Krušik: Još jedna afera, još jedna godišnjica
Pre tačno godinu dana desetak naoružanih pripadnika BIA uhapsilo je radnika fabrike oružja Krušik Aleksandra Obradovića. Kako će se ispostaviti, osobu koja je medijima dostavljala informacije o mogućim malverzacijama u poslovima sa izvozom oružja, a koje su se dovodile u vezu sa ocem ministra policije Brankom Stefanovićem. Tužilaštvo ga tereti za odavanje poslovne tajne.
Uhapšen je ekspresno, gotovo tajno, uz muk i ćutanje kolega koje su tome svedočile. Kompletna dokumentacija i računar iz njegovog stana su zaplenjeni.
Ekspresno je pritvoren, pa poslat u kućni pritvor. Ubrzo je ponovo završio u Centralnom zatvoru u Beogradu, da bi nakon otkrivanja te informacije u medijima i protesta građana, ponovo bio pušten i poslat u kućni pritvor.
Institucije su u ovom slučaju ekspresno reagovale kada je trebalo uhapsiti Obradovića i skloniti ga kao izvor informacija medijima. Sve nakon toga ide brzo poput vozova u Srbiji – umesto bar 100, svega 40 kilometara na sat.
Odugovlačilo se sa drugom odlukom da se pusti iz zatvora u kućni pritvor, a Tužilaštvu za visoko tehnološki kriminal bilo je potrebno čak mesec dana da saopšti za šta Obradovića terete. Time tužilaštvo nije završilo sa “sporim modom” jer je, kako se ispostavilo, istraga protiv Obradovića i nakon godinu dana još u završnoj fazi.
Za sve to vreme dok tužilaštvo istražuje, Obradović prima mesečno 18.000 dinara platu jer je suspendovan ubrzo po izbijanju afere. I tako će biti do okončanja krivičnog postupka, koji još nije ni počeo, jer ni istraga nije završena…
Iz svega ovoga nameću se brojna pitanja za tužilaštvo – u čijem interesu radi i po kojim kriterijumima odlučuje u koji će se brzinski mod ubaciti – ekspresni ili spori?
Po slovu zakona, Tužilaštvo bi trebalo da radi u opštem interesu.
U ovom slučaju opšti interes bi podrazumevao i provere svih navoda i informacija o mogućim malverzacijama u poslovima sa izvozom oružja, i umešenosti oca ministra policije. To pitanje pokrenulo je Tužilaštvo za organizovani kriminal koje je od BIA i VBA tražilo da prikupi potrebne informacije. Predistraga je pokrenuta krajem prošle godine. Epiloga nema, a Branko Stefanović je u međuvrenu preminuo.
Tako se slučaj Krušik vratio na početak. Istraga se vodi samo protiv jedne osobe - Aleksandra Obradovića, koji je verovao da treba da ukaže na nešto što nije u opštem interesu.
Činjenica da još nema optužnice znači ili da nema dokaza ili da tužilaštvo ne radi svoj posao.
Godišnjca hapšenja Aleksandra Obradovića dolazi u vreme i kada se čeka nastavak suđenja osnivaču Vikiliksa. Po mnogo čemu različiti slučajevi ipak pokazuju jednu zakonomernost - koliko je univerzalno pravilo da države koje drže sve poluge neće učiniti ništa da zaštite pravo javnosti da zna. Istovremeno učine sve da se postavljena pitanja toliko razvodne da i ako ikada istrage pokažu da je nekih zloupotreba i bilo to bude davna prošlost koju su pokrili neki novi događaji i neke nove afere. Na kraju sve se svede na godišnjice dok i one ne budu izbačene iz stupca vesti.