Kad se država pridržava epidemioloških pravila – pere ruke

S druge strane, u Trećem tužilaštvu nisu se libili da pokrenu postupak po opskurnoj prijavi jednog policijskog sindikalca protiv direktora škola zbog toga što su učenici primoravani da nose maske, te su pozivali pojedine direktore da daju izjave u sklopu „istrage“.

Dva slučaja slika su države u kojoj se, narodski rečeno, ne zna ko pije ko plaća - slika države u kojoj je izgubljen svaki pojam o vrednostima i vladavini zakona i koja je u debeloj svađi s logikom.

Predsednik države koji je u više navrata građane „ko boga molio“ da se drže preporuka epidemiologa javno je postavio pitanje da li je moralno da se kažnjavaju oni koji su bili na sahrani patrijarha. A uz tu poruku i ona vizuelna – čitav državni vrh prisustvuje događajima kojih, da se poštuju propisi, ne bi smelo ni biti jer je okupljanje ljudi – ograničeno. S maskama ili bez njih. Istovremeno, predsednik poručuje da zakon mora da važi za sve.

A zakon kaže da je „kazna do tri godine zatvora ili novčana kazna zaprećena onome ko za vreme epidemije kakve opasne zarazne bolesti ne postupa po propisima, odlukama ili naredbama kojima se određuju mere za njeno suzbijanje ili sprečavanje”.

Činjenica je da tužilac nije morao da prati medije, nije morao ni da zna da je patrijarh preminuo. Moguće da nije video sve ono što su mnogi videli u Sabornoj crkvi ili dan kasnije u Hramu Svetog Save. O tome ga mora izvestiti policija ili neki građanin u vidu već nadaleko poznate i vrlo često zloupotrebljavane forme - krivične prijave.

A policija kao da se unapred spremala za kršenje zakona pa je MUP saopštio da će  „u skladu sa članom 52. Zakona o policiji Republike Srbije, policijski službenici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu snimati i fotografisati učesnike javnih okupljanja koja će biti održana 21, 22. i 23. novembra 2020. godine”.

Kakvih javnih skupova u vreme kada je omogućeno okupljanje do pet osoba – nije objašnjeno, ali nesumnjivo događaji oko sahrane i sahrana patrijarha spadaju u tu kategoriju. Prijave za sada – nema.

A ko bi se i usudio to da uradi kada je već postavljeno pitanje zar bi to bilo moralno? Ali u slučaju zaraze nema baš previše mesta za moralisanje. Kao što nema mesta ni u bolnicama, što je posledica upravo nepridržavanja mera.

Predstavnicima Kriznog štaba čas situacija u Beogradu ide na bolje, čas je nikad gora, a sve u momentu dok se pacijenti iz prestonice odvoze u druge gradove u kojima je takođe sve manje mesta za obolele.

Sve se češće čuje da je epidemija i ekonomski i psihološki i socijalni, ali i politički problem, a država koja je prvih meseci – iz ove perspektive blage epidemije – uzimala život građana u svoje ruke sada – valjda u skladu s epidemiološkim preporukama – od toga pere ruke.