Ministarka pravde o Belivuku: Smrtna kazna, pardon doživotna robija (VIDEO)

Ministarka je rekla da pretpostavlja da osumnjičenima slede dugogodišnje kazne i da je moguće i izricanje smrtne kazne, imajući u vidu da su lukretivni momenti doveli do ubistava. Voditeljku programa je začudila ta izjava ministarke.

„Čak i smrtne kazne? Prvi put to da čujem…“, navela je voditeljka.

Međutim, ministarka pravde je ponovila izjavu.

„Vi ste me pitali teoretski, ja ne kažem da je to moguće, ali po zakonu jeste“, dodala je ministarka.

Voditeljki i dalje nije bilo jasno kako je u Srbiji moguće nekoga osuditi na smrtnu kaznu.

„Po zakonu jeste moguće? Auuuu“, navela je voditeljka.

Ministarka Popović se zatim ispravila, ali je u nastavku izjave krenula sa žargonskim izrazima.

„Ja se izvinjavam. Doživotna robija. Ja sam napravila lapsus“, navela je ministarka.

Bez obzira na brojna krivična dela za koja se Belivuk i članovi njegove organizovane kriminalne grupe sumnjiče, ministarka pravde Maja Popović je osim lapsusa u izjavama, prejudicirala i ishod suđenja, iako za te slučajeve u ovom momentu još nije podignuta ni optužnica.

Podsetimo, Narodna skupština je pre 19 godina ukinula smrtnu kaznu. Skupština je 26. februara 2002. izmenila Krivični zakon tako što je iz njega izbrisala smrtnu kaznu, koja se u Srbiji primenjivala od 1804. godine, a glavni motiv za njeno ukidanje bilo je pridruživanje tadašnje SR Jugoslavije Savetu Evrope.

Poslednji osuđenik u Srbiji pogubljen je streljanjem 14. februara 1992. godine, dok su poslednje smrtne presude izrečene 2003. godine, i on nisu ni izvršene.

Podsetimo, pažnju javnosti, Belivuk je prvi put privukao 2016. kada je sa Darkom Ristićem napao direktora FK Partizan Miloša Vazuru i pripadnike njegovog obezbeđenja.

U krivičnoj prijavi koju je policija podnela protiv Belivuka, navodilo se da su okrivljeni najpre verbalno napali Vazuru dok je dolazio na posao, da bi zatim usledila tuča. Vazura je uspeo da pobegne. Napadači su brutalno pretukli člana obezbeđenja i vozača, a sve je zabeleženo sigurnosnim kamerama.

Na saslušanju u Prvom osnovnom tužilaštvu, Belivuk je priznao da je učestvovao u incidentu. Sa tužilaštvom je sklopio sporazum o priznanju krivičnog dela i osuđen je na godinu dana kućnog zatvora.

Prijatelj ubijenog Aleksandra Stankovića

Belivuk je više puta osuđivan i to za nasilničko ponašanje i nanošenje teških povreda. Bio je prijatelj i najbliži saradnik Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi koji je ubijen u oktobru 2016. godine. Stanković je, inače, bio osuđen kao vođa grupe koja se bavila trgovinom narkotika, ali kaznu nikada nije odslužio jer je stalno odlagao izvršenje kazne.

Belivuk je u novembru 2016. dao intervju za Njuzvik. Intervju je dao u konferencijskoj sali FK Partizan, i to ispred panoa sa sponzorima kluba i jasnim obeležjima kluba. Po svemu sudeći, uprava kluba smatrala je da nema ničeg spornog u tome da osuđeni huligan koristi konferencijsku salu kluba za intervju.

U intervjuu na 10 strana Belivuk se predstavio kao jedan od vođa navijača Partizana, ali i kao najbolji prijatelj vođe navijača Partizana Aleksandra Stankovića, koji je upucan u mafijaškom obračunu. On je tada naveo da zna zašto je Stanković ubijen.

"Nismo mi nevini, ne mogu to da kažem... Da nas iz čista mira povlače po novinama. Ali nismo ni toliko loši. I Sale je imao vrline i mane. Da znamo šta se desilo sa Saletom, znamo, nismo budale. Mnogima smo stali na žulj, mnogima koji su neispravni, mnogi su se udružili protiv nas i desilo se to što se desilo", rekao je tada Belivuk.

