

„Ovaj status ovakav ne odgovara građanima, ni Srbima ni Albancima. Mnogo je kraći spisak onih kojima ovaj status ovakav odgovara nego onima kojima ne odgovara”, navela je Spremo.

Suzana Grubješić smatra da je prvo neophodno obezbediti bazičan konsenzus po pitanju da li postoji želja da se reši pitanje Kosova ili ne.

“Kome odgovara status kvo, nekome odgovara, neko bi slao vojsku na Kosovo, neko bi ga priznao odmah i kaže trebalo je da ga priznamo još pre 10 godina, odavno je izgubljeno, a neko bi možda da se potrudi da nađe neko rešenje. Ali mi konsenzus oko toga nemamo, onaj bazični, kao što ga nemamo ni oko evropskih integracija. Da bismo razgovarali o bazičnom konsenzusu potrebno je da uspostavimo dijalog odozglo nadole, svih sa svima”, zaključila je Grubješić.

Odalović: Srbija uvek pomagala lažno optuženima na Kosovu pa tako i u slučaju ubistva Ivanovića

Kancelarija za KiM odlukom Vlade finansira ili se obavezala da će finansirati odbranu svih osumnjičenih ili optuženih Srba i nelabanaca u postupcima na Kosovu, a za koje srpski organi smatraju da su montirani. Na tom spisku su i osumnjičeni za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića, za koje se u Izveštaju Kancelarije navodi „da su uhapšeni pod lažnom optužbom za učešće u ubistvu Olivera Ivanovića“.

Komentarišući formulaciju „lažna optužba”, Odalović je naveo da je to zato što su brojni primeri u prošlosti pokazali da su Srbi na Kosovu bili lažno optuženi.

„Srbija je od 1999. pomagala preko advokata uhapšenim Srbima i po pravilu su to bila opravdana naša angažovanja gde je veliki broj njih bio lažno optužen. Priština nije spremna da sa Beogradom na tu temu mesecima razgovara. Postoji valjda neki nivo profesionalne saradnje i korektnosti u ovako teškim situacijama u kojima moramo da sarađujemo”, naveo je Odalović.