Opasna ofanziva
Promena naziva ulica loša je praksa svih ovdašnjih vlasti koje za sebe misle da su bogom dane i da istorija počinje od njih – loša iz više razloga, a jedan od njih, da ostavimo po strani ideološke, je maltretiranje građana da o vlastitom trošku menjaju dokumente, firmi da menjaju registracije, memorandume...
U loše i opasne manire spada i laička revizija istorije. Ali poslednjom promenom naziva ulica većina u gradskoj skupštini legitimisala je uzimanje pravde u svoje ruke. Propagiranje tog stava bi se, da se dešava u drugim okolnostima, nazivalo podstrekivanje na ubistvo, a to je već krivično delo.
Iz mora katkad nespretnih, često komičnih, a katkad i opasnih zamena teza u svrhu opravdavanja poteza vlasti (virus se ne širi na utakmicama jer se karte kupuju na internetu), poslednja ofanziva vlasti na nazive beogradske ulice, čiji je najvatreniji apologeta bio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, jedna je od najopasnijih.
U nedostatku argumenata o tome zašto će ulicu u Beogradu dobiti i Blagoje Jovović, koji je izvršio atentat na Antu Pavelića, Vesić se ostrvio na one koji tvrde da ubistvo ma kakvo i u kojim okolnostima nije dozvoljeno. To je za zamenika gradonačelnika – sporno, a ubistvo bez presude, uzimanje pravde u vlastite ruke – herojski čin.
„Zlikovca Ante Pavelića ne da nije necivilizacijski ubiti, nego je to ljudska pravda. A oni koji smatraju da ne treba Beograd da ima ulicu Blagoje Jovovića i koji misle da nije u redu što je on ubio Antu Pavelića, da su oni takođe deo našeg društva... Ja mislim da nije normalno da bilo ko u Srbiji smatra da Pavelić nije trebalo da bude ubijen“, ponovio je Vesić, ne pominjući pojmove kao što su sud, presuda, civilizacija, institucije...
Ali kao da odbrana atentata, linča i sličnih oblika uzimanja pravde u vlastite ruke nije dovoljna, zamenik gradonačelnika se obračunao i s onima koji zapravo brane institucije i ekskluzivno pravo države na sistem kažnjavanja.
„Oni hoće da Srbi jedini nemaju pravo da slave svoju istoriju, da jedini nemaju pravo da slave sve svoje heroje. Sutra će nam tražiti da ukinemo Obilićev venac jer je Miloš Obilić ubio legitimno izabranog sultana“, rekao je Vesić braneći odluku pred odbornicima.
U brojnim medijskim nastupima u kojima je promovisao sistem vrednosti po kojem je ubiti nekoga – ma koga, iz ma koga razloga, bez presude – normalno, legitimno, pa i herojsko delo, Vesić promoviše opasan sistem vrednosti, ali ide i korak dalje, pa one koji se zalažu za vladavinu prava naziva „lažnom elitom koja je terorisala građane u vreme bivše vlasti“.
Prema navodima na jednom portalu, na tabli na najavljenoj ulici trebalo bi da stoji da je Jovović „u nedostatku sudskog procesa i zakonske kazne, sproveo pravdu nad zločincem Pavelićem. Tako je osvetio stotine hiljada Srba koji su nevini stradali od ustaške kame u stravičnim zločinima u Drugom svetskom ratu“.
Dakle poruka je jasna – u nedostatku sudskog procesa i zakonske kazne sproveo pravdu i osvetio... i zato je zaslužio da dobije ulicu. Ono što bi trebalo da dobiju istinski dobročinitelji, heroji, oni koji su nedvosmisleno dali doprinos društvu, gradu, svetu... oni koji su inspiratori...
Da li atentator treba da bude inspirator? Takve ideje su jako opasne.