Priznao je i da je on organizovao da fudbaleri Partizana obuku majice sa osuđivanim likom Aleksandra Stankovića. Na pitanje ko je organizovao da igrači nose majice, Belivuk je rekao: „Dato je da se obuku i to je kraj priče, nema rasprave. Da vidim ko će da kaže da neće”.

Veze sa pripadnikom Žandarmerije

Odmah nakon ubistva Stankovića, objavljena je i fotografija na kojoj se u društvu ubijenog kriminalca Aleksandra Stankovića i osuđivanog Veljka Belivuka nalazi pripadnik Žandarmerije, Nenad Vučković zvani Vučko.

Vučković je jedno vreme bio u Skupštini Fudbalskog kluba Partizan kao predstavnik grupe navijača. On je ranije bio pripadnik Vojske Srbije a kasnije je prešao u Žandarmeriju.

Ubrzo nakon objavljivanja zajedničke fotografije Stankovića, Belivuka i Vučkovića na tribini Partizana, novinari redakcije Insajder pitali su ministra policije Nebojše Stefanovića da li je upoznat sa tim da je Vučković vođa navijača i ujedno pripadnik Žandarmerije kao i da li je prošao bezbednosnu proveru pre nego što je primljen u Žandarmeriju.

Ministar policije je na to odgovorio da ne zna da li je Vučković vođa navijača, ali da zna da jeste navijač Partizana.

„Ne znam da li je vođa, ali znam da je navijač Partizana, ne mislim da postoji krivično delo biti navijač ili vođa navijača“, rekao je tada ministar.

Na pitanje Insajdera da li je Vučković prošao bezbednosnu proveru pre nego što je primljen u Žandarmeriju, Stefanović je tvrdio da su bezbednosne procene rađene i da ih je Vučković, koji je pre toga bio pripadnik Vojske Srbije, prošao.

Belivuk, Stanković i izvesni „Vučko“ pominju se i u krivičnoj prijavi Vojnog sindikata kao lica iz "kriminogene strukture" kojoj su pojedinci iz Vojske Srbije omogućavali da vežbaju pucanje u vojnoj kasarni.

Ova krivična prijava je odbačena, a javnost je u odluci o odbačaju prijave saznala da su i u ovom slučaju pojedini dokazi nestali.

Centar za istraživačko novinarstvo2017. godine otkrio je još jednu veza pripadnika Žandarmerije Nenada Vučkovića zvanog Vučko i grupe Partizanovih navijača.

Naime, grupa muškaraca, među kojima su bili Veljko Belivuk i drugi Partizanovi navijači, učestvovala je krajem 2013. godine u demoliranju kafića Hollywood u Beogradu, u vlasništvu vođe suprotstavljenog navijačkog tabora Aleksandra Vavića. Dokumenti koje je prvi put objavio CINS otkrivaju da je pripadnik Žandarmerije Nenad Vučković – Vučko nakon incidenta preuzeo ključeve jednog od automobila u kojima su se vozili napadači, a među njima je bio i Veljko Belivuk.

Vučkovića međutim, kako je pisao CINS, tužilaštvo povodom ovog slučaja nikada nije ispitivalo.

Ubistvo Aleksandra Stankovića nadležni do danas nisu rasvetleli.

Sudilo mu se i za ubistvo na šinama

Nije rasveteljeno ni ko je ubio Vlastimira Miloševića krajem januara 2017. Zbog optužbi da je pomagao u ubistvu sudilo se Veljku Belivuku. Iako je najpre bio označen kao direktni izvršilac ubistva, Belivuk je optužen da je pomogao nepoznatom počiniocu tako što je ukrao tablice sa jednog automobila i stavio ih na onaj koji je korišćen tokom ubistva. Posle dokaznog postupka, oslobođen je odgovornosti.

Kako je otkrio Insajder, jedan mobilni telefon u vlasništvu Belivuka u postupku policija nije veštačila uprkos zahtevu tužilaštva i naredbi suda. Razlog je, kako tvrde u MUP-u, neispravnost samog telefona.

U trenutku ubistva Miloševića, Belivuk je trebalo da bude u kućnom zatvoru na koji je osuđen zbog prebijanja pripadnika obezbeđenja direktora FK Partizan. On je, međutim, bio na slobodi pošto presuda nije stupila na snagu.

Izvor: Insajder