Uticaj politike na lekare ili uticaj lekara na politiku
Kad god neko – lekari, profesori, sindikati, studenti – u Srbiji izrazi nezadovoljstvo, vlast ima spreman odgovor – u pitanju je politika, a njome, po tom tumačenju, građani ne bi trebalo da se bave.
Takva je i reakcija ministra zdravlja Zlatibora Lončara na pismo koje je dosad potpisalo više od 700 građana Srbije koje povezuje i to što su lekari. Oni, između ostalog, traže smenu Kriznog štaba, ali i istinu o broju zaraženih, obolelih i umrlih od kovida-19. odgovornost ukoliko nezavisna komisija utvrdi da su podaci bili namerno zataškavani, ali i kako navode, da se stane na put zastrašivanju i politizaciji koji ometaju dobru praksu i narušavaju lično dostojanstvo zdravstvenih radnika.
Umesto odgovora na ova pitanja i zahteve, zainteresovanosti njihovog ministra o kakvom se zastrašivanju i politizaciji radi i šta bi ministarstvo na čijem je čelu moglo da uradi po tim zahtevima, zdravstveni radnici suočili su se s prozivkama.
Članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević postavila je pitanje kompetentnosti potpisnika zahteva kada je virus u pitanju, jer „nisu epidemiolozi, imunolozi ili infektolozi“ – iako među potpisnicima ima i tih specijalista. Ipak, propustila je da doda da su u borbi protiv korone angažovani i pulmolozi i anesteziolozi, ali i svi ostali lekari koji, čak i ako nisu u kovid bolnicama i specijalizacije koja je direktno vezana za lečenje kovid pozitivih pacijenata, trpe pritisak na zdravstvo, a među potpisnicima su i oni koji možda nisu u Srbiji ili su u penziji, ali su i dalje zdravstveni radnici i građani ove zemlje.
Ministar je otišao korak dalje optužbama da je zahtev – politički. Kao da je, sve i da zahtevi jesu politički, u pitanju zabranjena delatnost koja ne bi trebalo da ima veze s građanima i lekarima.
A upravo je suprotno. Složena definicija politike podrazumeva vođenje javnih poslova, aktivnosti kroz koje ljudi uređuju pravila po kojima žive, državne poslove i stvari koje se tiču države. A država se tiče svih njenih građana – i lekara i profesora i studenata i penzionera.
Građani, pa i lekari, imaju pravo i na politiku, imaju pravo i da budu u strankama, ali i da istaknu svoje zahteve – kakvi god da su oni. U slučaju pisma lekara najpolitičkiji je bio upravo odgovor ministra, koji bi trebalo da ima razumevanja za one koji rade u delatnosti na čijem je čelu.
Umesto toga ministar je pokušao da diskredituje pojedine potpisnike pisma, ali i da im ospori pravo na stav, zahtev i kritiku. Kao da je politika rezervisana samo za političare, da je u pitanju delatnost o kojoj građani niti šta znaju, niti sme da ih se tiče.
A politika je suviše važna i složena da bi građani smeli da je prepuste političarima.